Skoro svaka osoba je u toku svog života nekada čula za termin „ljudska prava“ ili pak da su ista nekome povređena. Međutim, iako je ovaj pravni termin jedan od najpoznatijih laicima, veoma mali broj ljudi zna šta ona u stvari znače, koja su to ljudska prava, u kojim slučajevima su povređena i na koji način se ona štite.
Advokati koji su angažovani u okviru Advokatske kancelarije Pekić se posebno ističu svojim poznavanjem ove oblasti koje su stekli međunarodnim obrazovanjem i usavršavanjem.
Šta su ljudska prava i slobode?
Pojam ljudska prava odnosi se na ideju da sva ljudska bića imaju određena prava koja stiču rođenjem nezavisno od države u kojoj žive, nacionalnosti, rase ili pola, a koja im se ni na koji način ne mogu oduzeti. Zbog toga što su univerzalna (odnosno, svaki čovek ih poseduje) i neotuđiva (odnosno, ne mogu se nikome oduzeti) često se među laicima nazivaju „osnovna ljudska prava“, „elementarna ljudska prava“ ili „međunarodna ljudska prava“. Ljudska prava su predviđena i garantovana što međunarodnim, što unutrašnjim pravnim aktima. Na međunarodnom planu postoji niz konvencija koje se bave ovom tematikom od kojih su najznačajnije Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koja je usvojena od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i Evropska konvencija o ljudskim pravima (EKLjP) zajedno sa pratećim protokolima, dok na unutrašnjem planu ljudska prava u Srbiji garantuje Ustav Republike Srbije. U prilog značaju zaštite ljudskih prava govori postojanje mnoštva komisija za ljudska prava, mnogih organizacija za ljudska prava, nacionalnih savetnika za ljudska i građanska prava, kancelarije za ljudska prava pri vladama država, itd.
Ustav ljudska prava i manjinska prava i slobode predviđa u drugoj glavi, odnosno od 18. do 81. člana. Ljudska prava Ustav Srbije je na ovaj način istakao kao najvažniju kategoriju koju svi, pa čak i državni organi, moraju da poštuju. Pomenuta glava Ustava je pisana upravo po uzoru na pomenutu Evropsku konvenciju o ljudskim pravima koja je poslužila kao dobar model pravnog regulisanja ove materije. Do 2020. godine pri Vladi Republike Srbije postojala je Kancelarija za ljudska i manjinska prava, međutim, ova kancelarija za ljudska prava nakon reorganizacije državnih resora je ukinuta a njene nadležnosti prenete su u novoformirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Koja su ljudska prava?
U ovom delu teksta kratko ćemo se osvrnuti na ljudska prava koja su predviđena međunarodnom i unutrašnjom regulativom uz kratko objašnjenje. Kako ne bismo pisali baš sva ljudska prava, što bi bilo nemoguće izlistati, jer nije jednoglasno određeno koja su ljudska prava odnosno njihov spisak. Potrudićemo se da vam prikažemo koja su osnovna ljudska prava tako što ćemo ih obuhvatiti što više kroz sledeću kategorizaciju:
- Pravo na život – Štiti ljude od teških zločina poput ubistva, mučenja, silovanja, masakra itd.
- Pravo na jednakost – Garantuje jednaka prava svih građana pred zakonom, kao i zabranu diskriminacije po nedozvoljenim osnovama (pol, rasa, nacionalnost…).
- Pravo na slobodu – Garantuje svim ljudima slobodu u oblasti religije, slobode udruživanja, okupljanja i kretanja.
- Politička prava – Garantuje slobodu učestvovanja u političkom životu posredstvom slobode izražavanja, protestovanja i učešća u vlasti.
- Pravo na pravičan krivični postupak – Štiti ljude od zloupotreba vlastodržaca poput nezakonitog zatvaranja, tajnih suđenja i nepravične sankcije.
- Ekonomska i socijalna prava – Garantuju pravo na obrazovanje, zaštitu od teškog siromaštva i gladovanja itd.
Svaki od ovih pojmova se raščlanjuju na mnoštvo konkretnijih ljudskih prava i sloboda.
Zaštita ljudskih prava i sloboda
Zaštita ljudskih prava u Srbiji i ljudska prava u Srbiji uopšte
Kao što je već pomenuto, ljudska prava u Republici Srbiji garantovana su Ustavom Republike Srbije, koji takođe garantuje i njihovu zaštitu. U slučaju da dođe do povrede ljudskih prava koja su izričito zajemčena Ustavom moguće je izjaviti pravno sredstvo pod nazivom ustavna žalba o kojoj odlučuje Ustavni sud Republike Srbije. To znači da se ustavna žalba ne može podneti za povredu bilo kog prava, već isključivo za slučaj da su povređena ljudska i manjinska prava koja su predviđena Ustavom. Svakako, spektar ljudskih prava u Srbiji propisan Ustavom je širok, pa ne fali odgovarajuće regulative, nego je važno izboriti se za svoja prava.
Ono što je veoma važno napomenuti jeste da je ustavna žalba veoma složeno i kompleksno pravno sredstvo i da je rok za podnošenje ove žalbe 30 dana od prijema pravnosnaže odluke organa koja se napada ovim pravnim sredstvom. Značaj koji ima advokat za ljudska prava u ovom slučaju je veoma veliki jer u slučaju propuštanja pomenutog roka dolazi do gubitka prava.
Ostvarivanje i zaštita ljudskih prava u Republici Srbiji realizuje se u postupcima koji se vode pred nadležnim sudom ili nekim drugim državnim organom. U tim postupcima Advokatska kancelarija Pekić, između ostalih, pruža sledeće usluge:
- Zaštita ljudskih prava i sloboda pred domaćim sudovima;
- Podnošenje ustavne žalbe, Ustavnom sudu Republike Srbije;
- Zastupanje u postupcima kojim se traži naknada materijalne i nematerijalne štete nastale usled povrede ljudskih prava;
- Davanje usmenih i pismenih pravnih mišljenja u vezi sa postojanjem povrede ljudskih prava – advokatska kancelarija Pekić postupa i kao savetnik za ljudska prava;
- Podnošenje predstavki Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podatak o ličnosti, u slučaju povrede ljudskih prava iz njegove nadležnosti;
- Podnošenje predstavki Povereniku za zaštitu ravnopravnosti;
- Podnošenje predstavki Zaštitniku građana (tzv. Ombudsman).
Međunarodna zaštita ljudskih prava
Evropski sud za ljudska prava (često nazivan „sud u Strazburu“)
Ukoliko zaštita ljudskih prava u Srbiji ne urodi plodom, treba da znate da to još uvek nije kraj i da postoje mehanizmi kojima se obezbeđuje međunarodna zaštita ljudskih prava, koja može biti i efikasnija od postupaka kojima se obezbeđuje zaštita ljudskih prava u Srbiji. Nakon što se iscrpi ustavna žalba kao poslednje pravno sredstvo unutrašnjeg prava Republike Srbije, sledeća instanca (ovaj put na međunarodnom nivou) je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Treba napomenuti, da ne postoje „međunarodna ljudska prava“, jer se radi o istim pravima i u domaćem i međunarodnom nivou, ali postoje međunarodne organizacije za ljudska prava, koje imaju svoje postupke za zaštitu ljudskih prava, nezavisno od postupaka kojima se pruža zaštita ljudskih prava u Srbiji.
Realizacija zaštite ljudskih prava pred ovim sudom ostvaruje se podnošenjem predstavke kojom se ukazuje na prekršena ljudska prava iz odredbi Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava. Među mnogim laicima je ovo pravno sredstvo poznato kao „tužba međunarodnom sudu za ljudska prava“. Odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu su obavezujuće za državne organe Republike Srbije. Šta više, ranije odluke Evropskog suda za ljudska prava predstavljaju sudsku praksu koji posredno ima obavezujuć karakter u Srbiji. Stoga, zaštita ljudskih prava u Srbiji se unapređuje razvojem i praćenjem sudske prakse Evropskog suda u Strazburu.
Smatramo da je važno napomenuti da je za podnošenje predstavke ovom sudu neophodno izuzetno veliko znanje i iskustvo advokata. To dokazuje i podatak da ovaj sud preko 90% predstavki odbaci i uopšte ih ne razmatra jer ne ispunjavaju stroge formalne kriterijume. Imajući u vidu da sud u Strazburu predstavke posmatra kao ozbiljno pravno sredstvo, advokati u Advokatskoj kancelariji Pekić su posvetili puno vremena kako bi ovaj mehanizam kojim se pruža zaštita ljudskih prava izučili do tančina i za šta su se usavršavali i u inostranstvu.
Komitet za ljudska prava UN
Ujedinjene nacije ljudska prava shvataju krajnje ozbiljno. Važan međunarodni dokument kojim se pruža zaštita ljudskih prava u Srbiji je i Međunarodni pakt UN o građanskim i političkim pravima kojim se ustanovljava Komitet za ljudska prava, te Protokol uz taj pakt, koji omogućava da se podnese predstavka Komitetu za ljudska prava ako pojedinac smatra da su mu povređena ljudska prava i slobode. Među laicima se često ovo telo označava kao Komisija za ljudska prava, no postoji odvojeno telo UN koje se naziva baš Komisija, pa ne treba mešati ove organizacije. Srbija je oba ova dokumenta ratifikovala tako da je obavezuju međutim, ovaj mehanizam nije toliko efikasan kao postupak koji sprovodi Evropski sud za ljudska prava. UN i Evropski sud za ljudska prava, kao deo Saveta Evrope, su svojevrsne organizacije za ljudska prava.
U okviru međunarodne zaštite ljudskih prava, Advokatska kancelarija Pekić pruža (između ostalih) sledeće pravne usluge:
- Sastavljanje dokumenta kojim se pokreće postupak – prestavka, te zastupanje u postupku u koji sprovodi Evropski sud za ljudska prava u Strazburu;
- Sastavljanje dokumenta kojim se pokreće postupak pred Komisijom za ljudska prava UN – predstavka, te zastupanje u tom postupku;
- Advokatska kancelarija Pekić je Vaš savetnik za ljudska prava. Pružamo konsultacije i tumačenje odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima i protokola koji prate ovu konvenciju, kao i Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
Advokat za ljudska prava – Advokatska kancelarija Pekić
Ukoliko smatrate da su vam povređena ljudska prava i da vam je potrebna sudska zaštita ljudskih prava kontakt sa našom advokatskom kancelarijom možete ostvariti putem i-mejl adrese [email protected], popunjavanjem kontakt obrasca na sajtu ili slanjem poruke na Fejsbuk mesindžeru ili Linkedin-u.