U 2023 godini, prekršajni sudovi u Srbiji su rešili oko 400 predmeta koji se tiču povreda na radu, a usled nepoštovanja mera za bezbednost i zdravlje na radu.

Statistika ukazuje da je ovih slučajeva dosta više, samo ih zaposleni ne prijavljuju iz najrazličitijih razloga, počevši od straha od gubitka posla, preko nepoznavanja svojih prava, do nedostatka poverenja u pravni sistem.

Ovakva situacija dovodi do toga da mnogi radnici ostaju bez odgovarajuće pravne zaštite i naknade za pretrpljene povrede.

Iz tog razloga, sastavili smo ovaj članak da vas upoznamo sa tim šta tačno predstavlja povreda na radu, kao i kako možete efikasno zaštititi svoja prava ako vam se dogodi nešto na poslu.

Bilo da radite u kancelariji, na gradilištu ili čak od kuće, važno je da znate koje su vaše obaveze i prava u ovom pogledu, i kako postupiti u slučaju povrede na radu.

Povreda na radu definicija

Definiciju povrede na radu možete pronaći u dva zakona: Zakonu o zdravstvenom osiguranju i Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Prostim jezikom, ovi zakoni povredu na radu definišu kao povredu koju radnik zadobije radeći posao za koji je osiguran.

Glavni uslovi predviđeni zakonskom odredbom su da se povreda dogodi:

• Na mestu povezanom sa obavljanjem posla (radnom mestu ili lokaciji gde se obavlja određeni poslovni zadatak)
• U toku radnog vremena ili vremena povezanog sa obavljanjem posla (npr. na službenom putu)
• Tako da ta povreda bude direktno povezana sa obavljanjem posla za koji je radnik osiguran, odnosno da postoji uzročno-posledična veza između posla i povrede.

Osim toga, zakon postavlja uslov da je povreda koju zaposleni pretrpi prouzrokovana mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, koje mora da bude brzo i kratkotrajno, kao i naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

Ovim redom, primeri takvih uzroka povreda bi recimo bili pad ili udarac, iznenadna izloženost prekomernoj buci ili previsokoj temperaturi, izloženost otrovnim gasovima, naglo savijanje, podizanje teškog tereta, stres i fizički zamor.

Primera, naravno, ima još.

Napomena: Povredom na radu se smatra i povreda pretrpljena pri obavljanju posla na koji zaposleni nije raspoređen, ali ga obavlja u interesu poslodavca, kao i oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnim faktorima na radnom mestu.

Povreda na radu na putu do posla

Povreda na radu se može desiti ne samo na radnom mestu, već i na putu od kuće do posla i nazad.

Ukoliko vam se desila povreda na radu na ovaj način, treba da znate da je teret dokazivanja iste na zaposlenom, a moraćete dokazati prostornu, vremensku, i uzročno-posledičnu vezu između same povrede i obavljanja posla za koji ste osigurani.

Npr. povreda bi se trebala desiti na uobičajenom putu kojim radnik ide od kuće do posla ili obrnuto. 

Takođe, trebala bi se desiti u vremenskom okviru povezanom sa radnim vremenom. Pa tako, ako radniku obično treba 30 minuta da stigne od kuće do posla, povreda koja se desi tokom tog perioda može biti priznata kao povreda na radu. Ako se povreda desi satima pre ili nakon radnog vremena, teže je dokazati da je povezana sa obavljanjem posla.

Konačno, povreda mora biti uzrokovana nečim što se desilo na putu do posla ili od posla. Na primer, ako radnik doživi saobraćajnu nesreću dok ide na posao, to može biti priznato kao povreda na radu.

Ovakvu povredu biste trebali prijaviti svom poslodavcu uz obezbeđene gore navedene dokaze koji potvrđuju istinitost vaše prijave. U tome vam može pomoći  Advokat za radno pravo, nakon konsultacija o okolnostima povrede koju ste zadobili na radu.

Napomena: Postojanje povrede ne treba mešati sa postojanjem odgovornosti poslodavca za naknadu štete!

Povreda na radu van radnog mesta 

Kada govorimo o povredama na radu van radnog mesta, mogli bi spomenuti dve situacije:

• Povreda u slučaju rada od kuće
• Povreda na pauzi

U nastavku ćemo govoriti više o svakoj od ovih situacija pojedinačno:

Povreda na radu prilikom rada od kuće

Kada govorimo o radu od kuće, mogli bi reći da je ovde reč o jednom vidu rada van tradicionalnog radnog mesta. 

Naše zakonodavstvo prepoznaje da se povrede na radu mogu desiti i u ovakvom aranžmanu, odnosno u kućnim okolnostima, dok zaposleni obavljaju svoje radne zadatke. 

Isti uslovi koji važe za rad sa radnog mesta bi važili i u ovom slučaju, pa bi tako do povrede moralo doći npr. u delu stana ili kuće gde zaposleni obavlja svoje radne zadatke, tokom njegovog radnog vremena, i tako da do povrede dođe pri obavljanju radnih zadataka.

U teoriji, kada se govori o povredama na radu za vreme rada od kuće, uglavnom se koriste primeri povreda koji nastaju zbog loše ergonomije (npr. neodgovarajuća kancelarijska stolica), neadekvatnih električnih uređaja ili instalacija koje se koriste za obavljanje posla, dugotrajnog rada na računaru (npr. pogoršanje vida) i sl. 

Ono što je problematično ovde jeste što poslodavac nema pristup privatnim prostorijama zaposlenih, te ne može garantovati bezbednost ovakvih i sličnih uslova njihovog rada od kuće. Sa druge strane, poslodavac ima obavezu da zaposlenom obezbedi ispravnu opremu za takav rad i odgovara za povrede prouzrokovane njihovom neispravnošću.

Postoje i dileme da li bi poslodavac bio odgovoran za povredu na radu ukoliko do povrede dođe kada zaposleni radi iz kafića. 

Stav koji su državni organi zauzeli po ovom pitanju je pozitivan, s tim da ako poslodavac dokaže da do povrede ne bi došlo da je zaposleni radio od kuće, u tom slučaju ne bi bilo ni odgovornosti poslodavca za povredu.

U svakom slučaju, savet je da zaposleni prijavi povredu koja mu se desi prilikom rada od kuće, ali zabeležene prakse u ovom pogledu do sada nije bilo.

Povreda na radu za vreme pauze

Ustavni Sud RS je zauzeo stav  I da se povreda koja se dogodi tokom dnevnog odmora/ pauze smatra povredom na radu, s tim da se mora desiti tokom radnog dana, na radnom mestu/u okviru radnog prostora koji je pod kontrolom poslodavca.  

Drugim rečima, povreda koja se dogodi tokom pauze van prostora koji je pod kontrolom poslodavca (npr. ispred zgrade u kojoj se nalaze kancelarije firme u kojoj poslujete), takva povreda nema karakter povrede na radu u smislu Zakona o zdravstvenom oiguranju.

Povreda na radu pravilnik, prijava i procedura

Sama procedura prijave povrede na radniku uređena je Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju.

Prva stavka koju ovaj Pravilnik uređuje jeste sam Izveštaj o povredi na radu, odnosno njegov sadržaj.

Naime, Izveštaj mora da sadrži podatke o:

• Polodavcu
• Poslodavcu korisniku
• Poslodavcu fizičkom licu
• Povređenom
• Povredi na radu
• Neposrednom rukovodiocu povređenog
• Očevicu
• Nalaz i mišljenje prvog lekara koji je pregledao povređenog zaposlenog
• Organizaciji za zdravstveno osiguranje

Izveštaj se popunjava na unapred određenom obrascu (o tome više u nastavku teksta) u pet primeraka, štampa se i dostavlja nadležnom organu.

Važno je da ga poslodavac popuni što pre, odnosno najkasnije u roku od 24h od saznanja da je do povrede na radu došlo, te da u roku od 24h od upisa ovih podataka dostavi sve primerke zdravstvenoj ustanovi koja je povređenog zaposlenog pregledala.

Kada poslodavac primi izveštaj sa nalazom i mišljenjem lekara koji je pregledao povređenog zaposlenog, isti će dostaviti filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kod kojeg zaposleni ostvaruje svoja prava, i to u roku od 2 dana od prijema.

Jedan od primeraka koje poslodavac dobije od filijale zadržaće za sebe, a po jedan će dostaviti i zaposlenom, filijali RFPIO i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.Kao što vidite, rokovi za delovanje su izuzetno kratki, te bi poslodavci koji imaju nedoumice o proceduri prijave povrede zaposlenog trebali kontaktirati advokata za radno pravo što pre nakon povrede, a kako bi izbeli sudski spor ovim povodom.

Povreda na radu obrazac

Obrazac za izveštaj o povredi na radu možete preuzeti na ovom linku. U gore navedenom Pravilniku možete pronaći detaljna uputstva za popunjavanje obrasca.

Povreda na radu bolovanje

Povreda na radu može dovesti do bolovanja, odnosno privremene sprečenosti za rad zaposlenog. O tome će, svakako, odlučivati stručno-medicinski organ RFZO, odnosno lekar za prvih 60 dana i prvostepena lekarska komisija matične filijale RFZO za naredni period.

Za sve vreme trajanja bolovanja zbog povrede na radu, imate pravo na naknadu zarade u visini od 100% prosečne zarade u 12 meseci koji su prethodili privremenoj sprečenost za rad,  ali ne nižoj od minimalne zarade. Ovu vam naknadu isplaćuje poslodavac.

Izuzetak: Ukoliko vam u toku isplate naknade zarade zbog povrede na radu prestane radni odnos (npr. imali ste ugovor na određeno koji je istekao), obavezu isplate naknade će preuzeti RFZO.

Povreda na radu odšteta

Da bi zaposleni imao pravo na odštetu u slučaju povrede na radu, neophodno je prvo utvrditi da je postojala odgovornost poslodavca za nastalu povredu.

Ova odgovornost može biti:

• Subjektivna: Kada poslodavac odgovara za štetu zato što je svojom krivicom prouzrokovano
• Objektivna: Kada poslodavac odgovara bez obzira na krivicu, jer obavlja opasnu delatnost ili poseduje npr. opasnu stvar.

Poslodavac nije odgovoran ako dokaže da je povreda na radu nastala zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti izvan njegove kontrole, ili da je nastala zbog izuzetnih događaja čije se posledice nisu mogle izbeći (npr. viša sila).

Odštetu možete potraživati direktno od poslodavca ili od osiguravajuće kuće, ako poslodavac ima osiguranje kod neke. Odgovornost poslodavca se najčešće potvrđuje činjenicom da nije obezbedio sredstva za bezbedan rad (npr. zaštitne rukavice ili zaštitne naočare) kao i da nije sproveo obuku zaposlenih za bezbedan rad, što su sve obaveze poslodavca. Za ostvarenje ovog prava je potrebno da se podnese tužba za naknadu štetu zbog povrede na radu. Tužba se podnosi nadležnom sudu, najčešće u mestu nastanka štete.

Zaposleni koji je pretrpeo povredu na radu ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Nematerijalna šteta su npr. duševni bolovi koje je zaposleni trpeo usled povrede na radu, pretrpljen bol i strah, dok materijalna šteta može biti neisplaćena zarada ili putni trošak, troškovi lečenja, troškovi oporavka i sl.

Pre pokretanja postupka naknade štete, savetuje se konsultovanje advokata specijalizovanog za rešavanje sporova. U velikom broju ovakvih slučajeva moguće je postizanje dogovora između zaposlenog i poslodavca, bez odlaska na put, na šta će vam svaki savestan advokat ukazati. 

Povreda na radu refundacija

Zaposleni koji doživi povredu na radu ima pravo na refundaciju troškova zdravstvene zaštite u sklopu naknade materijalne štete, a tu bi mogli da se nađu:

• Troškovi lečenja
• Troškovi terapije, odnosno rehabilitacije
• Troškovi lekova
• Troškovi prevoza do lekara i nazad
• Troškovi medicinskih pomagala

U svakom slučaju ponaosob sud će utvrđivati tačan sadržaj i obim refundacije na koju povređeni radnik ima pravo.

Povreda na radu zastarevanje

Zaposleni koji je pretrpeo povredu na radu može tražiti naknadu štete u roku od 3 godine od saznanja za štetu i štetnika (subjektivni rok), odnosno u roku od 5 godina od nastanka štete (objektivni rok).

Ovo su tzv. rokovi zastarelosti koje morate ispoštovati prilikom podnošenja tužbe za naknadu štete zbog povrede na radu.

Povreda na radu isplata osiguranja

Aktuelni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa obavezu poslodavca da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu, a radi obezbeđivanja naknade štete. Ova obaveza važi za sve poslodavca, bez obzira na delatnosti kojima se bave.

Kazne za nepoštovanje ove obaveze poslodavca se kreću u rasponu od 30.000-1.500.000 dinara, u zavisnosti od toga da li je prekršaj učinio direktor ili drugo odgovorno lice kod poslodavca, poslodavac fizičko lice, preduzetnik, ili poslodavac sa svojstvom pravnog lica.

Što se uslova osiguranja tiče, isti se razlikuju od jedne osiguravajuće kuće do druge, ali svaka će precizno navesti šta spada u nesrećan slučaj za koji osigurani zaposleni ima pravo na naknadu, a šta ne.

Generalno govoreći, zaposleni koji su usled povrede na radu ostali trajno nesposobni zarad dobiće procenat osigurane sume u zavisnosti od procenta invaliditeta koji im je ustanovljen. Za prolaznu nesposobnost za rad, dobijaće naknadu ugovorenu osiguranjem za svaki dan koji zaposleni nije sposoban da radi. Konačno, u slučaju smrti zaposlenog, odštetu će dobiti njegovi naslednici.

Ukupni iznosi isplate će zavisiti od osigurane sume i ugovorene dnevne naknade za prolaznu nesposobnost za rad. Bitno je napomenuti i da se osiguraniku priznaju samo troškovi koje je platio iz svog džepa.

Povreda na radu sudska praksa

Ako se sećate, ranije u tekstu smo spomenuli da se povredom na radu može smatrati i povreda na putu od kuće do posla i obrnuto. Međutim, kada malo bolje pogledamo u postojeću sudsku praksu, zaključićemo da dokazivanje ovakve povrede i nije baš jednostavno.

Npr. sudska praksa ukazuje da je dokazivanje uzročno-posledične veze između povrede i štetne radnje dosta komplikovano, te da je veća verovatnoća da je do povrede došlo isključivo zbog nepažljivog delovanja oštećenog lica.

Sa druge strane, dosta je lakše dokazati odgovornost poslodavca za naknadu štete u slučajevima kada je do štete došlo jer se poslodavac nije adekvatno starao o bezbednosti svojih radnika (npr. nije održavao poslovni prostor).

Takođe, ako pogledamo odluku Vrhovnog Suda RS u Rev2 1691/2019 3.5.12, možemo da dobijemo još jasniji uvid u to šta sudska praksa ne smatra povredom na radu za koju je poslodavac odgovoran. Pa tako, ukoliko zaposleni pretrpi povredu na radu zbog fizičkog napada kolege, tu nema uzročno-posledične veze između propusta poslodavca u obezbeđivanju bezbednosti na radu i same povrede. 

Prema sudu, poslodavac nije mogao predvideti ili sprečiti ovaj nepredvidiv događaj, jer je zaposlena ranije ispoljavala samo verbalnu agresiju. Zato poslodavac ne može biti odgovoran za fizički napad koji se dogodio.

Povreda na radu iskustva

Čitajući iskustva zaposlenih koji su već prolazili kroz gore navedene procedure zbog povrede na radu, zaključili smo da iste nisu retke, da često dolazi do transfera krivice u ovakvim slučajevima, te da zaposleni nisu u potpunosti upoznati sa pravima koja im pripadaju.

Još jedna stvar koju smo opazili jeste da su saveti ovih lica maltene univerzalni, i da se svode na:

Prijavite povredu čim pre, obavezno otiđite na lekarski pregled i popunite povrednu listu.

Za iskustva sa konkretnim slučajevima i sporovima oko povreda na radu, razgovarajte sa svojim advokatom.