Pravo Intelektualne Svojine

Pravo Intelektualne Svojine

Intelektualna svojina, odnosno zaštita intelektualne svojine, je u poslednjim decenijama postala vrlo aktuelna tema. Razlog tome je što pravo intelektualne svojine štiti kreatore intelektualnih dobara i garantuje im pravednu naknadu za rezultate njihovog rada. Razvoj tehnologije i interneta je doveo do mnogo lakše i rasprostranjenije „krađe“ intelektualne svojine, te se zbog toga i pravo moralo prilagoditi novom vremenu kako bi se ove pojave sprečile na odgovarajući način. Zaštitom intelektualne svojine i ostvarivanjem prihoda od nje, nosiocima ovog prava (npr. inovatori, slikari, pisci…) se olakšava rešavanje svojih egzistencijalnih pitanja, a u krajnjoj liniji i podstiče stvaranje novih intelektualnih dobara.

Šta je intelektualna svojina?

Najprostija, laička definicija, kaže da intelektualna svojina podrazumeva sve kreacije ljudskog uma. U tom pogledu autorska prava i intelektualna svojina se često mešaju, jer su autorska prava samo jedan deo prava intelektualne svojine. Međutim, pravo ne štiti baš sve kreacije ljudskog uma, već samo one koje ispunjavaju određene zakonom predviđene uslove. Grana prava koja se bavi zaštitom intelektualne svojine naziva se pravo intelektualne svojine. Svrha postojanja ovih prava jeste, kao što smo rekli, da spreče druge da kopiraju ili neovlašćeno koriste ta zaštićena prava bez dozvole njihovog nosioca.

Imajući to sve u vidu, najčešće pitanje je kako da zaštitim svoju intelektualnu svojinu. Odgovor na to pitanje zavisi o kojoj intelektualnoj svojini je reč. Na primer, autorska prava na knjizi nastaju samim pisanjem knjige, ali ako autor želi da se obezbedi može deponovati tekst u Zavodu za intelektualnu svojinu. Za razliku od toga, patent se mora registrovati da bi uživao pravnu zaštitu.

Šta sve spada u intelektualnu svojinu?

Pravo intelektualne svojine je široka oblast koja obuhvata više užih oblasti, i to:

1) Autorsko pravo i srodna prava

Predstavljaju grupu prava i ovlašćenja kojima se povodom svog dela štiti autor. U ovu grupu spadaju najčešće dela iz oblasti književnosti, umetnosti ili nauke, i tu spadaju prava interpretatora, proizvođača fonograma, videograma, emisije, baze podataka, kao i prava prvog izdavača slobodnog dela i izdavača štampanih izdanja na posebnu naknadu. U Republici Srbiji ova grupa prava je regulisana Zakonom o autorskim i srodnim pravima.

2) Prava industrijske svojine

a. Patent – Predstavlja isključivo pravo kojim se štiti pronalazak koji nudi novo tehničko rešenje problema. Patentno pravo omogućava pronalazačima da zaštite svoj izum od neovlašćenog korišćenja. Patent smo kao temu detaljno obradili u našem blog tekstu koji možete pročitati OVDE.

b. Žig – Predstavlja pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Žig može biti reč, slogan, logo ili njihova kombinacija. Kao i patent, u velikoj broju slučajeva je nužno registrovati žig da biste uživali zaštitu od zloupotreba vašeg brenda. Ako ste vlasnik kompanije koja ima prepoznatljiv brend roba ili usluga u vašoj industriji, poželjno je da zaštitite žig. Zaštitu žiga smo kao temu obradili u našem blog tekstu koji možete pročitati OVDE.

c. Oznaka geografskog porekla – Određena geografska područja su vremenom postala sama po sebi simbol kvaliteta određene vrste robe koja sa tog područja potiče (npr. Futoški kupus). Očigledno je da svaki proizvođač kupusa iz Futoga ima interes da njegov proizvod dobije epitet „futoški“, kao i da spreči druge proizvođače da ga zloupotrebljavaju.

d. Industrijski dizajn – Podrazumeva zaštitu estetskog izgleda i oblika robe. Nije retkost da potrošači kupuju određenu robu upravo zbog njihovog izgleda ili oblika. Iz tog razloga postoji itneres da se dizajn robe zaštiti. Možete preduzeti pravne akcije protiv svakoga ko pravi, prodaje, koristi ili uvozi proizvode koji izgledaju kao registrovani industrijski dizajn. Nekada čak i dizajni koji su slučajno slični mogu biti osporeni od strane nosioca industrijskog dizajna.

e. Zaštita biljnih sorti – Stvaranje novih biljnih sorti iziskuje ogromna finansijska sredstva, rad i intelektualni trud. Zbog toga je opravdano očekivati da novostvorene biljne sorte moraju da budu zaštićene.

3) „Meka“ intelektualna svojina

a. Poslovna tajna – Najprostije rečeno predstavlja podatak čije posedovanje njenom imaocu daje prednost u odnosu na njegovu tržišnu konkurenciju, a da se pri tom ne štiti ni jednim od gore nabrojanih prava. Tipični primeri bi bili poslovna strategija ili lista kupaca. Interes je firme da ugovorima sa svojim zaposlenima zaštiti svoje poslovanje tako što će zabraniti iznošenje poslovnih tajni trećim licima, a u slučaju povrede su zakonom pripisane krivično-pravne i građansko-pravne posledice. Iako tradicionalno ne spada u prava intelektualne svojine, može se videti da ima određene veze sa ovom oblašću zbog svog značaja.

b. Nazivi internet domena – Kao i poslovna tajna, takođe ne spada u prava intelektualne svojine ali uz neovlašćeno korišćenje naziva internet domena može doći i do povrede žiga ili legitimnog interesa drugog lica. U praksi se često dešava da treća lica registruju internet domene koji su istovetni ili slični tuđim oznakama, a sa ciljem da ih kasnije prodaju legitimnom imaocu prava uz novčanu nadoknadu. U pomenutom slučaju je na raspolaganju zaštita sudskim putem ili alternativnim putem pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnog internet domena pri Privrednoj komori Srbije.

Kako da zaštitim softver?

Glavni problem sa zaštitom softvera je to što ga je oduvek bilo teško svrstati u bilo koju od tradicionalnih kategorija intelektualnog prava. Intelektualna svojina na internetu je veoma aktuelna tema. Na primer, kod softvera se može posmatrati kao literalno delo i štititi autoskim pravom, dok sa druge strane softver u radu rešava neki problem, a takve stvari se tradicionalno štite patentom. Tvorac softvera zbog velikih finansijskih prihoda koji se ostvaruju od softvera u moderno vreme prirodno želi da ga zaštiti na što bolji način. U praksi se pravna zaštita softvera najčešće odvija na četiri načina – zaštitom autorskog prava, zaštitom patenta, zaštita pomoću ugovora o poverljivosti (NDA) i zaštita softvera putem žiga.

Na ovom mestu ćemo istaći samo neke od najznačajnijih karakteristika svakog od četiri pomenuta načina zaštite softvera:

A) Zaštita softvera pomoću autorskog prava

Načelno, autorsko pravo štiti originalnu izvedbu softvera i njegov način prikaza, ali ne štiti samu ideju. To u praksi znači da bi vaš konkurent mogao da razvije sopstvenu verziju softvera koji je sličan vašem, bez uvida u vaš izvorni kod, i u tom slučaju ne biste bili zaštićeni. Međutim, vi ste ipak zaštićeni od toga da neko preuzme celokupan vaš kod i napravi potpuno isti softver. Ovaj oblik zaštite softvera se veoma često koristi u praksi prevashodno zato što je jeftin, i zbog toga što se jednostavno i lako dobija. Pored toga, deponovanje softvera u Zavodu za intelektualnu svojinu kao autorskog prava je nužno radi ostvarivanja nekih poreskih olakšica koje su na raspolaganju inovativnim startapima.

B) Zaštita softvera pomoću patenta

U slučaju dobijanja patenta, zaštita vašeg softvera je na mnogo višem nivou u odnosu na prostu zaštitu koju pružaju autorska prava. Prevashodno zbog toga što ne samo da je zabranjena proizvodnja i prodaja istovetnog softvera, već se ova zaštita proširuje i na slične proizvode. To u praksi znači da vaš konkurent ne može da razvije softver sličan vašem, bez obzira na to da li je taj softver napravljen „od nule“. Dok vam zaštita pomoću autorskog prava ne pruža zaštitu ideje, kao što može da se vidi patent štiti čak i vašu ideju a ne samo programski kod. Nažalost, u Evropi, pa i u Srbiji, preovlađuje stav u zakonodavstvu da patentiranje softvera nije moguće. Tako i naš Zakon o patentima propisuje da programi računara nisu patentabilni. Jedini način da se računarski kod patentira je ako softver predstavlja deo nekog sistema kojim upravlja i čije ostvarivanje omogućuje. Na primer, čitač lične karte je uređaj (hardver) koji, kada je povezan sa računarom, omogućava da se lična karta sa čipom očita na računaru. Softver koji omogućava funkcionisanje čitača je patentabilan samo kao deo tog sistema. Računarski kod sam po sebi, van sistema, nije patentabilan.

V) Zaštita softvera pomoću Ugovora o poverljivosti (NDA)

Ugovor o poverljivosti predstavlja vid zaštite softvera od lica koji na njegovoj izradi rade kao zaposleni ili onih koji u toku razvoja softvera na bilo koji način dođu u dodir sa kodom ili informacijama o samom softveru. Suštinski, ovim ugovorom se čuva poslovna tajna koja ukoliko bi bila poznata konkurentima može da dovede do nastanka štete za vaše poslovanje. Neophodno je istaći poseban značaj ovog ugovora u fazi pregovora. Primera radi, da biste angažovali zaposlenog koji će da radi na razvoju softvera vi morate da mu kažete o kakvom softveru se radi. Međutim, ukoliko mu saopštite tako poverljive informacije, a on se ipak odluči da ne ostvari poslovnu saradnju sa vama, doveli ste svoje poslovanje u rizik. Upravo u takvim slučajevima je pametno potpisati sa potencijalnim kandidatom ugovor o poverljivosti podataka pre nego što mu odate bilo kakvu poslovnu informaciju. Ovim ugovorom se može predvideti novčani iznos (ugovorna kazna) koji će prekršilac morati da plati kao vid naknade štete u slučaju povrede odredaba ugovora. Poseban benefit i dodatni razlog da se koristite ovim mehanizmom je i to što u slučaju povrede ugovora i odavanja poverljivog podatka nije potrebno dokazivati da je bilo kakva šteta zaista nastupila. Dovoljno je dokazati da je prekršilac odao poverljivu informaciju i po tom osnovu ostvarujete pravo na novčani iznos ugovorne kazne koji je ugovorom propisan. Pored toga, odavanje poslovne tajne predstavlja i krivično delo.

G) Zaštita softvera putem žiga


Za ovaj vid zaštite softvera možemo slobodno da kažemo da nije uobičajen, ali i da ipak može da posluži svojoj svrsi. Na primer, ukoliko bi neko pokušao potpuno da prekopira izgled i funkcionalnosti vašeg softvera, a još se uz to i „posluži“ vašim žigom, krajnji korisnici (kupci) mogu biti dovedeni u zabludu da se radi o vašem softveru. Naravno, ovo ne samo da prouzrokuje materijalnu štetu, već i poverenje potrošača u vaš softver može biti poljuljano. U takvim situacijama, ukoliko imate registrovan žig koji je preuzet moguće je efikasno ostvariti zaštitu žiga kao „prvu pomoć“ dok ne preduzmete druge pravne akcije protiv izvršioca.

Najčešći sporovi povodom prava intelektualne svojine

Sporovi o intelektualnoj svojini koji se najčešće pojavljuju u sudskoj praksi u Srbiji se tiču povreda autorskog prava, žiga te sporovi u vezi sa ugovorom o licenci softvera.

Ukoliko treće lice upotrebi Vašu knjigu ili pesmu i prikaže je kao svoju, možete podneti tužbu sudu i tražiti utvrđenje da Vam je treće lice povredilo pravo, zabranu dalje povrede pravo, isključenje iz prometa, oduzimanje ili uništenje, ili preinačenje bez bilo kakve naknade, predmeta kojima je izvršena povreda prava, npr. knjige koju ste Vi napisali a na kojoj je označen drugi autor. Konačno, autor može tražiti i naknadu materijalne i nematerijalne štete. Slična prava ima i nosilac prava žiga i druga lica označena u Zakonu o žigovima.

Potreban vam je advokat za pravo intelektualne svojine

Advokatska kancelarija Pekić pruža širok dijapazon usluga uvezi sa zaštitom prava intelektualne svojine uključujući savetovanje i zastupanje klijenata u postupcima zaštite autorskih prava, žigova, patenata, modela, dizajna i domenskih imena. Naši advokati posebno ističu iskustvo u licenciranju softvera, kao i postupcima zaštite prava klijenata koji se tiču softvera. Možete nam se obratiti putem i-mejl adrese pekic@attorney.rs, ili slanjem poruke na Fejsbuk mesindžeru ili Linkedin-u.