Poslovna vrednost softvera je nesporna zahvaljujući njegovoj efikasnosti, tačnosti i inovacijama. Softverski sistemi se koriste za podršku različitim poslovnim procesima unutar organizacija, a široka upotreba ovih sistema često zahteva značajna ulaganja i troškove. Količina novca uloženog u softver nastavlja da raste, a to je delom zbog verovanja da usvajanje tehnologije pruža konkurentsku prednost koja omogućava kompanijama da nadmaše svoje rivale. Pravna zaštita softvera odnosi se na mere koje se mogu preduzeti kako bi se sprečila neovlašćena upotreba, modifikacija, distribucija, monetizacija i pristup softveru. Ove mere su dizajnirane da zaštite intelektualna prava stvaralaca softvera i spreče kršenje autorskih prava. Pravna zaštita softvera se najefikasnije postiže preventivom i to angažovanjem stručnog lica, kao što je advokat za intelektualnu svojinu i pravnu zaštitu softvera, pre nego što do spora zaista i dođe.
U Srbiji, softver prevashodno štiti Zakon o autorskim i srodnim pravima. Prema ovom zakonu, računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja spadaju u pisana dela i zaštićeni su autorskim pravom.
Autorska prava
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi. Autorskim delom smatraju se pisana dela; govorna dela; dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora; muzička dela; filmska dela; dela likovne umetnosti; dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja; kartografska dela; planovi, skice, makete i fotografije; pozorišna režija. Tako i izvorni i objektni kod predstavlja određeno „pisano“ delo koje se štiti kao autorsko delo. Član 2 stav 1 tačka 1 Zakona o autorskim i srodnim pravima izričito propisuje da se autorskim delom smatraju naročito računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu. Zaštita autorskih prava u Srbiji obuhvata sve ove duhovne tvorevine a ova tema je posebno obrađena na našem blogu o autorskim pravima.
Povredu autorskog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog prava, kao što je na primer iskorišćavanje uz upotrebu neovlašćeno umnoženih primeraka tog predmeta zaštite. Ako je autorsko delo računarski program, umnožavanjem se smatra i puštanje programa u rad na računaru. Vrhovni kasacioni sud je 2020. godine izneo stanovište da je način umnožavanja dela takođe upotreba aplikacije “veza sa udaljenom radnom površinom” kojim je omogućen daljinski pristup softveru na mnoštvo drugih računara u okviru organizacione jedinice tuženog, pri čemu je tuženi koristio jedan softver na 990 priključenih računara. U konkretnom slučaju, tuženoj su licencom ustupljena prava za korišćenje softvera u obimu koji to omogućava postavljena jednokorisnička hardverska zaštita, tj. princip jedan softver jedan računar. Licencom nije bila obuhvaćena dozvola za korišćenje softvera po principu jedan softver više računara. Takođe, tužena je povredila interes za ekonomskim iskorišćavanjem softvera, imajući u vidu broj daljinskih pristupa softveru.
Važno je naglasiti da se licenca pribavljena za jednu verziju zaštićenog softvera, ne može koristiti za drugu verziju softvera, jer činjenica da postoje novije verzije softvera ne znači da se starije verzije mogu besplatno koristiti. Isto predstavlja privredni prestup prema Zakonu o autorskom I srodnim pravima.
Računarski program, tj. softver stvoren u radnom odnosu
Danas mnogi autori stvaraju svoja dela u radnom odnosu, zbog čega je za njih ključno da razumeju svoja autorska prava u Srbiji. Ako je softver stvoren u radnom odnosu, trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava na delu je poslodavac, ako ugovorom nije drugačije određeno. Naknada za autorska prava je svakako pravo autora. Bitno je naglasiti da nije dovoljno da je delo nastalo u vreme trajanja radnog odnosa, već je neophodno da je isto nastalo u izvršenju radnih obaveza.
Ugovor o narudžbini softvera
Još jedan uspešan način da se autorska prava zaštite jeste putem Ugovor o narudžbini softvera. Ugovorom o narudžbini softvera autor se obavezuje da za naručioca izradi autorsko delo i preda mu primerak istog. Ako je po ovom osnovu izrađen softver, naručilac stiče sva prava iskorišćavanja računarskog programa, ako ugovorom nije drukčije određeno. Naručilac softvera ima pravo da usmerava i kontroliše postupak stvaranja dela, ali ne i da time suštinski ograničava slobodu umetničkog, stručnog ili naučnog izražavanja autora. U slučaju da se ustupaju imovinska prava, a softver još uvek nije stvoren, neophodno je da se odrede vrsta budućeg dela i radnje iskorišćavanja dela. Ustupanje imovinskih prava za sva buduća dela jednog autora, kao i za još nepoznate oblike iskorišćavanja dela, nije pravno dozvoljeno.
Ugovor o angažovanju
Ugovor o angažovanju je čest ugovor kojim vlasnik softvera angažuje eksternog saradnika radi održavanja softvera. U svakom slučaju je važno da ugovor definiše pitanje prava intelektualne svojine softveru u slučaju izmene koda od strane angažovanog lica. Ugovor o angažovanju kao i ugovor o narudžbini softvera definiše pravo intelektualne svojine nad softverom između programera i kompanije (naručioca izrade) u procesu izrade i održavanja softvera.
Ugovor o licenci softvera
Ugovor o licenci softvera je ugovor kojim nosilac prava intelektualne svojine ustupa pravo korišćenja trećem licu (npr. subscription) za ugovorenu naknadu. Ugovor o licenci softvera takođe reguliše pitanje prava intelektualne svojine, ali između korisnika softvera i vlasnika. U tim slučajevima se skoro nikad i ne ustupa pravo intelektualne svojine nego samo pravo korišćenja softvera ali je važno to i regulisati ugovorom. Precizan ugovor o licenci softvera pravi razliku i u pogledu korišćenja poreskih olakšica u Srbiji, konkretno poreske olakšice IP box, ali i do različite primene ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, kao ugovora međunarodnog prava, u slučajevima kada se pravo korišćenja softvera omogućava klijentima u različitim državama, a što najčešće i jeste slučaj, to pravo korišćenja se omogućava klijentima širom sveta.
Sastavljanje ovih ugovora, ali i drugih ugovora u privredi izvan IT sfere, predstavlja oblast poslovanja advokata u privredi.
Autorskopravna zaštita softvera u Srbiji
Kod autorskog prava je važno naglasiti da ono štiti samo formu, odnosno konkretne reči iz knjige ili linije koda. Zbog toga kopiranje tuđe knjige i stavljanje svog imena na mesto autora nije dozvoljeno. Međutim, usvajanje ideja iz knjige, njihova obrada i prerada u drugu knjigu, a da se pritom ne prepisuju celokupne rečenice, neće predstavljati povredu autorskog prava. Po analogiji, preuzimanje ideje za softver i samostalno pisanje koda, bez prepisivanja Vašeg koda neće predstavljati povredu autorskog prava.
Kada nastaje autorsko pravo?
Prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima u Srbiji, pravna zaštita softvera je automatska i nastaje od trenutka nastanka softvera, kao i svaka druga zaštita autorskih prava. Ako se pitate kako zaštititi autorska prava, zaštita je automatska, ali deponovanje autorskog dela osigurava dokaze da ste upravo vi autor. Dakle, kao i za bilo koje drugo autorsko delo (knjigu, film, pesmu itd.), pravna zaštita softvera nastaje u momentu pisanja izvornog koda. Navedeno stoga što je upravo izvorni kod zaštićen autorskim pravom.
Da li se mora registrovati autorsko pravo?
Nije potrebno registrovati softver da bi se uživala zaštita autorskih prava. Međutim, kao što je već rečeno, radi lakšeg dokazivanja momenta vlasništva nad softverom, postoji mogućnost deponovanja primerka softvera kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Ona ne utiče na početak trajanja autorskog prava i nije obavezna, ali deponovanje može služiti kao obezbeđenje materijalnog dokaza o činjenicama koje mogu biti od značaja za eventualni sudski spor ili prijavu za aktuelne poreske olakšice, koje se odnose na umanjenje poreza na dobit na prihode od davanja prava korišćenja (licenciranja) autorskog prava, pa i softvera. Prilikom podnošenja zahteva kojim podnosilac želi registrovati autorsko pravo na softveru, predaje se i primerak softvera, najčešće na USB-u. Deponovanje softvera omogućava podnosiocu zahteva da dobije od Zavoda za intelektualnu svojinu potvrdu da je konkretan softver deponovan konkretnog dana u Zavodu. U slučaju da treće lice upotrebi vaš softver bez vaše saglasnosti i dozvole, Vi imate dokument izdat od strane Zavoda za intelektualnu svojinu da je konkretan softver registrovan određenog dana. Kada podnesete tužbu protiv lica koje neovlašćeno koristi vaš izvorni kod, taj prekršilac, odnosno tuženi ima teret dokazivanja da softver koji je koristio nije vaš softver, nego neki treći. Navedeno stoga jer član 202 stav 5 Zakona o autorskim i srodnim pravima propisuje da se podaci u evidenciji [Zavoda] smatraju istinitim dok se ne dokaže suprotno. Dodatno, ukoliko se tekst izvornog koda registruje, a konkurentska firma ili treće lice iskoristi isti taj tekst koda za svoj proizvod, registrovani kod, sa ranijim datumom registracije u odnosu na datum nastanka koda prekršioca, će poslužiti kao snažan i nepobitan dokaz pred sudom.
Postupak pred Zavodom za intelektualnu svojinu je brz i traje najviše 30 dana od dana podnošenja zahteva za deponovanje. Na kraju postupka, dobija se potvrda koja ima snagu javne isprave na kojoj je naveden naslov dela, forma i vrsta deka, kao i informacije o autoru i nosiocu prava. U slučaju deponovanja softvera u Zavodu za intelektualnu svojinu, potrebno je, između ostalog, priložiti opis softvera. Opis bi trebalo da sadrži osnovne karakteristike softvera, te da bude potpisan od strane autora. Takođe, potrebno je dostaviti pravni osnov za podnošenje prijave. To bi mogla biti izjava od strane direktora kompanije da je zaposleni stvorio autorsko delo u radnom odnosu, ili na primer Ugovor o narudžbini autorskog dela.
Cena zaštite autorskih prava
Zaštita autorskih prava podrazumeva unošenje u evidenciju i deponovanje primerka softvera za šta se plaća taksa Zavodu za intelektualnu svojinu u iznosu od RSD 4.105,00 ukoliko je podnosilac fizičko lice, odnosno RSD 8.210,00 u slučaju da je podnosilac pravno lice. Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti, dok moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora.
Patentna zaštita softvera
U kontinentalnom delu Evrope softver se uglavnom štiti putem autorskog prava, kao što je prethodno objašnjeno. Međutim, postoje retke situacije u kojima softver zapravo upravlja određenim hardverom i dovodi do industrijske primene, onda se može govoriti o patentnoj zaštiti softvera, o čemu je i Evropski zavod za patente izneo mišljenje. Dakle, ovo stanovište zahteva izvesnu tehničku primenu softvera, mimo uobičajene veze hardvera i softvera.
Kada nastaje patent?
Patent je vrsta prava intelektualne svojine, koja se štiti registracijom. Dakle, za razliku od autorskog prava koje uživa pravnu zaštitu od nastanka, fizičkog kucanja koda odnosno softvera, patentna zaštita ne nastaje u momentu nastanka pronalaska nego u momentu registracije.
Da li se mora registrovati patent?
Da bi pronalazak uživao pravnu zaštitu nužno je da bude registrovan. Međunarodna zaštita patenta je detaljno obrađena u blogu.
Know-how
Know-how je tehničko ili praktično znanje koje se koristi u primeni najčešće nekog pronalaska ili procesa rada i proizvodnje. Know-how se štiti na neformalniji način jer se ne registruje. Često podnosioci patentne prijave i ne žele da obrazlože do detalja svoj pronalazak jer se patentne prijave objavljuju javno, nego posebno znanje koje se odnosi na praktičnu primenu pronalaska čuvaju u tajnosti kao know-how i štite ga najčešće putem ugovora o poverljivosti (Non-disclousure agreement – NDA) sa zaposlenima, konsultantima i drugim licima koji imaju znanje (know-how) o softveru.
Žig
Znak koji predstavlja identitet kompanije, i koji u očima klijenta reflektuje kvalitet i vrednosti određenog brenda, štiti se žigom. Zašto je žig važan kad govorimo o pravnoj zaštiti softvera? Recimo da ste razvili vrlo uspešnu aplikaciju za dostavu hrane, i zbog obima posla i mnogih poslovnih izazova, niste stigli da razmišljate o zaštiti svog znaka žigom. Vaš logo je već dosta poznat i uliva sigurnost korisnicima da će usluga koju dobiju biti dobra i efikasna. Pojavljuje se nova aplikacija koja koristi logo skoro isti kao vaš, i time dovodi u zabludu korisnike, pri tom “koristeći” poverenje koje ste vi stekli.
Osvrnimo se na App Store. Mnoge aplikacije svakodnevno pokušavaju da “iskoriste” moć i prepoznatljivost nekog poznatog brenda, time što koriste vrlo slično ime ili logo. Kako bi Apple rešio ovakva kršenja prava intelektualne svojine, neophodno je najpre imati registrovan žig. Uopšteno o zaštiti žiga više možete pročitati na blogu.
Advokat za pravnu zaštitu softvera
Postoji mnogo razloga zašto je značajna pravna zaštita softvera, a neki od njih su svakako zaštita od krađe intelektualne svojine, povećanje vrednosti softvera u očima investitora i kupaca, zaštita interesa autora, i mnogi drugi. Kršenje autorskih prava je sve češća pojava, te ako želite da razmotrite koje su najpogodnije opcije za pravnu zaštitu vašeg softvera, pišite nam putem mejla na [email protected], preko kontakt forme na našoj veb stranici ili preko Linkedin-a.
