Privredni ugovori

Privredni Zakon

Najveći broj sporova između privrednih subjekata (izvođača, podizvođača, dobavljača, agenata itd.) proizlazi iz nejasnih članova ugovora u privredi, najčešće preuzetih sa interneta. Vi to možete da predupredite tako što će Vam ugovor u privredi sastaviti stručan advokat. Advokatska kancelarija Pekić koncizno i precizno sastavlja ili pregleda vaše ugovore i druge izjave volje, procenjuje rizik i raspoređuje ga u skladu sa vašim namerama. Ugovori u privredi predstavljaju kategoriju koja je regulisana različitim propisima.

Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) i privredni ugovori

Zakon o obligacionim odnosima kao osnovni zakon ugovornog prava reguliše mnoge privredne ugovore:

1. Ugovor o prodaji

Kupoprodajni ugovor nije isključivo ugovor u privredi. Međutim, ugovor o prodaji je najčešći ugovor uopšte. Svaki put kada firma (pravno lice) ili preduzetnik izda fakturu i proda svoju robu, taj privrednik zapravo zaključuje usmeni ugovor o prodaji tj. ugovor o kupoprodaji. Ako je roba isporučena pokvarena, lošijeg kvaliteta, takva nesaobraznost je regulisana Zakonom o obligacionim odnosima. Ukoliko se radi o kontinuiranoj saradnji ili većem iznosu odnosno obimu, korisno je da pravno lice sa svojim kupcem zaključi i pisani ugovor o prodaji, radi preciznog regulisanja odnosa.

2. Punomoć (ovlašćenje)

Iako punomoć nije ugovor, nego jednostrana izjava davaoca punomoći, nužno je istaći da je punomoć veoma česta izjava volje. Punomoćjem nalogodavac ovlašćuje punomoćnika da može izvršiti određene pravne i faktičke radnje za davaoca punomoći (nalogodavca). Punomoć se često daje za zaključenje i overu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, za potpisivanje ugovora o prodaji robe, te za zastupanje u postupku pred nekim državnim organom.

3. Ugovor o trgovinskom zastupanju

Ovaj ugovor zaključuje pravno lice nalogodavac sa svojim zastupnikom u određenoj oblasti i na određenoj teritoriji. Zastupnik se najčešće ovlašćuje da zaključuje ugovore u ime i za račun nalogodavca kojim se prodaje roba ili usluge. Razlika između trgovinskog zastupanja i posredovanja je što je trgovinski zastupnik više vezan za svog nalogodavca a najčešće je i ovlašćen da zaključuje same ugovore u ime nalogodavca, dok posrednik samo dovodi u vezu nalogodavca sa potencijalnim kupcima ili saradnicima.

4. Ugovor o posredovanju

Ugovor o posredovanju je veoma čest ugovor u praksi, gde posrednik dovodi u vezu najčešće prodavca određene robe ili usluga sa kupcima, radi zaključenja, uglavnom, ugovora o prodaji. Često se dešava u praksi da ugovori o posredovanju na internetu ne regulišu sve bitne odnose između posrednika i nalogodavca (prodavca robe ili usluga), pa dolazi do sporova pred sudom, gde ishod zavisi od tumačenja nepreciznog ugovora.

O najvažnijim odredbama ugovora o posredovanju u međunarodnoj trgovini smo pisali u BLOGU.

5. Ugovor o zajmu

Ugovor o zajmu (pozajmici) nije isključivo privredni ugovor. On se može zaključiti i između fizičkih lica van privredne delatnosti. Ono što je specifično kod ugovora o zajmu u privredi je što se kamata pretpostavlja, odnosno, zajmoprimac je dužan da vrati pozajmljeni iznos uvećan za odgovarajuću kamatu, čak i ako to nije ugovoreno.

6. Ugovor o jemstvu

Jemstvo je jedno od osnovnih sredstava obezbeđenja. Sredstva obezbeđenja su pravne radnje kojima se garantuje izvršenje neke obaveze. Na primer, kad klijent uzima kredit, banka često traži još neko treće lice kao jemca (laički: žiranta) da će kredit biti isplaćen. Jemac (žirant, garant) se obavezuje da će izvršiti neku obavezu, npr. plaćanje, ako glavni dužnik ne ispuni svoju obavezu da plati određeni iznos.

Ovo sredstvo obezbeđenja je izuzetno često zbog svoje praktičnosti i povoljnosti. Ugovor o jemstvu se obavezno zaključuje u pisanom obliku, ali overa nije neophodna, tako da su troškovi jemstva, kao sredstva obezbeđenja, niski.

7. Ugovor o zalozi – zaloga, založna izjava i hipoteka

Ugovor o zalozi je takođe jedno od najčešćih i najsigurnijih sredstava obezbeđenja u Srbiji. Zaloga na pokretnim stvarima omogućava da poverilac može prodati založenu stvar i naplatiti svoje potraživanje, u slučaju da dužnik ne ispuni svoju obavezu. Hipoteka je zaloga na nepokretnim stvarima. Dakle, ukoloko dužnik ne ispuni svoju obavezu, poverilac može prodati založenu nepokretnost i naplatiti svoje potraživanje iz naplaćene cene na ime prodate nepokrentosti. Hipoteka se zasniva na osnovu ugovora o hipoteci ili jednostrane izjave dužnika – založna izjava. Iako je zaloga definisana zakonom o obligacionim odnosima, zakon o hipoteci detaljnije reguliše hipoteku kao sredstvo obezbeđenja.

8. Ugovor o licenci (ugovor o licenci softvera)

Ugovor o licenci omogućava vlasniku intelektualne svojine, npr. patenta, da dozvoli korišćenje svog patenta trećem licu, uz ugovorenu naknadu. U savremeno vreme, najčešće se licencira softver, tj. kompjuterski program. Startapi i kompanije koje razvijaju softver kao uslugu (Eng. SaaS) posebno koriste licencu da bi korišćenje svog softvera omogućili njihovim korisnicima za ugovorenu naknadu, koja se može ogledati i u pretplati (Eng. subscription).

9. Ugovor o građenju

Ugovor o građenju je čest privredni ugovor u građevinskoj industriji, koji investitor zaključuje sa raznim izvođačima i podizvođačima radova na izgradnji zgrade ili drugog objekta. Budući da su česta kašnjenja sa izvođenjem radova, a investitori imaju obavezu prema kupcima da završe stanove u obećanom roku, bitno je da investitori u svoje ugovore o građenju implementiraju odredbu o ugovornoj kazni za kašnjenje u izvođenju radova.

10. Ugovor o prevozu

Prevoz robe je osnovna delatnost moderne međunarodne privrede. Pomoću prevoza robe, ona dolazi do kupaca i omogućava se prodaja robe, te plasiranje na tržište. Iz ugla prevozioca, kao i iz ugla naručioca prevoza, bitno je obezbediti odgovarajuće uslove saradnje, posebno u uslovima nagle promene cene goriva. Ugovor o prevozu može sadržati neprofitabilne uslove za jednu stranu, ako se troškovi prevoza naglo promene, a nije ugovorena promena cene u tom slučaju.

Ovo su najčešći privredni ugovori koje reguliše Zakon o obligacionim odnosima (ZOO). Pored ovih, Zakon o obligacionim odnosima reguliše i špediciju, ugovor o uskladištenju, ugovor o kontroli robe, ugovor o osiguranju, ugovor o kreditu, ugovor o komisionu i druge. Pored navedenih, postoje i ugovori u privredi koji nisu regulisani Zakonom o obligacionim odnosima, a veoma česti su u praksi.

Ugovor o poverljivosti (NDA) – Eng. Non-disclousure agreement

Svaka firma ima neku svoju poslovnu tajnu. Uspeh poslovanja često zavisi od činjenice da kompanija ima neko znanje koje drugi nemaju, što firmu stavlja u povoljniji položaj. Zaštita poslovne tajne se sprovodi kroz ugovor o poverljivosti (Eng. NDA – Non-disclousure agreement). Ugovor o poverljivosti se zaključuje sa zaposlenima, konsultantima, eksternim saradnicima i sa bilo kim ko je upoznat sa poverljivom informacijom i ko otkrivanjem poverljive informacije trećim licima može naštetiti kompaniji. Ugovor o poverljivosti najčešće sadrži ugovornu kaznu koju će potpisnik ugovora platiti u slučaju da otkrije poverljivu informaciju trećim licima.

Ugovor o konsultantskim uslugama (Ugovor o pružanju konsultantskih usluga)

Ugovor o konsultantskim uslugama je čest privredni ugovor, posebno kada se radi o startapima u ranoj fazi razvoja. Konsultanti najčešće pomažu osnivačima startapa da pravilno organizuju svoj rad i razvoj, te urede svoje odnose unutar startapa, kao i da promovišu svoj startap radi prikupljanja kapitala od investitora. Konsultanti nisu retka pojava ni u multinacionalnim korporacijama. Kada određeni aspekt poslovanja korporacije ne funkcioniše kao što bi članovi i menadžment želeli, angažuje se konsultant da ukaže na nedostatke. Odnos između konsultanta i klijenta (startapa, korporacije) je složen i reguliše se isključivo ugovorom o konsultantskim uslugama. Precizno uređenje tih odnosa unapred je važno da ne bi došlo do nesporazuma i prekida saradnje.

Menica i menično ovlašćenje (ovlašćenje za popunjavanje menice)

Menica je važno sredstvo obezbeđenja potraživanja koje omogućava brzu i efikasnu naplatu potraživanja. Blanko menica se najčešće sačinjava u tim slučajevima, gde dužnik potpisuje menicu, bez upisivanja iznosa duga, koji se još uvek ne zna, te ovlašćuje poverioca da popuni menicu do kraja te da je iskoristi za naplatu potraživanja u slučaju da dužnik ne ispuni svoju obavezu. Menica omogućava da se ne podnosi tužba i održava rasprava, jer se taj deo preskače, nego se neposredno podnosi predlog za izvršenje i sprovodi se prinudno izvršenje putem javnog izvršitelja. Menično ovlašćenje za popunjavanje menice je nužno jer poverilac nije u mogućnosti da popuni sve menične elemente u ime dužnika bez tog ovlašćenja, što menicu čini nepotpunom.

Ugovor o franšizingu

Postoji mnoštvo definicija franšizinga. Ustaljena definicija glasi: Franšizing je ugovor kojim vlasnik privrednog subjekta daje licencu jednoj ili više strana u svrhu obavljanja poslova koristeći iste žigove, trgovačka imena, robnu odeću i druge identifikacione aspekte poslovanja, poslovne tajne, know-how i drugo.

Franšizing u Srbiji predstavlja ne tako redak ugovor. Ono što je značajno uzimajući u obzir značaj ugovora o franšizingu jeste činjenica da ovaj ugovor nije definisan nijednim propisom u Srbiji, kao i u mnogim drugim evropskim državama. Stoga, ukoliko neko želi da zaključi ugovor o franšizingu sa poznatim međunarodnim kafićem ili restoranom, sva prava i obaveze su regulisana jedino tim ugovorom o franšizingu, zbog čega je nužno da taj ugovor o franšizingu sastavlja advokat koji će voditi računa o vašim interesima.

Prednosti i nedostaci franšizinga se nedovezuju jedan na drugi. Prednost franšizinga je što pokrećete biznis u kojem odmah imate brend, korisnike, način rada i pripreme hrane ili pića. Nedostatak je što je potreban znatan početni kapital da se isplati pre otvaranja franšiznog objekta i što deo prihoda ustupate privrednom društvu koje je vlasnik brenda i sa kojim imate ugovor.

Pametni ugovori (Eng. smart contracts)

Pametni ugovori u Srbiji su propisani u Zakonu o digitalnoj imovini. Zakon o digitalnoj imovini propisuje koja je definicija pametnog ugovora: „kompjuterski program ili protokol, zasnovan na tehnologiji distribuirane baze podataka ili sličnim tehnologijama, koji, u celini ili delimično, automatski izvršava, kontroliše ili dokumentuje pravno relevantne događaje i radnje u skladu sa već zaključenim ugovorom, pri čemu taj ugovor može biti zaključen elektronski putem tog programa ili protokola“. Zakon omogućava korišćenje pametnih ugovora u trgovanju digitalnom imovinom, te obavezuje pružaoca usluge u vezi sa digitalnom imovinom da pribavi saglasnost klijenta ukoliko pruža usluge koje uključuju korišćenje pametnih ugovora. Zakon reguliše i ugovor o zalozi na digitalnoj imovini te navodi da se taj ugovor može izvršiti i korišćenjem pametnog ugovora.

Advokat za ugovore u privredi

Advokatska kancelarija Pekić pruža pravnu pomoć radi sastavljanja svih navedenih ugovora u privredi te pregovora oko zaključenja nekog od njih. Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć radi sastavljanja nekog ugovora u privredi ili Vas interesuje procenjena cena koju naplaćuje naša advokatska kancelarija, slobodno nam se obratite na i-mejl pekic@attorney.rs, popunjavanjem kontakt obrasca na sajtu ili preko Fejsbuk mesindžera ili Linkedina.