Za mnoge strance koji žele da započnu poslovanje u Srbiji, glavno pitanje je da li je moguće ceo proces osnivanja kompanije obaviti iz inostranstva, koliko su pravni koraci složeni, i da li uživaju ista prava kao i domaći državljani.
Dobra vest je — da, uživaju. Strani državljani mogu osnovati i posedovati kompanije u Srbiji pod istim uslovima kao i domaći građani, a sam postupak je zapravo prilično jednostavan.
Bilo da želite da osnujete društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), akcionarsko društvo (AD), ortačko društvo, ili da se registrujete kao preduzetnik, postupak se može efikasno sprovesti putem specijalnog punomoćja dodeljenog advokatu.
U Advokatskoj kancelariji Pekić, vodimo klijente kroz svaku fazu procesa osnivanja kompanije u Beogradu i ostatku Srbije — od pripreme neophodne pravne dokumentacije do zastupanja pred Agencijom za privredne registre.
U većini slučajeva, ceo postupak može biti završen putem e-pošte i jedne poštanske pošiljke, što ga čini jednostavnim, brzim i pravno sigurnim.
Evo svega što treba da znate:
1. Šta je potrebno za osnivanje firme u Srbiji na daljinu?
Postupak osnivanja firme u Srbiji sastoji se od nekoliko koraka u kojima advokat pruža pomoć i obezbeđuje da su ispunjeni svi uslovi za otvaranje kompanije.
To uključuje:
1. Odabir pravne forme firme u Srbiji
Pre nego što započnete proces osnivanja firme u Srbiji, važno je da odlučite koja pravna forma najbolje odgovara vašim poslovnim potrebama.
Srbija nudi nekoliko opcija, od kojih svaka ima različitu strukturu odgovornosti, zahteve za upravljanje, i postupke registracije:
• Ortačko društvo (OD) – Ova vrsta kompanije sastoji se od dva ili više ortaka koji neograničeno solidarno odgovaraju za obaveze društva. Dobit se obično raspodeljuje između ortaka na jednake delove, a svaki ortak može da postupa u ime društva. Novi ortaci mogu pristupiti društvu i nakon osnivanja, preuzimajući ista prava i obaveze kao i postojeći ortaci.
• Komanditno društvo (KD) – Komanditno društvo ima najmanje jednog komplementara, koji neograničeno solidarno odgovara za obaveze društva, i jednog ili više komanditora, čija je odgovornost ograničena do visine njihovog uloga. Komplementari upravljaju i zastupaju društvo, dok komanditori mogu učestvovati samo u donošenju vanrednih odluka. Komanditorima se takođe može dodeliti prokura kako bi mogli da zastupaju društvo u određenim situacijama.
• Akcionarsko društvo (AD) – Akcionari akcionarskog društva uglavnom ne odgovaraju lično za obaveze društva. Društvom se upravlja ili putem Skupštine i direktora, ili putem Skupštine, Nadzornog odbora i izvršnih direktora. Za osnivanje AD-a potreban je minimalni osnivački kapital od 3.000.000,00 RSD, što ovu formu čini pogodnom za veće poslovne poduhvate sa više investitora.
•Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) – Članovi ne odgovaraju lično za obaveze društva, a minimalni početni kapital iznosi samo 100 RSD. DOO je u Srbiji najpopularniji oblik privrednog društva zbog niskih kapitalnih zahteva i fleksibilne upravljačke strukture, koja obično obuhvata Skupštinu i jednog ili više direktora, uz mogućnost formiranja Nadzornog odbora po izboru.
Preduzetnik je takođe idealna opcija za fizička lica, jer preduzetnici odgovaraju neograničeno za sve poslovne obaveze. Registracija je jednostavna — potreban je samo lični dokument, a taksa je niža nego za druge oblike privrednih društava.
2. Odabir Poslovnog Imena za Vašu Firmu u Srbiji
Odabir poslovnog imena jedan je od najvažnijih koraka u osnivanju kompanije u Srbiji, jer predstavlja ključni element identiteta vašeg brenda i tržišnog prepoznavanja.
Prilikom izbora imena, ono mora biti u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o postupku registracije kod Agencije za privredne registre (APR).
Registrovano ime kompanije mora da sadrži tri elementa:
• samo ime kompanije,
• pravnu formu (npr. DOO, AD), i
• adresu sedišta kompanije.
Ova kombinacija obezbeđuje da vaša kompanija bude pravno prepoznatljiva i jasno razlikovana od drugih subjekata.
Važno je napomenuti da izabrano ime ne sme biti identično ili zbunjujuće slično nazivu druge firme u Srbiji. APR procenjuje sličnost ne samo po slovima, već i prema preovlađujućoj delatnosti i lokaciji subjekta.
Advokat vam može pomoći da sprovedete detaljnu proveru pre registracije kako biste bili sigurni da je vaše željeno ime prepoznatljivo, u skladu sa zakonom i zaštićeno od potencijalnih sporova.
3. Izbor (Šifre) Pretežne Delatnosti
Tokom procesa osnivanja firme, potrebno je da izaberete pretežnu delatnost vaše firme, što predstavlja obavezan deo postupka registracije firme u Srbiji.
Ova delatnost se unosi u Osnivački akt kompanije i mora da sadrži i opis i odgovarajuću šifru delatnosti.
Pretežna delatnost, poznata i kao osnovna ili dominantna delatnost, označava glavnu vrstu poslova kojima će se vaša kompanija baviti radi ostvarivanja profita. Iako srpski zakon zahteva registraciju samo jedne pretežne delatnosti, kompanija može obavljati i druge delatnosti bez posebnih ograničenja, osim ako zakonom nije drugačije propisano.
Ako tokom vremena neka od dodatnih delatnosti postane glavni izvor prihoda, neophodno je ažurirati podatke i uneti je kao novu pretežnu delatnost u Osnivački akt kompanije. Time se obezbeđuje da zvanični podaci tačno odražavaju dominantnu poslovnu aktivnost firme.
Advokat za privredno pravo može vam pomoći da pravilno izaberete šifru delatnosti, uskladite je sa Osnivačkim aktom i date smernice za registraciju više delatnosti, uz poštovanje svih važećih propisa u Srbiji.
4. Sastavljanje Specijalne Punomoći
Sledeći korak za strance koji osnivaju firmu u Srbiji iz inostranstva, jeste sastavljanje specijalne punomoći, nakon čega (gde je primenljivo) sledi legalizacija ove isprave.
Dokument se zatim šalje advokatu u Srbiji radi zvaničnog prevoda i završetka postupka registracije kompanije.
5. Sastavljanje Osnivačkog Akta Kompanije
Nakon sastavljanja specijalne punomoći, strani državljanin i njegov advokat moraju sastaviti Osnivački akt firme, koji obično sadrži sledeće informacije:
• Naziv i sedište firme (adresa)
• Poslovnu delatnost (i odgovarajuću šifru delatnosti)
• Imena i adrese osnivača
• Iznos osnovnog kapitala i udeo svakog osnivača
• Organizaciju upravljanja i imena direktora
• Vreme trajanja firme (ako je ograničeno)
• Pravila o raspodeli dobiti i gubitka
• Bilo koje druge odredbe dogovorene između osnivača
Zatim advokat, ukoliko se firma osniva bez dolaska osnivača u Srbiju, postupajući po osnovu specijalne punomoći, potpisuje i overava dokument kod javnog beležnika u Srbiji u ime klijenta.
Ovaj korak formalno uspostavlja klijenta kao osnivača i člana pravnog lica koje se registruje.
Važno je napomenuti da je overeni osnivački akt obavezan dokument koji se mora podneti Agenciji za privredne registre (APR) kako bi se uspešno završio postupak osnivanja kompanije u Srbiji.
Takođe, ako se odlučite za društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), minimalni osnivački kapital nije neophodno uplatiti odmah, već se može uplatiti u roku od pet godina od dana osnivanja preduzeća.
6. Registracija firme u Srbiji
Registracija kompanije u Srbiji sprovodi se podnošenjem prijave Agenciji za privredne registre (APR), koja je nadležni organ odgovoran za registraciju promena u društvu sa ograničenom odgovornošću (npr. promene direktora, povećanje osnovnog kapitala ili promenu sedišta kompanije), kao i za brisanje kompanije iz registra, čime pravno lice prestaje da postoji.
Postupak registracije primenjuje se i prilikom prenosa udela u postojećoj kompaniji, jer ugovor o prenosu udela mora biti registrovan kod Agencije, čime sticalac udela postaje novi vlasnik kompanije (DOO).
Specijalna punomoć najčešće sadrži (ali ne mora obavezno) odredbu kojom advokat zastupa osnivača DOO-a na skupštini društva, što znači da advokat može samostalno donositi odluke u vezi sa DOO-om — da menja podatke o kompaniji (npr. adresu sedišta, iznos osnovnog kapitala itd.).
Od maja 2023. godine na snazi je odredba Zakona o postupku registracije kod Agencije za privredne registre, prema kojoj više nije dozvoljeno podnošenje papirnih prijava za osnivanje kompanija u Srbiji. Prijava se od tada može podneti isključivo elektronskim putem, preko posebne korisničke aplikacije.
7. Imenovanje direktora firme
Direktor društva sa ograničenom odgovornošću je zakonski zastupnik kompanije, koji u ime i za račun kompanije potpisuje dokumenta i zaključuje pravne poslove, čime kompanija stiče prava i obaveze.
Prilikom osnivanja firme u Srbiji, obavezno je imenovanje najmanje jednog direktora. Direktor se kasnije može promeniti, a moguće je imenovati i dodatne direktore, tako da kompanija može imati više od jednog direktora. Direktor može biti fizičko lice, srpski državljanin ili stranac, ili pravno lice registrovano u Srbiji.
Advokati koji se bave privrednim pravom uvek preporučuju imenovanje direktora koji ima prebivalište u Republici Srbiji kako bi se izbegli potencijalni administrativni problemi.
8. Određivanje adrese sedišta kompanije
Svaka kompanija registrovana u Srbiji mora imati adresu sedišta, što je obavezan deo osnivačkog akta.
To može biti fizička kancelarija ili virtuelna adresa, a korporativni advokat vam može pomoći da je pravilno odredite u okviru postupka osnivanja kompanije u Srbiji.
9. Dobijanje rešenja Agencije za privredne registre o osnivanju kompanije u Srbiji (npr. društva sa ograničenom odgovornošću)
Najkasnije u roku od pet radnih dana od podnošenja prijave, Agencija za privredne registre izdaje zvanično rešenje kojim se potvrđuje registracija kompanije u Srbiji.Na osnovu punomoćja klijenta, advokat preuzima ovo rešenje, koje služi kao dokaz da kompanija pravno postoji.
Nakon toga, advokat može pomoći u otvaranju poslovnog računa kompanije i obavljanju drugih potrebnih formalnosti u okviru postupka osnivanja firme u Srbiji.
10. Podnošenje zahteva banci za otvaranje računa novoosnovane kompanije
Advokat može podneti zahtev banci za otvaranje računa novoosnovane kompanije, kao i aktiviranje elektronskog i mobilnog bankarstva, kako bi klijent mogao direktno da raspolaže sredstvima na računu pravnog lica.
11. Evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku
Poslednji korak u postupku osnivanja kompanije u Srbiji je evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Svako pravno lice mora da izvrši ovu obavezu u roku od 15 dana od osnivanja, u suprotnom može snositi novčanu kaznu.
Zahtev za evidentiranje mora potpisati ovlašćeno lice registrovanog subjekta (npr. zakonski zastupnik društva sa ograničenom odgovornošću) kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, koji se trenutno može preuzeti samo lično u Srbiji.
Ukoliko se evidentiranje ne izvrši, Agencija za privredne registre može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
2. Porezi koji prate osnivanje kompanije u Srbiji
Pre nego što započnete postupak osnivanja kompanije u Srbiji, važno je da razumete koje poreze ćete možda morati da plaćate.
Za detaljniji pregled različitih poreza koji se primenjuju na kompanije u Srbiji, pročitajte ovaj blog.
3. Troškovi registracije firme u Srbiji
Troškovi registracije kompanije u Srbiji zavise od konkretnih okolnosti, iako postoje određene fiksne takse.
Taksa za registraciju u Agenciji za privredne registre Republike Srbije iznosi 6.150,00 RSD, što uključuje i objavljivanje Osnivačkog akta kompanije. Overa poptisa na Osnivačkom aktu kod javnog beležnika obično košta oko 1.080,00 RSD.
Ukoliko se kompanija registruje putem specijalnog punomoćja iz inostranstva, bez dolaska osnivača u Srbiju, potrebno je pokriti i troškove legalizacije tog dokumenta u matičnoj zemlji, kao i troškove slanja. Specijalno punomoćje zatim mora biti prevedeno od strane ovlašćenog sudskog tumača u Srbiji, a prosečna cena takvog prevoda iznosi oko 15 evra po strani.
4. Da li je moguće dobiti privremeni boravak u Srbiji putem osnivanja kompanije?
Da, moguće je, ali postoje važne specifičnosti koje treba razumeti. Privremeni boravak u Srbiji kroz osnivanje kompanije dobija se putem Jedinstvene dozvole, koja se sastoji od privremenog boravka i radne dozvole.
Drugim rečima, osnivač ili vlasnik udela u srpskoj kompaniji može iskoristiti taj status kao pravni osnov za dobijanje privremenog boravka.
5. Kada otvoriti ogranak firme u Srbiji
Ogranak predstavlja posebnu organizacionu jedinicu strane kompanije koja posluje u Srbiji u ime matične kompanije. Ovo je najbolje rešenje kada strana kompanija zaista želi da posluje u Srbiji, tj. da prodaje proizvode ili usluge, zaključuje ugovore, izdaje fakture i ostvaruje profit.
Međutim, važno je imati u vidu da ogranak nema svojstvo pravnog lica, što znači da matična kompanija snosi neograničenu odgovornost za sve obaveze svog ogranka.
Takođe, ogranak podleže lokalnim računovodstvenim i poreskim propisima (uključujući i obavezu PDV registracije kada promet pređe 8 miliona RSD).
6. Kada otvoriti predstavništvo u Srbiji
Za razliku od ogranka, predstavništvo u Srbiji je izdvojena jedinica strane kompanije čije su aktivnosti ograničene na prethodne i pripremne poslove, bez mogućnosti da direktno trguje ili ostvaruje profit u Srbiji (npr. istraživanje tržišta, umrežavanje, promocija, koordinacija i sl.).
Drugim rečima, predstavništvo ne može prodavati robu ili usluge, niti izdavati fakture u Srbiji, niti može imati sopstveni bankovni račun.
Dobra vest je da nije u obavezi da podnosi godišnje finansijske izveštaje i smatra se nerezidentom u poreske i računovodstvene svrhe.
Advokat za osnivanje firme u Beogradu i širom Srbije
Advokatska kancelarija Pekić bavi se pitanjima iz oblasti privrednog prava, uključujući i osnivanje firme u Beogradu i širom Srbije.
