Veštačka inteligencija (AI) na neverovatan način izaziva revoluciju u svetu. Od medicine, do autonomnih vozila, AI se sve više integriše u naš svakodnevni život. Danas postoji samo nekoliko osoba koje ne postavljaju pitanje: šta je veštačka inteligencija i kako ona otiče na naš svakodnevni život? Sada, zbog brzog razvoja ovih tehnologija, pravna regulativa veštačke inteligencije se pojavila kao ključna tema u Evropskoj Uniji (EU). Kreatori politike su se obavezali da kreiraju okvir za veštačku inteligenciju (AI) koji za prioritet ima ljudsko blagostanje, i ima za cilj da obezbedi da Evropljani mogu iskoristiti nove tehnologije koje se podudaraju sa osnovnim vrednostima i principima EU.

U aprilu 2021. godine, Evropska komisija je predstavila Predlog za regulatorni okvir u vezi sa veštačkom inteligencijom (AI) unutar EU. Ovaj nacrt Zakona o veštačkoj inteligenciji predstavlja prvi pokušaj uspostavljanja sveobuhvatnog pravnog okvira za pravnu regulativu veštačke inteligencije i uglavnom se fokusira na način korišćenja AI sistema i potencijalne rizike koji su s njima povezani. Savet je postigao saglasnost o opštem stavu članica EU u decembru 2021, a Parlament je glasao o svom stavu u junu 2023. Trenutno, zakonodavci EU započinju pregovore kako bi finalizovali ovaj Zakon o veštačkoj inteligenciji.

Zakon o veštačkoj inteligenciji je osmišljen kao sveobuhvatan zakonodavni instrument EU koji je namenjen da se jednako primenjuje na sve AI sisteme koji se uvode na tržište, koriste unutar EU, kao i ukoliko se korisnici AI sistema nalaze u EU. Centralni element Zakona o veštačkoj inteligenciji je sistem kategorizacije koji ocenjuje potencijalni rizik koji AI tehnologija može predstavljati po blagostanje, bezbednost ili osnovna prava pojedinca. Ovaj okvir obuhvata četiri nivoa rizika: neprihvatljiv, visok, ograničen i minimalan.

Zakon o veštačkoj inteligenciji propisuje da se sistemi koji se smatraju neprihvatljivim zbog visokog nivoa rizika, kao što su ocenjivanje društvenog ponašanja od strane Vlade i sistemi za identifikaciju na javnim mestima putem biometrijskih rešenja, zabranjuju, osim u izuzetnim slučajevima. Visokorizični AI sistemi su dozvoljeni, ali programeri i korisnici su obavezni da se pridržavaju regulativa koje zahtevaju temeljno testiranje, pažljivo vođenje dokumentacije o kvalitetu podataka i odgovornost koja definiše nadzor od strane ljudi. Takođe, ovi modeli moraju biti registrovani u bazi podataka EU. Primeri AI sistema koji potpadaju u kategoriju visokog rizika, između ostalog obuhvataju autonomna vozila, pravosudne postupke, medicinske uređaje i mašine za infrastrukturu. AI sistemi koji predstavljaju “ograničeni rizik”, kao što su četbotovi, podložni su obavezama transparentnosti, što znači da korisnik mora biti obavešten da se njihova interakcija generiše pomoću veštačke inteligencije. S druge strane, Zakon o veštačkoj inteligenciji EU propisuje da se AI sistemi koji se kategorizuju kao niski ili minimalni rizik neće podvrgavati dodatnim pravnim zahtevima.

Zaštita podataka

Zaštita podataka svakako je jedna od ključnih pravnih tema u današnje vreme, i donošenje propisa poput GDPR-a i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u Srbiji je promenilo način na koji kompanije obrađuju lične podatke. Povezano sa tim, kompanije su sve više stavile naglasak na investicije u bezbednost kako bi smanjile rizik od nadzora, hakovanja i sajber napada.

Zaštita podataka i AI tehnologija trebalo bi da se razmatraju zajedno jer korišćenje veštačke inteligencije često podrazumeva prikupljanje, obradu i analizu velike količine podataka. Veštačka inteligencija u poslovanju podrazumeva da operacije treba da se pridržavaju principa zakonitosti, pravičnosti i transparentnosti. To uključuje obavezu pružanja sveobuhvatnih i transparentnih informacija pojedincima čiji se lični podaci obrađuju, o prikupljanju i o rukovanju njihovim podacima. Rukovaoci podacima takođe moraju održavati fer odnos sa tim pojedincima. Kompanije koje koriste veštačku inteligenciju trebalo bi da iniciraju ovaj proces identifikacijom prirode ličnih podataka koji se obrađuju, kao i gde se ti podaci čuvaju i ko ima pristup tim podacima, proces poznat kao mapiranje podataka. Nakon toga, prilikom obrade podataka o ličnosti trebalo bi se držati pravnih standarda. To podrazumeva kreiranje liste pojedinaca čiji se lični podaci obrađuju, jasno navedene svrhe obrade podataka, kao i sprovođenje obuke zaposlenih o zakonitoj obradi podataka o ličnosti.Takođe, kompanije koje koriste veštačku inteligenciju trebalo bi da utvrde koja je to potrebna dokumentacija za zaštitu podataka, te izraditi potrebnu dokumentaciju. Dokumentovanje procesa takođe podrazumeva vođenje evidencije o zahtevima pojedinaca u vezi sa obradom njihovih ličnih podataka, kao i čuvanje dokaza o slanju podataka trećim stranama i iznošenju podataka izvan zemlje.

Intelektualna svojina i veštačka inteligencija (AI)

Na Digitalnom samitu u Talinu istaknuto je da će u narednoj deceniji čak 50% radnih zadataka biti podložno automatizaciji putem upotrebe veštačke inteligencije (AI). AI već obavlja neke kreativne uloge, kao što su pisanje romana, slikanje, pisanje govora i pisanje pesama. Intelektualna svojina i AI su međusobno povezane oblasti, imajući u vidu da se zbog AI postavljaju brojna pitanja vezana za intelektualnu svojinu, kao što su: Ko bi trebalo da uživa moralna i imovinska prava na delu koje je stvoreno od strane AI? Može li se AI smatrati stvaraocem i stoga uživati autorska prava na delu koje je stvoreno od strane AI? Može li ChatGPT koristiti moje delo bez dozvole za obuku sistema, ako imam autorska prava? Trenutno, sudska praksa u slučajevima povezanim sa AI uglavnom je povezana sa navodnim kršenjem autorskih prava.

Prema Zakonu o autorskim pravima Srbije, autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi. Autor je FIZIČKO LICE koje je stvorilo autorsko delo, stoga AI sistem, koji nije fizičko lice, se ne može smatrati autorom i ne može uživati autorskopravnu zaštitu. Da pojasnimo, osoba koja je stvorila softver jeste autor tog softvera, ali nije autor na primer fotografija, generisanih od strane tog AI sistema.

Verovatno će u budućnosti Zakon o autorskim pravima biti promenjen zbog tehnologija AI koje se razvijaju. Da bi se podržale investicije u AI, najverovatniji pristup autorskim pravima je onaj koji dodeljuje autorska prava subjektu koji omogućava stvaranje AI. Na primer, novi Zakon o autorskim i srodnim pravima koji uvodi AI kao stvaraoca stupio je na snagu u Ukrajini 1. januara 2023. godine. On uvodi “sui generis” pravo koje štiti neoriginalna dela stvorena uz upotrebu AI – dela koja su stvorena bez učešća ljudi.

Odgovornost za štetu izazvanu AI sistemima

Odgovornost za štetu izazvanu AI sistemima je kompleksno i evoluirajuće pravno pitanje u današnjem svetu koji je predvođen tehnologijom. Često čujemo pitanja kao što su: da li je veštačka inteligencija opasna? Takođe, kako se tehnologija AI sve više integriše u različite aspekte naših života, postavlja se pitanje ko snosi odgovornost kada AI sistemi ne funkcionišu dobro ili prouzrokuju štetu. Tradicionalni okviri odgovornosti često nisu dovoljni. Trenutno, pravni okviri se suočavaju sa izazovima u uspostavljanju preciznih pravila za odgovornost AI sistema. Postizanje balansa između promovisanja inovacija i utvrđivanja odgovornosti za štetu izazvanu AI sistemima ključno je za stvaranje efikasnog okvira koji se bavi problemima proizašlim iz štete prouzrokovane od strane AI.

Jedan od pozitivnih koraka u tom pravcu svakako je Direktiva EU o odgovornosti za AI, koja unapređuje i ažurira pravni okvir građanske odgovornosti EU, uključujući regulative posebno prilagođene za štetu proizašlu iz AI sistema.

Pravni aspekti korišćenja AI u medicini

Upotreba AI modela za analizu medicinskih informacija i izvlačenje korisnih informacija radi poboljšanja zdravstvenih rezultata i dobrobiti pacijenata, karakteriše primenu veštačke inteligencije (AI) u medicini. Nedavni napredak u informacionoj tehnologiji ubrzao je integraciju veštačke inteligencije (AI) u zdravstvenu praksu. Trenutno se AI najviše koristi u medicini kao podrška određivanju kliničke slike, i analizu medicinskih slika. Sistemi za podršku određivanju kliničke slike pomažu pružaocima zdravstvenih usluga da donesu detaljne odluke o tretmanima, lekovima itd. Što se tiče analize medicinskih slika, koristi se za pregled CT skenova, rendgenskih snimaka, MRI-ova i slično.

Kada su u pitanju pravni aspekti korišćenja AI u medicini, važno je napomenuti da softver za podršku određivanja kliničke slike prikuplja informacije iz zdravstvenih podataka pacijenata, omogućavajući mu da pruži sugestije za druge pacijente. Stoga, lekar mora rešiti moguće poteškoće u vezi sa poverljivošću i privatnošću, jer pacijenti imaju pravo da razumeju načine na koje se njihovi poverljivi zdravstveni podaci koriste u svrhe istraživanja, dijagnoze i tretmana. Takođe, odgovornost za štetu izazvanu AI sistemima u medicini je ključna, imajući u vidu da AI može netačno postaviti dijagnozu ili predložiti neprikladan medicinski tretman zbog određenih nepreciznosti u sistemu. Dodeljivanje odgovornosti između zdravstvenih profesionalaca i programera AI predstavlja izazovan zadatak. Takođe, korisno je napomenuti da većina aktuelnih zakona o zdravstvenoj zaštiti datira iz vremena pre pojave AI, te se zakoni moraju izmeniti. Korišćenje AI u medicini svakako izaziva moralne dileme koje zahtevaju našu blagovremenu pažnju. Etika AI postavlja pitanja koja se odnose na bezbednost, transparentnost, algoritamsku pravičnost i zaštitu podataka.

Etika veštačke inteligencije (AI) u pravnom kontekstu

Etika predstavlja skup etičkih standarda koji pomažu u razlikovanju između onoga što je moralno ispravno i neispravno. Etika AI ispituje načine za maksimizaciju pozitivnog uticaja AI dok istovremeno minimizira potencijalne rizike i negativne posledice. Performanse AI usklađuju se sa njenim dizajnom, razvojem, obukom i upotrebom. Etika veštačke inteligencije (AI) u pravnom kontekstu fokusira se na stvaranje okvira etičkih principa i smernica kroz sve faze postojanja sistema veštačke inteligencije.

Vlade, istraživači i programeri AI tehnologija se slažu da efikasan program upravljanja treba da definiše dužnosti i obaveze pojedinaca koji rade sa AI, kao i da stvori procedure za razvoj, nadzor i razgovor o AI, i rizicima koji su sa AI povezani.

Sudska praksa u slučajevima povezanim sa AI

OpenAI, kompanija koja stoji iza poznate aplikacije veštačke inteligencije ChatGPT, već se suočava sa sudskim postupcima. Naime, tužba je podneta pred Saveznim sudom u San Francisku zbog navodnog kršenja nekoliko zakona o zaštiti podataka o ličnosti u razvoju ChatGPT-a. Ne treba napominjati da je ChatGPT aplikacija za korisnike koja doživljava najbrži rast u istoriji i privukla je veliku pažnju javnosti. OpenAI se optužuje za zloupotrebu ličnih podataka korisnika sa društvenih mreža i drugih sajtova kako bi obučila ChatGPT. Ovo je odličan primer zašto bi Zaštita podataka i AI tehnologija trebalo da se razmatraju zajedno.

Osim toga, pojavljuju se i druge tužbe protiv kompanija za veštačku inteligenciju zbog navodnog kršenja autorskih prava. Nesporno je da svaki autor uživa moralna i imovinska prava u vezi sa svojim autorskim delom od trenutka njegovog stvaranja. Tužioci – autori tvrde da je OpenAI koristio njihove romane za obuku AI tehnologija bez njihove saglasnosti. Tvrdi se da ChatGPT pravi precizne sažetke više autorskih dela koja su korištena bez saglasnosti autora. Imajući u vidu da OpenAI nije dobio dozvolu da koristi njihove romane, onemogućeno je autorima da ostvare finansijsku dobit of svog autorskog dela.

Kada je reč o intelektualnoj svojini i veštačkoj inteligenciji (AI), kompanija za fotografije Getty Images podnela je tužbu u SAD-u protiv kompanije Stable Diffusion, tekst-u-sliku model, zbog kršenja autorskih prava. Getty Images tvrdi da je vodeća svetska kompanija generativne veštačke inteligencije otvorenog koda kopirala više od 12 miliona slika iz svoje baze podataka bez dozvole ili naknade za korišćenje autorskog dela.

Sudska praksa u slučajevima povezanim sa AI i dalje ne postoji u većini zemalja, ali je nesporno da će ishod ovih slučajeva imati veliki uticaj na buduću sudsku praksu u ovoj oblasti.

Advokat za veštačku inteligenciju (AI) u Srbiji

Zakon o veštačkoj inteligenciji EU predstavlja prvi konkretan napor za regulisanje pravne regulative veštačke inteligencije. Njegov cilj je da pretvori Evropu u vodeći centar za pouzdanu AI uspostavljanjem standardizovanih regulativa koje regulišu upravljanje i upotrebu AI unutar EU. Nakon što se postigne dogovor oko finalnog teksta između Evropskog parlamenta, Saveta Evropske unije i Evropske komisije, postoji rok od oko dve godine koji omogućava stranama da se usklade sa regulativama. Nakon ovog prelaznog perioda, biće uvedene administrativne kazne različitih visina, do 30 miliona evra ili 6% globalnog godišnjeg prometa, kao posledica nepoštovanja zakona o veštačkoj inteligenciji.

Na osnovu posmatranja advokatskih kancelarija za veštačku inteligenciju, dosledna primena novih regulativa često je teška i vremenski zahtevna. Advokat za veštačku inteligenciju u Srbiji smatra da je od suštinskog značaja da se brzo preduzmu koraci kako bi se ispoštovali rokovi i omogućilo trajno prilagođavanje regulativi, i može pomoći kompanijama da razumeju i da se pridržavaju zahteva utvrđenih u Zakonu o veštačkoj inteligenciji EU. Ako vam je potrebna pravna pomoć u vezi sa pravnom regulativom veštačke inteligencije, možete nas kontaktirati putem e-pošte na adresu [email protected].