Građani Srbije su poslednjih nedelja primali obaveštenje Republičke izborne komisije (RIK) kojim se ukazuje na Republički referendum koji je zakazan za 16.01.2021. godine. Referendum je raspisan radi potvrđivanja odluke o promeni Ustava Republike Srbije. Na referendumu će građani glasati zaokružujući reči DA ili NE, time ukazujući da li podržavaju promenu Ustava. Ustav je najviši pravnik akt naše zemlje, te pažnja koja je posvećena ovoj temi nije ni približna značaju predstojećeg glasanja u nedelju. Predložene promene su od značaja za pravni sistem naše zemlje, nezavisan sud i javno tužilaštvo. Zbog navedenog, one možda nisu atraktivne nepravnicima, te zbog toga ne zauzimaju naslovne strane novina i udarne termine televizijskih emisija. Advokatska kancelarija Pekić ovim putem sumira 3 najvažnije predložene promene Ustava na laički razumljiv način:
- Narodna skupština više ne bira sudije.
U trenutno važećem Ustavu, sudije, koji se prvi put biraju na tu funkciju, bira Narodna skupština na period od 3 godine. Nakon toga Visoki savet sudstva bira sudije na trajnu funkciju. Po novom, ne bi postojao izbor sudija na 3 godine i ne bi sudije birala Narodna skupština. Sudije bi se birale od strane Visokog saveta sudstva (čiji članovi su većinom sudije) na neodređeno vreme. Nakon izbora, sudija bi samo izuzetno mogao biti razrešen i to od strane Visokog saveta sudstva. Vlada Republike Srbije, kao predlagač, ističe da bi se ovom izmenom smanjio uticaj politike na sudstvo, jer bi sudije bile birane od strane organizacije sudija (Visokog saveta sudstva) a ne Narodne skupštine.
2. Sudijska funkcija traje dok se ne navrši radni vek.
Po novom predlogu, sudija bi odmah bio biran na trajnu funkciju i mogao bi biti samo izuzetno razrešen. Jednom izabran sudija bi tu funkciju vršio do završetka radnog veka i odlaska u penziju. Sudija bi mogao biti razrešen sa funkcije pod izuzetnim okolnostima i to odlukom Visokog saveta sudstva, kao organizacije sudija, a ne od strane Narodne skupštine, u kojoj su predstavnici političkih stranaka. Vlada RS, i u ovom slučaju navodi, da bi ovakva promena smanjila uticaj politike na sudije, jer sudija ne bi morao da brine da će izgubiti posao zbog neke svoje odluke.
3. Glavne javne tužioce i javne tužioce ne bira Narodna skupština.
Javno tužilaštvo je državni organ čija je glavna funkcija gonjenje učinilaca krivičnih dela. Kao takvo, javno tužilaštvo goni i učinioce krivičnih dela, koji potencijalno mogu biti povezani sa političkim strankama. Do sada, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca je birala Narodna skupština. Po novom predlogu, glavne javne tužioce i javne tužioce će birati Visoki savet tužilaštva (organ koji je pandan Visokom savetu sudstva). Vlada RS ističe da će se na ovaj način smanjiti uticaj politike na rad javnog tužilaštva te da će isti biti u mogućnosti da slobodno goni učionioce krivičnih dela, bez uplitanja drugih organa.
NAPOMENA: Ovaj tekst ne predstavlja sugestiju za glasanje ni u kom pogledu. Tekst je lični siže najvažnijih tačaka i informativnog je karaktera. Na Vama je da odlučite da li ćete 16.01.2022. godine glasati za izmenu Ustava ili protiv. Argumente za i protiv izmene Ustava možete pronaći na internetu i u javnim televizijskim emisija.
Autor: advokat Stefan Pekić / [email protected]
