Ukoliko razmišljate da započnete svoj posao, ili ste ga već započeli, verovatno ste detaljno razmatrali pravnu formu u kojoj da se registrujete i odlučili da se registrujete kao preduzetnik. Međutim, stvari nisu toliko jednostavne i postoje određene stvari na koje je neophodno obratiti pažnju kako biste bili sigurni da ste doneli izbor koji najviše odgovara vašim poslovnim potrebama.

Šta je preduzetnik?

Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano u skladu sa zakonom za obavljanje privredne delatnosti. Preduzetnik za razliku od društva sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.) ili akcionarskog društva (A.D.) nema status pravnog lica. Za razliku od društva sa ograničenom odgovornoću veoma je važno naglasiti da preduzetnik za sve obaveze odgovara svojom ličnom imovinom, dok kod društva sa ograničenom odgovornošću to nije slučaj osim u izuzetnom slučaju. Šta ovo znači u praksi? Ukoliko preduzetnik ne bude plaćao poreze i doprinose, država kao poverilac može da se u izvršnom postupku naplati iz imovine fizičkog lica – preduzetnika.

Koje su vrste preduzetnika?

U zavisnosti od poreskog režima koji se na njih primenjuje preduzetnike možemo uslovno podeliti u dve grupe, i to:

1) Preduzetnik koji vodi knjige – „Knjigaš“
2) Preduzetnik koji ne vodi knjige – „Paušalac“

Na slici ispod smo prikazali najkarakterističnije razlike između paušalca i knjigaša, a ispod slike se nalazi i nešto detaljnije objašnjenje pomenutih razlika.

1) Može li biti u sistemu PDV?

Knjigaš može da bude u sistemu PDV-a, dok paušalac to ne može. Knjigaš sistemu PDV- a može pristupiti već prilikom osnivanja, bilo kada dobrovoljno podnošenjem zahteva, odnosno obavezno kada ostvari promet veći od 8 miliona dinara u proteklih 12 meseci. Limit od 8 miliona dinara se gleda u prethodnih 12 meseci, a ne u kalendarskoj godini, kao što se limit od 6 miliona za vođenje knjiga, iz tačke 3, gleda. Dakle, ako ste u decembru prihodovali 5 miliona dinara pa u januaru još 4 miliona dinara, prešli ste limit od 8 miliona dinara u prethodnih 12 meseci i postajete obveznik PDV-a, bez obzira što su decembar i januar u različitim kalendarskim godinama. Kod ovog limita to nije bitno.

2) Da li je ograničen u izboru delatnosti?

Paušalac je u velikoj meri ograničen delatnostima koje može da obavlja, dok to ne važi za knjigaša. Primera radi, paušalac ne može da obavlja delatnosti iz oblasti marketinga, ugostiteljstva i trgovine, dok knjigaš može da obavlja bilo koju delatnost. Na sajtu Poreske uprave se nalazi spisak delatnosti za koje se priznaje pravo na paušalno oporezivanje. Na spisku su sve šifre delatnosti podobne za paušal su propisane, te ako se delatnost kojom želite da se bavite ne nalazi na spisku bićete u obavezi da vodite knjige.

3) Da li ima limit prihoda?

Preduzetnik može biti paušalac samo ukoliko u toku kalendarske godine ostvari prihod manji od 6 miliona dinara. U slučaju da premaši ovaj iznos, preduzetnik je u oobavezi da vodi knjige (postaje knjigaš). Ovaj limit za paušal se gleda po kalendarskoj godini, dakle od 01. januara do 31. decembra, prihod ne sme preći iznos od 6 miliona dinara, da biste zadržali status paušalca. Takođe, gleda se momenat izdavanja fakture. Primera radi, ako ste izdali fakturu 30. decembra 2021. godine, a klijent Vam je uplatio 5. januara 2022. godine, taj prihod se evidentira kao prihod u 2021. godini, bez obzira što je naplaćen u narednoj.

4) Plaća li fiksni mesečni porez?

Paušalac plaća fiksni mesečni porez na osnovicu, dok se kod knjigaša porez obračunava u iznosu od 10% na ostvarenu dobit, po poslovnim knjigama. To, dakle, znači da knjigaš mora da vodi poslovne knjige, za šta je najčešće nužno da angažuje knjigovođu, što predstavlja dodatni trošak knjigaša.

5) Ko ima niži iznos doprinosa?

Doprinosi paušalca su fiksni i obračunavaju se u zavisnosti od delatnosti i mesta u kom delatnost obavlja. U velikom broju slučajeva je iznos doprinosa niži u odnosu na knjigaša, tj. ukupno opterećenje preduzetnika, kad se na poreze i doprinose doda cena knjigovođe, bude niže ako se odluči da bude paušalac. Najjeftiniji porez za paušalca kao i doprinosi su generalno niži za preduzetnike paušalce čije sedište je u ruralnim ili devastiranim područjima sa nižem stepenom privrednog razvoja, dok su porezi i doprinosi dosta viši na Vračaru ili Novom Beogradu. No, paušalno oporezivanje je promenljivo jer država uvek može da odluči da podigne iznos paušalnog poreza, pa da on postane manje isplativ. U tom slučaju i u svakom momentu paušalac može da pređe u drugi sistem i da postane knjigaš. Visinu poreza, a od toga zavise i doprinosi, koje ste kao paušalac dužni da plaćate možete okvirno izračunati koristeći Kalkulator paušalnog poreza i doprinosa koji se nalazi na sajtu poreske uprave, mada naglašavamo da su preduzetnici u prošlosti imali prigovore da ovaj kalkulator ne računa tačne iznose. Bitno je napomenuti da je situacija različita kad je u pitanju preduzetništvo lica koje je već zaposleno, tj. paušal iz radnog odnosa. U tom slučaju, doprinosi za zdravstveno osiguranje, te doprinosi za osiguranje za slučaj nezaposlenosti se ne plaćaju. Dakle, tada se plaća samo porez i doprinosi za PIO. Naravno, definitivan iznos poreza i doprinosa koji ćete kao paušalac biti u obavezi da plaćate biće utvrđen rešenjem poreske uprave.

6) Podnosi li završni račun?

Za razliku od knjigaša koji ima obavezu da podnosi završni račun, paušalac takvu obavezu nema jer on plaća fiksni mesečni poreza, a osim toga nije dužan ni da prikazuje troškove.

7) Da li je u obavezi da ima knjigovođu?

Paušalac nije u obavezi da ima knjigovođu već samo da vodi KPO knjigu i izrađuje izlazne fakture i promene u Agenciji za privredne registre, dok knjigaš mora da ima knjigovođu koji mu zavodi troškove i prihode da bi na kraju godine mogao da obračuna iznos poreza, sastavi završni račun itd. Paušalac može angažovati knjigovođu, ako ne želi sam da popunjava KPO knjigu i da izrađuje fakture ili može platiti neki od postojećih softvera koji se nude u te svrhe. Izrada faktura i vođenje KPO knjige je najčešće jednostavna stvar, no postojeći softveri omogućavaju automatizaciju ovog procesa i olakšavaju poslovanje paušalaca.

8) Može li bez pravdanja da podiže novac?

Sve što zaradi paušalac može odmah i da podigne, bez ikakvog dodatnog poreza i to 6 miliona dinara godišnje, odnosno do 150 hiljada dinara dnevno, kako na bankomatu uz platnu karticu preduzetnika tako i nalogom za prenos (npr. preko m-bank aplikacije) sa preduzetničkog računa na račun fizičkog lica koje je preduzetnik. Knjigaš može da podigne zaradu od čije visine će zavisiti i visina doprinosa koje će za taj mesec da plaća. Sve ostalo može namenski da diže i to uz priložene gotovinske račune da je sa računa podigao određeni iznos i isplatio taj trošak u gotovini. Takođe, može da podiže i svoju dobit, međutim on za razliku od paušalca na taj iznos plaća porez u visini od 10%. Ukoliko knjigaš podiže novac sa računa a da za to nema pokriće u vidu gotovinskih računa, da bi mogao da opravda podizanje kao trošak, dužan je da plati porez od 10% na takvo podizanje novca, za razliku od paušalca koji podiže novac bez pravdanja.

9) Mora li da pravda troškove poslovanja?

Knjigaš je u obavezi sve što plaća sa firminog računa da opravda fakturom ili gotovinskim računom, dok paušalac nema ovakvu obavezu.

Koje delatnosti mogu da obavljam kao paušalac?

Pošto bi ovaj tekst bio izrazito dugačak kada bismo popisali sve delatnosti i njihove šifre koje možete da obavljate kao preduzetnik paušalac, mi ćemo samo istaći neke od širih oblasti poslovanja u koje te pojedinačne delatnosti spadaju:

1) Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo
2) Rudarstvo
3) Prerađivačka industrija
4) Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama
5) Građevinarstvo
6) Saobraćaj i skladištenje
7) Informisanje i komunikacije
8) Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti

Ukoliko niste sigurni da li delatnost koju želite da obavljate može da bude oporezovana paušalno, budite slobodni da stupite u kontakt sa našim advokatima kako bismo vam pomogli i razjasnili sve nedoumice.

Koju vrstu preduzetnika da odaberem za svoj posao?

Nakon što smo vas upoznali sa razlikama preduzetnika „paušalca“ i „knjigaša“ verovatno je da ste stekli svest o tome koji od ove dve vrste preduzetnika bi više odgovarao vašim poslovnim potrebama. Ipak, kako ne biste na samom početku poslovanja napravili ozbiljnu grešku, advokatska kancelarija Pekić vam stoji na raspolaganju za sve vrste pravnih poslova od osnivanja preduzetnika do pravnog savetovanja. Možete nam se obratiti putem i-mejl adrese [email protected], ili slanjem poruke na Fejsbuk mesindžeru ili Linkedin-u.

Šta kada paušalac pređe 6 miliona?
Kada paušalac pređe iznos od 6 miliona dinara prometa, obavezan je da počne da vodi knjige i prestaju da bude paušalac. Ako ste iznos od 6 miliona dinara prometa prešli u prvoj polovini godine, počinjete da vodite knjige od 01.07. a ako iznos od 6 miliona dinara prometa pređete u drugoj polovini godine, knjige počinjete da vodite od 01.01. naredne godine.

Prelazak sa paušala na vođenje knjiga?
Najčešći slučaj prelaska sa paušala na vođenje knjiga predstavlja slučaj u kojem preduzetnik pređe promet od 6 miliona dinara u kalendarskoj godini, te postaje knjigaš. Većina preduzetnika u tom momentu angažuje knjigovođu koji podnosi odgovarajuće poreske prijave i počinje da im vodi knjige.

Šta je paušalac?
Paušalac je naziv za fizičko lice koje osnuje preduzetnika i odabere da bude oporezovano u fiksnom mesečnom (paušalnom) iznosu u skladu sa rešenjem poreske uprave. Poslovni prihodi i rashodi preduzetnika ne utiču na porez preduzetnika jer se porez plaća u iznosu koji poreska uprava paušalno odredi.

Ko može biti paušalac?
Paušalac može biti svako fizičko lice koje osnuje preduzetnika radi obavljanja delatnosti za koje nije zabranjeno paušalno oporezivanje. Na primer, nije dozvoljeno da slećede delatnosti budu paušalno oporezovane: delatnost reklamnih (marketing) agencija, kafića, restorana, trgovine, posredovanja u prometu nepokretnosti i drugim srodnim delatnostima. Dodatno, preduzetnik ne može biti paušalac ako ima promet veći od 6 miliona dinara godišnje, bez obzira na delatnost.