Često se u međunarodnoj poslovnoj praksi sreće posredovanje u zaključenju određenog ugovora. Zbog značaja i učestalosti, Međunarodna privredna komora (ICC) se pozabavila ovom temom te izbacila obrazac Ugovora o posredovanju i poverljivosti, koji u osnovnim crtama ukazuje na potreban sadržaj ugovora. Na Engleskom jeziku taj ugovor se naziva Non-circumvention non-disclosure agreement (NCNDA), pa time oslikava suštinu interesa posrednika, a to je da ga nalogodavac ne zaobiđe u zaključenju posla. Kod ugovora o posredovanju postoje 3 strane: posrednik, nalogodavac, sa kojim posrednik zaključuje ugovor o posredovanju, i treće lice. Treće lice je npr. neko privredno društvo (klijent) sa kojim će posrednik povezati nalogodavca radi zaključenja ugovora. Ugovori u privredi su izuzetno značajni u poslovanju, te advokatska kancelarija Pekić, kao renomirana kancelarija, usmerena na asistenciju u međunarodnoj privredi neprestano ukazuje klijentima na neophodnost preciziranja najvažnijih ugovornih klauzula. Te klauzule su:

1. Konkretne obaveze posrednika

Da ne bi došlo do nesporazuma u pogledu obaveza, potrebno ih je utvrditi u ugovoru. Da li će posrednik biti u obavezi da aktivnije ili pasivnije postupa? Obim obaveza se kreće od najpasivnijeg, u kojem posrednik samo daje informacije do najaktivnijeg obima obaveza posrednika, u kojem je isti dužan da asistira i u izvršenju ugovora između nalogodavca i klijenta sa kojim ga je doveo u vezu. Postoji mogućnost samo davanja informacije, u kom slučaju je posrednik obavezan samo da nalogodavcu da imena i kontakte lica sa kojima bi nalogodavac trebalo da zaključi posao. Obaveze posrednika tu prestaju. On nije dužan da dovede u vezu svog nalogodavca sa potencijalnim klijentom, da ih predstavi jedno drugom, niti da pomaže u pregovorima. Ukoliko je ugovoreno da posrednik pomaže i u izvršenju ugovora, on mora biti aktivan i prilikom isporuke robe ili izvršenja usluga i pomagati ugovornim stranama u savesnom i zakonitom izvršenju svojih obaveza. Ukoliko je ugovoreno da je posrednik dužan da asistira u izvršenju ugovora, a on to ne učini, dovodi u pitanje svoje pravo na isplatu posredničke naknade, zbog neizvršenja obaveze iz ugovora o posredovanju.

2. Posrednička naknada

Visina posredničke naknade je suština interesa posrednika. Međutim, potrebno je preciznije definisati da li se naknada plaća u fiksnom iznosu po jedinici mere, procentualnom iznosu, ili konkretno određenom iznosu nevezano za visinu i broj ugovora za koje se posredovalo. Bitno je regulisati u kom roku se plaća naknada. Neki ugovori o posredovanju sadrže fleksibilnu naknadu u smislu da procenat naknade postaje manji kako se povećava obim poslova. Na navedeni način, posrednik ima pravo na manji procenat posredničke naknade ali zarađuje efektivno više novca zbog velikog obima zaključenih poslova. Potrebno je utvrditi momenat u kojem posrednik stiče pravo na posredničku naknadu. Navedeno je vezano za tačku 1 i klauzulu o konkretnim obavezama posrednika. Kada ih je izvršio, posrednik stiče pravo na naknadu. Dodatno, potrebno je definisati da li posrednik ostvaruje pravo na svaki budući posao koji nalogodavac i klijent zaključe ili samo za inicijalni posao.

3. Ekskluzivnost – mogućnost angažovanja drugih posrednika

U pogledu angažovanja posrednika, većina nalogodavaca će smatrati da se zaključenjem ugovora o posredovanju nisu obavezali isključivo tom jednom posredniku. Međutim, u nekim slučajevima, vrednost posredovanja koju pruža posrednik je izuzetno velika, te se nalogovac obavezuje da neće zaključiti ugovor o posredovanju ni sa jednim drugim posrednikom u pogledu konkretnog posla ili teritorije koja je predmet posredovanja. Takođe, potrebno je definisati prava posrednika u pogledu buduće saradnje nalogodavca i klijenta, koje je povezao posrednik, ne samo u pogledu inicijalnog posla.

4. Zabrana konkurencije – saradnja posrednika sa konkurencijom nalogodavca

Ova klauzula predstavlja obrnute okolnosti u odnosu na prethodnu tačku. Ona ukazuje da li posrednik ima pravo da zaključi ugovor o posredovanju ili neki sličan ugovor sa konkurencijom nalogodavca. 

5. Tajnost informacija

Jedna od važnijih klauzula ugovora je i klauzula o nedozvoljenosti iznošenja informacija trećim nepozvanim licima o ugovoru, klijentima, poslovnim prilikama i slično. Upravo iz razloga što je ova tajnost veoma bitna, ovaj ugovor se u praksi ICC-a naziva ugovor o nezaobilaženju i poverljivosti (Non-circumvention non-disclosure agreement), čime se ukazuje da je, pored nezaobilaženja posrednika, esencijalno da se informacije iz ugovora ne odaju trećim licima. Ta poverljivost mora biti efikasno zaštićena preciznom odredbom ugovora sa adekvatnom sankcijom za neizvršenje, inače gubi praktičan značaj. 

6. Trajanje ugovora

Ugovor se može zaključiti na određeno i na neodređeno vreme. Ugovor o posredovanju se retko zaključuje na neodređeno ali je bitno izbeći neizvesnost u pogledu trajanja ugovora, između ostalog i zbog budućih obaveza posrednika i njegovog prava na naknadu.

7. Rešavanje sporova i merodavno pravo

U međunarodnoj privredi, često je ugovaranje alternativnog načina rešavanja spora –  arbitraže. Navedeno se mora propisati ugovorom. Ugovaranjem arbitraže izbegava se rešavanje spora pred sudom. Sudski postupak može biti jako spor a ne pruža ni adekvatnu tajnost, koju privreda očekuje. Nasuprot tome, arbitraža je brza i garantuje nužnu tajnost postupka. U pogledu merodavnog prava je nužno rešiti da li će se primenjivati pravo države posrednika, nalogodavca ili neko treće pravo, u slučaju da nešto nije regulisano ugovorom.

Ovaj blog predstavlja najvažnije odredbe ugovora. On služi isključivo u informativne svrhe, pa ne predstavlja pravnu pomoć, jer svaki ugovor zavisi od konkretnih okolnosti i dogovora između stranaka.

Za pravnu pomoć, krojenu po vašoj meri, obratite se advokatskoj kancelariji Pekić na adresu: [email protected]

Autor: advokat Stefan Pekić