Pre nego što pređemo na konkretne razloge zbog kojih je isplativo rudarenje (u slengu i majnovanje) kriptovaluta, potrebno je da definišemo šta znači rudarenje kriptovaluta uopšte. Konkretno, treba poći od najpopularnije kriptovalute te definisati šta je rudarenje bitcoina. Dodatno, ukazaćemo i na opremu, tj. mašine koje su potrebne za rudarenje kriptovaluta.

Šta je rudarenje kriptovaluta?

Lica koja rudare bitcoin, tj. njihovi računari, koriste poseban program (softver) da rešavaju matematičke probleme. Kroz rešavanje matematičkih problema, oni održavaju bitcoin mrežu, tj. odobravaju transakcije na bitcoin mreži. Kada neki računar prvi reši konkretan matematički problem, odobrava pojedinačnu transakciju i za svoj rad biva nagrađen sa određenim brojem bitcoina. Ovakav sistem predstavlja elegantan način na koji se izdaje bitcoin, a da se pritom istovremeno motiviše što više ljudi da rudari bitcoin. Dakle, rudarenje bitcoina je zapravo nuspojava procesa verifikacije transakcija u bitcoin mreži. Naravno, svako ko rudari bitcoin nije to počeo da radi zbog želje da verifikuje transakcije, nego da zaradi bitcoin. Navedeni sistem je koristan i za lica koja ne rudare bitcoin nego ga samo koriste, jer što više ima lica koja se bave rudarenjem bitcoina i samim tim održavanjem mreže, to je bitcoin mreža stabilnija i bezbednija. Bitcoin mreža je programirana tako da automatski otežava matematičke probleme koje računari rešavaju, u zavisnosti od toga koliko brzo ih računari rešavaju. Računar koji prvi reši matematički problem je nagrađen bitcoinom.

Da bi povećali svoje šanse za rešavanje konkretnog matematičkog problema, lica koja rudare bitcoin ulažu u posebne čipove, tj. jednostavnim jezikom, kupuju opremu koja će biti mašina za rudarenje bitcoina. Na ovom mestu je važno napomenuti da, pored grafičkih kartica i čipova, Vam je potreban i specijalizovani kompjuter koji će biti povezan na tu opremu. Taj računar se u žargonu naziva rig za rudarenje (eng. mining rig). Dakle, rig za rudarenje kriptovaluta je kompjuter povezan sa određenim brojem grafičkih kartica. Za nešto više od dve nedelje će biti izrudaren 19000000. bitcoin od ukupno 21.000.000 koliko ih maksimalno može biti u bitcoin mreži. Programirano je da će poslednji bitcoin biti izrudaren 2140. godine. Kako nijedna kriptovaluta nije u potpunosti ista, tako i rudarenje ethereuma, druge najvrednije kriptovalute, nije isto kao i rudarenje bitcoina. Ethereum je popularan zbog svoje dodatne funkcionalnosti u odnosu na bitcoin a to je da ethereum mreža predstavlja platformu pametnih ugovora (eng. smart contract). Pametni ugovori su takođe prepoznati u Zakonu o digitalnoj imovini. Za rudarenje ethereuma se uopšte neće koristiti specijalni čipovi (ASIC). Takvi čipovi se koriste isključivo za rudarenje bitcoina. U tom smislu, rudarenje ethereuma je za nijansu različito od rudarenja bitcoina, pre svega u tehničkom pogledu.

U teoriji, moguće je i rudarenje preko telefona. No, rudarenje kriptovaluta preko telefona umanjuje šanse za isplativost jer specijalizovani čipovi rudare bitcoin puno brže od programa koji postoje na telefonu. Stoga, rudarenje preko telefona će dovesti do ubrzanog pražnjenja baterije na telefonu bez efikasnog iskorišćavanja utrošene energije, jer će rudarenje preko telefona dovesti do vrlo male zarade, ako uopšte i dovede do neke zarade.

Da li je rudarenje kriptovaluta (npr. bitcoina) legalno u Srbiji?

Nakon uvoda, u kojem je objašnjeno šta znači rudarenje kriptovaluta i posebno bitcoina, bitna tema je legalnost takvog rudarenja. Donošenjem Zakona o digitalnoj imovini, Srbija je ozakonila rudarenje kriptovaluta, pa i bitcoina. Član 6 stav 2 Zakona o digitalnoj imovini propisuje da je rudarenje kriptovaluta legalno u Srbiji. Dodatno je propisano, da lica koja rudarenjem steknu kriptovalutu mogu slobodno raspolagati tom kriptovalutom.

Razlozi zbog kojih je isplativije rudarenje (ili majnovanje) kriptovaluta u Srbiji u odnosu na druge države:

1. Regulisano tržište kriptovaluta i digitalne imovine

Kao što je već navedeno, Republika Srbija je jedna od retkih država koja je usvojila Zakon o digitalnoj imovini i time regulisala tržište kriptovaluta i digitalne imovine. Postojanje zakona doprinosi pravnoj sigurnosti kratkoročnih investitora koji trguju iskorišćavajući rast i pad cena kriptovaluta, dugoročnih investitora koji veruju u tehnologiju na kojoj je zasnovana konkretna kriptovaluta te njenu dugoročnu vrednost (tzv. hodlera), te lica koja rudare kriptovalute. Zakon eksplicitno propisuje da je rudarenje kriptovaluta u Srbiji dozvoljeno no da se ostale odredbe tog zakona ne primenjuju na lica koja rudare, u toj ranoj fazi. Zakon navodi da se primenjuje jedino na korišćenje usluga koje proističu iz kriptovalute koja je rudarena, dakle ako postoji usluga koja proističe iz rudarene kripto, primenjuje se odgovarajuće poglavlje Zakona. Svakako, Zakon propisuje da sticaoci kriptovaluta, putem rudarenja, mogu slobodno prodati stečenu kriptovalutu na tržištu (OTC – over the counter), tj. da trguju kriptovalutama mimo berze ili posrednika. Dakle, rudarenje kriptovaluta je legalno u Republici Srbiji.

Ovakav način regulative je pogodan za ulaganje u rudarenje kriptovaluta jer je takav rad eksplicitno dozvoljen Zakonom, bez posebno propisanih ograničenja.

U pogledu poreza na kriptovalute, preciznije, poreza na rudarenje kriptovaluta, propisano je da se na rudarenje primenjuje porez na kapitalne dobitke, odnosno taj porez ima presudan uticaj na isplativost poslovanja. Taj porez funkcioniše tako što se plaća određeni porez na razliku između kupovne i prodajne cene kriptovalute. Kod rudarenja, način sticanja i nije kupovina nego stvaranje kripto, tzv. rudarenje, pa se, u svrhu oporezivanja, za nabavnu cenu uzimaju troškovi rudarenja. Dakle, zakon o porezu na dohodak građana, kojim je propisan porez na kapitalne dobitke, propisuje da se nabavnom cenom kriptovalute, u slučaju rudarenja, smatra iznos troškova koje je lice imalo u cilju rudarenja kriptovalute. Na primer, to bi mogla biti potrošnja struje.

U pogledu pravnih lica, Zakonom o porezu na dodatu vrednost je propisano da se ovaj porez ne obračunava i ne plaća prilikom trgovine kriptovalutama, odnosno njihove prodaje. Posebno je važno naglasiti da se ovo poresko oslobođenje odnosi na porez na trgovanje kriptovalutama ali se ne odnosi i na digitalne tokene.

2. Rentabilnost (niska cena struje – oko 6 dinara/kW, tj. oko 6 centi, otvorenost za strane investicije itd.)

Cena struje u Republici Srbiji je komparativno niža u odnosu na većinu država srednje i istočne Evrope, dok istovremeno Srbija predstavlja državu sa ubrzanim razvojem u svim sektorima. Republika Srbija blagonaklono gleda na strane investicije, za koje izdvaja i subvencije. Državljani velikog broja država mogu da uđu u Srbiju bez vize, dok svi mogu osnovati pravno lice u Srbiji (npr. DOO) i tako započeti svoj poslovni poduhvat. Zbog svega navedenog, Srbija je i inače odlična lokacija za investiranje gledajući sa privrednog aspekta, dok postojeća regulativa u pogledu digitalne imovine je čini još primamljivijom. Ono što posebno interesuje lica koja žele da rudare kriptovalute je potrošnja struje i cena kilovata struje u državi u kojoj rudare kriptovalutu. Srbija je jedna od država sa niskom cenom struje, pa bi ovaj faktor poslovanja (potrošnja struje), predstavljao komparativnu prednost Srbije u odnosu na mnoge druge države.

3. Regulisano tržište solarnih i fotonaponskih panela, koji omogućavaju proizvodnju struje radi dodatnog smanjenja troškova prilikom rudarenja.

Donošenje Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije tokom 2021. godine uvodi mogućnost efikasnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije od strane čak i pojedinačnih domaćinstava. Solarne elektrane, kako ih zakon naziva, su šansa za proizvodnju nužne električne energije za isplativije rudarenje kriptovaluta. To je još jedan od načina na koji potrošnja struje, nužna za rudarenje kriptovaluta, može predstavljati komparativnu prednost Srbije, jer se istovremeno sa potrošnjom struje može efikasno organizovati i proizvodnja struje.

4. Jeftine nepokretnosti u ruralnim delovima države, koji su opet dobro infrastrukturno povezani sa gradovima

Iako cene u urbanim sredinama neprestano rastu i dostižu rekordne iznose iz meseca u mesec, cene nepokretnosti u ruralnim sredinama, izuzev plodnog poljoprivrednog zemljišta, i dalje nisu visoke i omogućuju isplativu kupovinu nepokretnosti velike površine radi skladištenja računara koji rudare kriptovalute, tj. rig-ova za rudarenje, njihovog hlađenja, održavanja itd.

Stoga, rudarenje kriptovaluta u Republici Srbiji, pod pretpostavkom određenog početnog ulaganja, predstavlja poslovnu priliku za sve domaće i strane ulagače.

Ovaj blog služi isključivo u informativne svrhe, pa ne predstavlja pravnu pomoć, jer svaka situacija zahteva posvećenost konkretnim okolnostima pojedinačnog slučaja, koji može biti različit od drugih.

Za pravnu pomoć, krojenu po vašoj meri, obratite se advokatskoj kancelariji Pekić na adresu: [email protected]

Autor: advokat Stefan Pekić, advokatska kancelarija Pekić

Da li je majnovanje legalno u Srbiji?
Rudarenje kriptovaluta ne samo da je legalno u Srbiji, nego je čak i propisan način oporezivanja te delatnosti u Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o porezu na dobit pravnih lica. Zakonitost rudarenja je potvrđena i u Zakonu o digitalnoj imovini.
Da li je rudarenje bitcoina legalno?
Rudarenje bitcoina je legalno u Srbiji, što potvrđuje i član 6 stav 2 Zakona o digitalnoj imovini, a rudarenje i oporezivo po Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o porezu na dobit pravnih lica.