U srpskom pravu, društvo sa ograničenom odgovornošću („DOO“) je najčešća forma u kojoj se osnivaju firme, obzirom da je za istu potrebno vrlo malo ulaganja i jer je odgovornost članova ograničena do visine uloženog kapitala. Ukoliko ste zainteresovani za pravne forme kompanija u Srbiji ili mogućnost osnivanja firme u Srbiji na daljinu, te teme su obrađene u odvojenim blogovima. Međutim, jedan od nedostataka koji je DOO imao dug vremenski period je to što nije postojao instrument kojim se zaposlenima omogućava da steknu udeo u kompaniji u slučaju da postignu određeni poslovni rezultat. Naravno, uvek je postojala mogućnost da se zaključi ugovor o prenosu udela između člana i zaposlenog, međutim, na ovaj način se ne postiže glavni cilj firme, a to je da zadrži kvalitetnog zaposlenog. Ovi instrumenti su u inostranstvu poznati i široko rasprostranjeni, poznati su pod nazivima Employee Stock Ownership Plan (ESOP) i Vesting.
ESOP ili Vesting imaju različita značenja u raznim državama ali praktično oni omogućavaju da poslodavac svojim zaposlenima da udele u vlasništvu firme pod određenim uslovima, najčešće da ostanu u radnom odnosu minimum dve godine. Takođe, dešava se da firma ili startup daje udele u vlasništvu i spoljnim saradnicima, najčešće konsultantima.
2019. godine izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima je uveden novi institut koji sadržinski liči na ESOP i Vesting, a to je institut pravo na sticanje udela. Problem do sada je bio što udeli u DOO nisu akcije, udelima se ne trguje na berzi i nije se moglo na ovaj način raspolagati, kao što to najveće svetske firme rade. Pa ipak DOO je najčešća pravna forma u Srbiji, pa je bilo potrebno omogućiti poslodavcima koji su DOO da mogu da nagrade zaposlene i druga angažovana lica.
Pravo na sticanje udela predstavlja finansijski instrument koji njegovom zakonitom imaocu (npr. zaposlenom) daje pravo da stekne udeo u DOO-u (npr. poslodavcu) određenog dana (npr. za dve godine) po određenoj ceni i određenim uslovima (npr. cena može biti simbolična od 1 evro a uslov može biti da zaposleni tokom trajanja te dve godine ostane u radnom odnosu kod poslodavca). Međutim, da bi došlo do emitovanja ovog instrumenta, potrebno je prvo da se se formira rezervisani sopstveni udeo.
1.FORMIRANjE REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA
Rezervisani sopstveni udeo predstavlja udeo koji firma stiče od svojih članova bez naknade. Kada kompanija stiče udele od svojih članova (vlasnika firme, eng. Stakeholder), to je pojava koja se u praksi navodi kao „sticanje sopstvenog udela“. Da bi firma mogla svom zaposlenom da ustupi udeo, prvo mora da ga stekne od trenutnog člana, tj. vlasnika DOO. U slučaju Vestinga u Srbiji ili ESOP-a, firma stiče sopstveni udeo bez naknade, što znači da kompanija neće morati da plati članu naknadu za sticanje sopstvenog udela.
Prema tome, prvi korak je sticanje sopstvenog udela bez naknade od svojih članova. To se čini donošenjem odluke od strane skupštine firme. Potrebno je da 2/3 članova glasa za ovu odluku. Kako bi se izbegle malverzacije, procenat učešća svih rezervisanih sopstvenih udela u kapitalu firme ne može biti veći od 40% osnovnog kapitala. Po donošenju odluke o formiranju rezervisanog sopstvenog udela, vrši se registracija odluke u Agenciji za privredne registre (APR-u).
Nakon formiranja rezervisanog sopstvenog udela, prelazi se na sledeći korak, a to je emitovanje Vestinga, odnosno ESOP-a, odnosno emitovanje finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela od strane poslodavca, tj. firme koja daje svoj udeo.
2.Formiranje ESOP-a ili Vestinga (pravo na sticanje udela)
Formiranje rezervisanog sopstvenog udela se može posmatrati kao formiranje fonda za sticanje udela u kompaniju. Njegova jedina svrha je da obezbedi da budući sticaoci udela, npr. zaposleni, kao budući članovi društva vide koje učešće u kapitalu oni mogu steći uplatom cene o kojoj ćemo sada pričati.
Nakon što se formira rezervisani sopstveni udeo, kompanija treba da donese odluku o emisiji ESOP-a, odnosno Vestinga, odnosno finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela. Po donošenju odluke, ona se dostavlja Centralnom registru depo i kliringa hartija od vrednosti („Centralni registar“), radi registracije odluke i zakonitih imalaca finansijskih instrumenata(budućih sticalaca udela), u roku od 5 radnih dana od dana donošenja odluke. Budući da ova procedura podrazumeva prvo registraciju u APR-u, a potom i u Centralnom registru, zaposleni kao budući sticaoci udela ima pravnu sigurnost da će udele stvarno i dobiti kako je propisano odlukom.
Odluka o emisiji koju donosi emitent (npr. poslodavac) ima sledeće obavezne elemente:
1) broj finansijskih instrumenata – pravo na sticanje udela koji se izdaju (broj Vesting, odnosno ESOP instrumenata);
2) rezervisani sopstveni udeo iz koga se finansijski instrument – pravo na sticanje udela izdaje, tj. koliko procenata udela u firmi se rezerviše za buduće članove;
3) podatke o licima koja stiču finansijski instrument – pravo na sticanje udela, kao i podatak o adresi njihovog prebivališta, odnosno lica koja će biti budući članovi kompanije;
4) procenat udela koji imalac finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela ima pravo da stekne u odnosu na rezervisani sopstveni udeo, odnosno koje će članovi steći po uplati cene;
5) cena koju imalac finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela plaća društvu za sticanje udela i rok za plaćanje cene koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od 30 dana od dana dospeća;
6) datum emisije finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela (datum emisije Vestinga, odnosno ESOP-a);
7) dan dospeća finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela, odnosno datum kada sticaoci (zaposleni) stiču pravo da se upišu kao članovi DOO u APR i samim tim vlasnici firme u iskazanom procentu;
8) uslove pod kojima se finansijski instrument – pravo na sticanje udela može poništiti pre dana dospeća. To se odnosi na situaciju kada se propiše uslov da zaposleni ostane u radnom odnosu kod poslodavca 2 godine, pa ako radni odnos prestane iz bilo kog razloga, pravo na sticanje udela se može poništiti.
Ovaj instrument daje pravo budućim imaocima da steknu određenog dana, po određenoj ceni, određeni procenat udela u DOO, odnosno kompaniji koja je emitovala ove instrumente.
Ovaj instrument je neprenosiv, što znači da lice koje je označeno kao zakoniti imalac ne može da ga prenese na drugo lice, niti sama firma može da ga prenosi na druga lica. Takođe, to znači da ne može biti predmet zaloge.
Svi finansijski instrumenti – pravo na sticanje udela izdati u istoj seriji dospevaju na isti dan.
Kada nastupi dospelost, zakoniti imalac ima obavezu da uplati iznos predviđen odlukom o emisiji u roku koji ne može biti kraći od 15, niti duži od 30 dana od dana dospelosti. Kada protekne rok za plaćanje, firma podnosi Centralnom registru zahtev za ispis finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela, radi sticanja udela ili poništaja. Ako je cena uplaćena u roku, zakoniti imalac će steći udeo u kompaniji iz rezervisanog sopstvenog udela, u unapred određenom procentualnom iznosu, koji je definisan odlukom o emisiji finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela.
Međutim, u slučaju da ne uplati u roku predviđen odlukom o emisiji, finansijski instrument – pravo na sticanje udela će se poništiti. Poništavanjem finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela, ne povlači automatski i poništavanje rezervisanog sopstvenog udela. Zakon predviđa sudbinu neiskorištenog sopstvenog udela. Firma, kojoj je poništen finansijski instrument – pravo na sticanje udela, može doneti odluku o novoj emisiji finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela ili doneti odluku o poništavanju sopstvenih udela. Poništavanje sopstvenog udela će, naravno, povući i potrebu za donošenje odluke i registraciju smanjenja osnovnog kapitala.
U oba slučaja, Centralni registar donosi odluku o ispisu finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela. O ovoj odluci, Centralni registar sastavlja potvrdu i dostavlja firmi.
Po dostavljanju potvrde, uplaćenoj ceni iz odluke o emisiji, firma registruje sticanje udela u korist njenog zakonitog imaoca (npr. zaposlenog). Bitno je naglasiti da se svi udeli iz jedne emisije stiču isti dan, što znači da je odluka APR-a takva da samo konstatuje da je lice steklo udeo u firmi određenog dana.
Važno je naglasiti da i firma i sticalac sve vreme trajanja Vestinga uživaju potpunu pravnu sigurnost. Prilikom registracije prava na sticanje udela u Centralnom registru, firma (poslodavac) i sticalac (zaposleni) će dobiti dokumentaciju od Centralnog registra koja ima svojstvo javne isprave i garantuje prava i jednoj i drugoj strani. Može se napraviti paralela sa izvodom iz lista nepokretnosti koji potvrđuje pravo svojine na nepokretnosti, tako i dokumentacija i evidencija Centralnog registra potvrđuje prava firme i sticaoca u vezi sa udelima. Firma se ne može predomisliti i jednostrano poništiti odluku koju je donela, mimo uslova koji su propisani u toj samoj odluci.
Sticanje udela u kompaniji je oporezivi događaj jer je udeo u firmi imovina. Međutim, država je propisala mnoge poreske olakšice kako bi stimulisala primenu prava na sticanje udela u Srbiji. Kratak pregled poreza za firme u Srbiji već je obrađen na našem blogu, iako se ne bavi posebno ovim pitanjem.
ADVOKAT ZA VESTING U SRBIJI (STICANjE UDELA U FIRMI)
Advokatska kancelarija Pekić ima široku lepezu domaćih i stranih klijenata i poslovnog iskustva u zastupanju kompanija pred svim nadležnim institucijama Republike Srbije iz oblasti korporativnog prava. Srbija je izmenama zakona osavremenila svoje propise i omogućila tehnološkim i drugim kompanijama da lakše privuku talente i da stvaraju inovacije u Srbiji. Proces sticanja sopstvenog udela bez naknade radi emisije finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela, tj. ESOP ili vesting u Srbiji, je velika novina sa velikim prednostima za kompanije, pa je za sprovođenje ove radnje neophodno kontaktirati advokata sa iskustvom u zastupanju kompanija, kako bi ovaj proces okončao na što jednostavniji način.
Ukoliko ste zainteresovani da sprovedete Vesting postupak u svom DOO-u u Srbiji, da biste privukli kvalitetne zaposlene i privukli edukovane kadrove sa iskustvom ili vam poslodavac nudi udele u kompaniji i potrebna vam je pravna pomoć, obratite nam se putem mejla na [email protected].
