ICO – šansa za početno finansiranje Vašeg biznisa

ICO - šansa za početno finansiranje Vašeg biznisa

Dana 29.06.2021. godine je stupio na snagu Zakon o digitalnoj imovini Republike Srbije čime je Srbija postala jedan od pionira u regulisanju polja kripto valuta i digitalnih tokena (npr. NFT). Uvođenje pravila u kripto svet donosi pravnu sigurnost svim ulagačima i startapima da ne dožive sudbinu Ripple-a i kripto valute XRP koja vodi dugogodišnju pravnu bitku sa Američkom Komisijom za hartije od vrednosti (SEC). Iako se nedostatak regulative nekad čini kao prednost, primer Ripple-a je pokazao da se to nikako ne odnosi na ozbiljne kripto projekte i startape koji ulažu velika sredstva u svoju ideju. Postojanje Zakona je postavilo pravila igre za razvoj tih startapa. No, pored startapa, bilo koji preduzetnik ili pravno lice, nevezano da li se radi o domaćem ili stranom licu, može izdati digitalni token. Dakle, ovo pravo ima širu primenu. Procena Svetskog ekonomskog foruma, McKinsey-a i Deloitte-a je se da će do 2027. godine minimum 10% svetskog BDP-a biti tokenizovano ili i do 24 biliona dolara (24.000.000.000.000,00). Digitalna imovina se može podeliti u 3 osnovne grupe: 1) kripto valute, 2) investicioni tokeni, 3) “uslužni” tokeni. Advokatska kancelarija Pekić će kroz niz blogova pokušati da ukaže privrednim subjektima na značaj ova teme, te kako im može pomoći u razvoju poslovanja.

Photo by Alesia Kozik from Pexels

Šta je to inicijalna ponuda digitalne imovine (eng. ICO – initial coin offering)?

Inicijalna ponuda digitalne imovine, te kovanica ICO je nastala kao pandan inicijalnoj javnoj ponudi koje označava početak izdavanja akcija privrednih društava na berzi (IPO – initial public offering). Proces inicijalne javne ponude je kompleksniji od inicijalne ponude digitalne imovine, što je i logično jer se kroz inicijalnu javnu ponudu izdaju akcije privrednog društva, a akcije su hartije od vrednosti. Kroz postupak izdavanja digitalnog tokena ne izdaju se akcije u privrednom društvu niti vlasništvo nad tokenom podrazumeva vlasništvo nad privrednim društvom uz pravo na dividende, kao što akcije podrazumevaju. Kroz inicijalno izdavanje digitalne imovine, kupci takve imovine, tokena, ostvaruju pravo na određene usluge od izdavaoca tokena (“uslužni” token) ili drugo imovinsko pravo. Na svetskom nivou, inicijalna ponuda digitalne imovine je doživela pravi “bum” tokom 2017. i 2018. godine kada je i Block One prikupio 4.1 milijardu dolara putem inicijalne ponude digitalnog tokena. Genearlno, smatra se da je, na ovaj način, do sada prikupljeno preko 50 milijardi dolara, što dovoljno govori o potencijalu digitalne imovine.

Photo by Jernej Furman from Flickr

No, zašto bi neki privrednik izdao digitalni token?

Imate ideju kako da unapredite svoj biznis. Imate plan i sigurni ste u uspeh, ali, kao što to obično biva, nemate početni kapital, a niste u prilici da uzimate kredit od banke. Izdavanje digitalnih tokena predstavlja alternativni način finansiranja. Kada uzmete kredit u banci plaćate visoke kamate, troškove obrade kredita, rizikujete zbog promene kursa evra, prikupljate brojnu dokumentaciju, dajete pod hipoteku vaše nepokretnosti, potpisujete menice, administrativne zabrane i sva druga moguća sredstva obezbeđenja, da bi na kraju kreditnog perioda vratili puno više novca nego što ste pozajmili. Umesto da uzmete kredit od banke, možete izdati digitalni token, koji njegovim korisnicima, kupcima tokena, omogućuje finanijsku korist ili sticanje prava na izvršenje određenih usluga. Ako imate neki projekat na umu, npr. da kupite neku mašinu koja će Vam unaprediti i poboljšati poslovanje, ubrzati razvoj, možete finansirati tu kupovine izdavanjem digitalnog tokena. Sadržaj tokena je pravo njegovog imaoca (kupca) da od Vas traži neki iznos novca ili usluge, najčešće korišćenje vašeg proizvoda u zamenu za tokene, po povoljnijoj ceni. Vaši klijenti koji imaju poverenja u vaš rad, ugled i poslovanje, mogu da kupe taj token i ostvare prava iz tokena. Umesto da banka zarađuje na Vašoj ideji i inovativnom poslovnom poduhvatu, takav benefit mogu ostvariti vaši najverniji klijenti koji su sa Vama od iskona (eng. early adopters).

Ko bi to kupio digitalni token?

Konkretan primer iz prakse se može navesti startap GameCredits iz industrije igara i njihov digitalni token MGO. Kupcima digitalnog tokena su nuđena sledeća prava: 1) popust prilikom kupovine sadržaja u igrici, 2) besplatan ulaz na VIP turnire sa novčanim nagradama plativim van igrice, 3) privatno testiranje novih igrica u prodavnici istog izdavaoca. Jasno, ovaj startap je usko usmeren na industriju igara kao specifičnu nišu. Licima, koja su izuzetno zainteresovana za ove igrice, kupovina ponuđenog digitalnog tokena donosi izuzetnu vrednost, zbog prava koja token pruža. Za nekoga, ko nije baš jako zainteresovan za igrice koje startap nudi, ovi tokeni neće imati nikakvu vrednost.

Ali da napišemo i nešto plastičnije, ako imate ideju za internet sajt na kojem bi se delili video snimci ili filmovi (kao što je Netflix), i treba Vam početni kapital. Možete da izdate digitalne tokene, te da kupci uz svaki token ostvaruju pravo na 10 sati gledanja plasiranog video sadržaja (filmova). Ili ako želite da otvorite prodavnicu za pranje veša u kojem bi bilo 10 veš mašina, kojom prilikom bi kupci tokena ostvarili pravo da, za svaki token, koriste usluge pranja u određenoj jedinici mere, npr. 1 token=10 korpi za pranje, gde bi veličina korpe bila unapred određena, ili trajni popust od 20% za vlasnika tokena. Ovi primeri predstavljaju ogromno pojednostavljivanje a radi istinskog razumevanja mogućnosti upotrebe ovog oblika finansiranja, dok konkretna isplativost kupovine tokena zavisi od više faktora. Svakako, izdavanje tokena će biti korisnije za inovativne delatnosti (startape), uglavnom zbog potencijala za rast takvih privrednih društava.

Photo by Ferhat Deniz Fors from Unsplash

Ono što je od presudnog značaja je da digitalni token, izdat u skladu sa pravom Republike Srbije, se može prodati bilo kome na svetu. Tokeni se u svakom slučaju izdaju na blokčejnu te nije nužno da kupac bude iz Srbije, jer se tokeni prodaju preko interneta bilo kome.

Ovaj blog služi isključivo u informativne svrhe, pa ne predstavlja pravnu pomoć, jer svaka situacija zahteva posvećenost konkretnim okolnostima pojedinačnog predmeta, koji može biti različit od drugih.

Za pravnu pomoć, krojenu po vašoj meri, obratite se advokatskoj kancelariji Pekić na adresu: pekic@attorney.rs

Autor: advokat Stefan Pekić

Credits: Cover photo by Kanchanara Ow from Unsplash