Jedan od najčešćih razloga obraćanja fizičkih i pravnih lica advokatu jeste naplaćivanje potraživanja od dužnika. Ulaženje u bilo kakav poslovni odnos sa drugim licem najčešće pretpostavlja zaključivanje određenih ugovora koji za predmet imaju plaćanje određene svote novca za pruženu uslugu, isporučenu robu, davanje određene stvari u zakup i sl. Međutim, vrlo često se gore navedeni poslovni poduhvati vrše bez pismenog sporazuma ili pismenog dokaza o zaključenju bilo kakvog posla.
Naplata potraživanja u tri koraka je već bila tema na našem sajtu. No, u ovom blogu ćemo detaljnije pojasniti razne opcije i postupke.
Ulaskom u bilo kakav poslovni odnos stavlja aktere tog posla u rizik da neće doći do ispunjenja ugovorom preuzetih obaveza, najčešće od strane lica koje je imalac novčane obaveze. Kada se ovakva situacija dogodi, poverilac traži advokata radi ostvarivanja svog prava, odnosno pokretanja adekvatnih postupaka radi naplate svojih novčanih potraživanja.
Novčana potraživanja u privrednim odnosima najčešće nastaju na osnovu izdatih računa, faktura, menica, zaključenih ugovora i sudskih presuda.
U ovom blogu ćemo obraditi načine naplate novčanih potraživanja kada je osnov nastanka novčanih potraživanja jedan od gore navedenih osnova.
1. Računi/fakture kao osnov nastanka novčanih potraživanja i njihova prinudna naplata
Privredni subjekti (kompanije i preduzetnici) u zavisnosti od delatnosti koju vrše u svom poslovanju izdaju račune/fakture za isporučenu robu ili pružene usluge. Ovi računi/fakture se vezuju za prethodno uspostavljenu poslovni odnos između aktera posla. Računi/fakture su smislu Zakona o izvršenju i obezbeđenju verodostojne isprave, koje predstavljaju osnov pokretanja izvršnog postupka. Bitno je napomenuti da računi i fakture nisu jedine verodostojne isprave, već najčešće. Pored njih, kao česta verodostojna isprava pojavljuje se menica, što znači da sve što čemo reći za izvršenje računa i faktura, važi i za menice, uz male modalitete.
- Da li račun/faktura može biti predmet prinudne naplate? (Podobnost računa/fakture da bude predmet prinudne naplate)
Izdavaoci računa pre pokretanja izvršnog postupka, odnosno postupka prinudne naplate, moraju utvrditi da li verodostojna isprava – račun/faktura može biti predmet prinudne naplate. Uslovi koje računi i fakture moraju ispuniti kako bi se smatrali osnovom za pokretanje postupka prinudne naplate je predviđeni su Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa da je račun
„podoban za pokretanje izvršnog postupka, odnosno donošenje
rešenja o izvršenju ako sadrži podatke o izvršnom poveriocu,
izvršnom dužniku, predmetu, vrsti, obimu i dospelosti obaveze
izvršnog dužnika.“
U slučaju da u računu nije predviđen datum dospelosti novčane obaveze, uz predlog za izvršenje i račun se dostavlja pismeni dokaz da je izvršrni poverilac ostavio dužniku naknadni rok da ispuni obavezu.
Kada šaljem opomenu pred izvršenje mom dužniku?
Nakon što se utvrdi da račun kao verodostojna isprava ispunjava sve uslove da se smatra verodostojnom ispravom podobnom za izvršenje, poverilac se mora uveriti da je dužnik obavešten o svojoj obavezi. U slučaju da je uz račun poslata i otpremnica, koja je potpisana, smatraće se da je dužnik obavešten o obavezi. Međutim, ako račun nije pratila otpremnica, ili u slučaju da je faktura, koju ni u jednom slučaju ne prati otpremnica, onda je neophodno da poverilac obavesti dužnika o dospeloj novčanoj obavezi koju nije isplatio prema poveriocu.
Ovo obaveštenje bi trebalo biti u pismenom obliku, najčešće u formi PISMENE OPOMENE pred izvršenje, kojim se ostavlja dužniku nekoliko dana da izvrši obavezu, te ukoliko istu ne ispuni, da će poverilac pokrenuti prinudnu naplatu.
U idealnom scenariju, dužnik će po prijemu opomene shvatiti da nije platio novčanu obavezu i kako bi izbegao prinudnu naplatu, a samim time i troškove prinudne naplate, izvrši uplatu u roku koji mu je poverilac ostavio za dobrovoljnu uplatu.
Međutim, ovaj scenario je velika retkost u praksi. Često se dešava da dužnici osporavaju ili ignorišu ove opomene i „teraju inat“ i time ne plate svoje dugovanje prema poveriocu što poveriocu ne ostavi drugi izbor nego da pokrene postupak prinudne naplate.
Pokretanje postupka prinudne naplate
Nakon što protekne rok koji je poverilac dao dužniku da isplati svoje dospelo dugovanje, a dužnik to ne učini u ostavljenom roku, poverilac je ispunio sve uslove da pokrene postupak prinudne naplate pred nadležnim sudom.
Postupak se pokreće podnošenjem PREDLOGA ZA IZVRŠENJE protiv izvršnog dužnika na osnovu verodostojne isprave. Predlog za izvršenje ima zakonom određene obavezne elemente, koji moraju biti ispunjeni kako bi predlog bio usvojen od strane suda. Predlažemo da se obratite advokatu kako biste na najefikasniji način pokrenuli postupak prinudne naplate.
Nakon što poverilac, ili njegov advokat kao punomoćnik, podnese predlog za izvršenje, postupak prinudne naplate se smatra pokrenutim, ali sama prinudna naplata počinje tako sud usvoji predlog za izvršenje, donese REŠENJE O IZVRŠENJU i dostavi to rešenje imenovanom izvršitelju na sprovođenje izvršenja.
Po prijemu Rešenja o izvršenju i svih priloga, Javni izvršitelj sprovodi postupak prinudne naplate tako što sprovodi predloženo sredstvo izvršenja na određenom predmetu izvršenja. Na primer: ako je poverilac odredio zaplenu novčanih sredstava sa računa dužnika i njihov prenos na račun poverioca, Javni izvršitelj će poslati nalog Narodnoj banci Srbije da blokira račun dužnika i da sa njegovog računa prenese iznos novčanih sredstava koja su neophodna za namirenje potraživanja poverioca.
Nakon što se zaplene sredstva neophodna za namirenje potraživanja poverioca, prinudna naplata duga je okončana i Javni izvršitelj donosi odluku da je postupak ZAKLJUČEN. Donošenjem ove odluke ipak nije u potpunosti okončan postupak prinudne naplate, već poverilac stiče pravo da u roku od 8 dana od dana prijema odluke o zaključenju izvršnog postupka podnese ZAHTEV ZA NAKNADU TROŠKOVA IZVRŠNOG POSTUPKA. Zahtev za naknadu troškova je esencijalan deo izvršnog postupka, jer je tokom izvršnog postupka poverilac imao određene troškove u vidu troškova za naplatu predujma Javnom izvršitelju, naknada Javnom izvršitelju ta uspešnost u sporu i sl. Tek nakon naknade troškova poverioca se postupak „definitvno“ okončava.
2. Menica kao osnov nastanka novčanog potraživanja i postupak prinudne naplate menice
Sve što je gore navedeno je zajedničko za sve verodostojne isprave, odnosno račune, fakture i menice. Međutim, menica je verodostojna isprava koja ima određene specifičnosti, kojim ćemo posvetiti posebnu pažnju.
Pre svega, menica se može naplatiti i sudskim putem i putem vansudskim putem, odnosno preko banke.
Sudska naplata menice
Sudska naplata menice funkcioniše isto kao i prinudna naplata ostalih verodostojnih isprava s tim što je pre podnošenja menice na prinudnu naplatu neophodno istu popuniti u skladu sa meničnim ovlašćenjem i podneti je u originalu, overenoj kopiji ili prepisu sudu. Naravno, prilikom potpisivanja menice i meničnog ovlašćenja, važno je da se ti dokumenti sastave od strane advokata za naplatu potraživanja, jer nepravilno menično ovlašćenje, dovodi do nemogućnosti poverioca da zakonito popuni blanko menicu. Pored popunjavanja menice, za puštanje menice na prinudnu naplatu sudskim putem se vezuju određene specifičnosti koje su predviđene Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.
Specifičnosti sudskog postupka prinudne naplate menice
Prva specifičnost je u tome što nije potrebno prethodno obavestiti dužnika o dospelosti obaveze. Naravno ovaj uslov je relativan, jer sve zavisi od meničnog ovlašćenja. Doduše, u praksi domaćih privrednih društava i preduzetnika se ukorenilo da dužnik preda poveriocu, prilikom zaključenja određenog ugovora ili drugog posla, dve ili više blanko sopstvenih menica, sa klauzulom „bez protesta“, sa ovlašćenjem poveriocu da ih popuni o dospelosti obaveze. Ovo u veliku ruku skraćuje proces prinudne naplate jer se dužniku ne ostavlja dodatan rok, već se odmah može preći na postupak prinudne naplate.
Druga specifičnost kod prinudne naplate menice jeste efikasnost postupka prinudne naplate. Kao prvo, za razliku od ostalih verodostojnih isprava, rešenje o izvršenju na osnovu menice se izvršava pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju. Ovo za posledicu ima da u slučaju da sud usvoji prigovor izvršnog dužnika radnje koje su već preduzete u postupku se neće ukidati, već će se s postupkom zastati sve do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka po prigovoru protiv platnog naloga. Dalje, paricioni rok koje se navodi u rešenju o izvršenju na osnovu menice iznosi pet dana, za razliku od osam dana za ostale verodostojne isprave. Isto, prigovor izvršnog dužnika ne odlaže izvršenje rešenja o izvršenju, za razliku odrešenja o izvršenju donetih na osnovu ostalih verodostojnih isprava.
Gore navedene specifičnosti su najbitnije i najprimamljivije da se vodi postupak prinudne naplate menice. Međutim, gore opisane specifičnosti su vezane isključivo za prinudnu naplatu menice sudskim putem. Kao što smo gore naveli, ovo nije jedini način da se naplati menica.
Naplata menice putem banke (Brza naplata menice)
Drugi i mnogo brži način za naplatu menice jeste naplata menice putem poslovne banke. Ovaj način naplate menice je mnogo manje zastupljen u praksi, naročito u advokatskoj praksi, jer za njegovo ispunjenje je neophodno dostaviti tačno definisanu dokumentaciju kojom retko kada poverilac i dužnik raspolažu. Ukoliko se poverilac, od uspostavljanja poslovnog odnosa, posavetuje sa advokatom, biće mu ukazano šta sve treba da prikupi od dokumentacije i da registruje ne bi li brzo mogao da naplati svoje potraživanje.
- Put do prinudne naplate menice putem poslovne banke
Prvi korak je REGISTRACIJA MENICE. Menica je registrovana ako je popunjen obrazac za registraciju menice koji se može pribaviti u svakoj filijali bilo koje banke. Nakon registracije menica, one se evidentiraju na sajtu Narodne banke Srbije.
Drugi korak je da se UGOVARANJE MENICE KAO SREDSTVO OBEZBEĐENJA. Menica mora biti ugovorena, a čim se menica ugovori, sledi uputstvo o popunjavanju menice. Uputstvo o popunjavanju menice sadrži sve neophodne klauzule o popunjavanju menice. Najčešće se ugovaraju blanko sopstvene menice sa klauzulom „bez protesta“. Ova klauzula je skoro pa obavezan element kada se ugovaraju menice, iako po zakonu nije obavezan element. Razlog toliko široke primene ove menične klauzule jeste izbegavanje posebnog protestnog postupka.
Nakon što se ugovori menica kao sredstvo obezbeđenja, neophodno je bankama podneti NEOPHODNU DOKUMENTACIJU.
a. Jedan od obaveznih dokumenata koje banke traže od poverioca koji želi da pusti menicu na prinudnu naplatu jeste „Izjava o jemstvu“. Ovaj dokument sadrži podatke o dužniku i koje potraživanje on jemči potpisivanjem ovih menice. Ovaj dokument potpisuje dužnik novčane obaveze u ugovoru povodom kojeg se izdaje menica.
b. Drugi obavezni dokument koje banke zahtevaju od poverioca da dostavi jeste „Propratno pismo“. Ovo je dokument koji poverilac potpisuje i u kojem on navodi koje potraživanje naplaćuje i kojom menicom.
c. Treći dokument koji banke zahtevaju jeste da se „Nalog za prenos sredstava“. Poverilac popunjava ovaj dokument navođenjem podataka dužnika i podataka poverioca sa navođenjem datuma kada pušta menice na naplatu.
d. Na kraju, potrebno je da se dostavi „Izjava o podnetom nalogu za naplatu“ koju popunjava poverilac.
Poslednji korak je PODNOŠENJE MENICE NA NAPLATU U POSLOVNU BANKU DUŽNIKA najkasnije dva dana nakon njenog dospeća. Dan dospeća menice zavisi od meničnog ovlašćenja i ugovorenih klauzula. Najčešće dospevaju na dan kada je to utvrđeno ugovorom kojem menica služi kao sredstvo obezbeđenja. Razlog zbog kojeg se menica podnosi na naplatu najkasnije dva dana nakon dospeća, jeste imperativna odredba Zakona o menici, koja predviđa da se menica mora podneti na isplatu bilo na sam dan plaćanja, bilo jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za njim.
Kao što se može videti, za ovakav vid naplate menice, potrebno je dosta dokumenata i koordinacije od samog zaključenja ugovora. Ovaj vid prinudne naplate potraživanja je jedan od najbržih i najefikasnijih načina naplate duga, jer po podnošenju menice na prinudnu naplatu u banku, zajedno sa svom neophodnom dokumentacijom, prinudna naplata će se izvršiti u roku od dva do tri dana, a nekada zna biti i isti dan. Ovaj način prinudne naplate menice poveriocu vrlo ubrzava proces prinudne naplate potraživanja, jer se izbegava sudski postupak koji, i pored svojih prednosti i kraćih rokova, svakako traje mnogo duže nego postupak prinudne naplate menice preko banke.
3. Ugovori kao osnov nastanka novčanih potraživanja
Ugovori predstavljaju najrasprostranjeniji vid nastanka novčanih potraživanja i samim time osnov zaduživanja privrednih subjekata i fizičkih lica. Zaključenjem ugovora kojim se ugovorne strane obavezuju da plate određenu cenu za pruženu uslugu, isporučenu robu, zakup ili slično, nastaje novčana obaveza na strani jedne ugovorne strane. Svaki ugovor koji za predmet ima plaćanje određene cene za sobom povlači i odredbu o roku u kojem ugovorna strana, odnosno dužnik novčane obaveze mora da ispuni pomenutu obavezu.
U slučaju da dužnik ne ispuni svoju novčani obavezu poverilac dolazi u situaciju da mora da potegne za pravnim sredstvima kako bi naterao dužnika da plati svoju novčanu obavezu. U slučaju da ugovor nije obezbeđen nekim od ličnih ili stvarnih sredstava obezbeđenja, poveriocu ne ostaje drugi izbor nego da pokrene sudski postupak koji će za cilj imati da izdejstvuje presudu koja se po sticanju svojstva pravnosnažnosti i izvršnosti može biti osnov za prinudnu naplatu potraživanja poverioca.
Bitno je razumeti da po pravnosnažnosti i izvršnosti presude, presuda postaje osnov prinudne naplate potraživanja, punovažan ugovor samo može biti osnov za donošenje ovakve presude. Međutim, dobro sačinjen ugovor sa jasno definisanim obavezama ugovornih strana može veoma olakšati put do uspeha pred sudom u sporu povodom ugovora. Uloga advokata ovde može biti od ključnog značaja, s obzirom na to da advokat može da sačini ugovor koji sadržati najbitnije klauzule radi zaštite interesa ugovornih strana i u skladu sa aktuelnim pravnim pojmovima, propisima i sudskom praksom, te ako i do spora povodom ugovora dođe, da ne bude spora o pravoj nameri ugovarača. Takođe, advokat i u slučaju da nije učestvovao u pisanju ugovora oko kojeg je nastao spor, može uvidom u tužbu i tekst ugovora već na osnovu samog teksta ugovora i tužbe, aktuelnih zakonskih propisa i važećom sudskom praksom da pruži pravni savet da li da se uopšte upuštate u postupak pred sudom i time spasite „džep“ od velikih troškova dugog i neizvesnog sudskog postupka.
4. Sudska ili arbitražna odluka kao osnov prinudne naplate potraživanja
Veoma često neispunjenje obaveza iz ugovornih ili drugih odnosa povuče potrebu da jedna od ugovornih strana pokrene sudski postupak ili arbitražni postupak sa ciljem da izdejstvuje presudu ili arbitražnu odluku koja će, po sticanju pravnosnažnosti i izvršnosti biti pravni osnov za pokretanje izvršnog postupka na osnovu izvršne isprave.
Obzirom da je tema ovog bloga prinudna naplata potraživanja, u ovom tekstu se nećemo baviti samim postupkom izdejstvovanja sudske ili arbitražne odluke, već samo prinudnu naplatu potraživanja koje je konstatovano sudskom ili arbitražnom odlukom, dok ćemo se u jednom od budućih tekstova baviti fazama parničnog i arbitražnog postupka, kao postupaka koji prethode donošenju sudske i arbitražne odluke.
Sudske i arbitražne odluke se, u smisli Zakona o izvršenju i obezbeđenju, smatraju izvršnim ispravama.
Član 41 Zakona i izvršenju i obezbeđenju definiše šta se smatra izvršnom ispravom. Stav 1 ovog člana definiše da se izvršna sudska odluka ili sudsko poravnanje koji glase na davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje smatraju izvršnom ispravom, dok član 42 predviđa da se sudskom odlukom smatraju presuda, rešenje i druga odluka doneta u postupku pred sudom, arbitražnim sudom i sudom časti pri privrednoj komori.
S obzirom na zakonsko određenje sudske odluke, može se utvrditi koji su uslovi neophodni da bi se pokrenuo postupak prinudne naplate sudskih i arbitražnih odluka. Uslovi da se pokrene postupak prinudne naplate su sledeći:
- Da je u pitanju presuda, rešenje ili druga odluka suda, arbitražnog suda ili suda časti pri privrednoj komori;
- Da je odluka izvršna i
- Da odluka glasi na davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje.
Prvi uslov je nedvosmisleno lako utvrditi, jer je neophodno samo odrediti ko je donosilac odluke, što se najčešće može videti u gornje-levom uglu odluke.
Drugi uslov je ispunjen ako odluka sadrži klauzulu izvršnosti. Svojstvo izvršnosti odluka stiče protekom paricionog roka, odnosno roka za dobrovoljno izvršenje. Ovu klauzulu ističe donosilac utisnućem štambilja sa datumom od kojeg se odluka smatra izvršnom. Ovo, međutim, ne mora biti obavezna forma iskazivanja svojstva izvršnosti, s obzirom da je moguće da se u tekstu odluke može navesti u posebnom stavu da je odluka izvršna u određenom roku ili po dostavljanju strankama. Svojstvu izvršnosti najčešće prethodi pravnosnažnost, što predstavlja svojstvo odluke koje ne dozvoljava strankama u sporu da tu odluku pobijaju redovnim pravnim lekovima (žalbom ili prigovorom). Međutim, postoje izuzeci, kao što je na primer Rešenje o određivanju privremene mere, Rešenje o izvršenju na osnovu menice i slično. O odlukama i specifičnostima izvršavanju odluka pre njihove pravnosnažnosti ćemo se baviti u jednom od budućih tekstova.
Treći uslov je posledica podele sudskih odluka, naročito iz parničnog postupka, na kondemnatorne, deklaratorne i konstitutivne. Svaka od ovih odluka ima posebne teorijske osobine o kojima se nećemo baviti u ovom tekstu, već ćemo se isključivo baviti kondemnatornim odlukama, koje su jedine odluke koje su podobne za pokretanje postupka prinudne naplate. Kondemnatorne odluke su odluke koje jednu stranku obavezuju na davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje. Razlog zašto su samo ove odluke podobne za pokretanje postupka prinudne naplate jeste zbog toga što one jedino obavezuju lice da nešto učini. Kako je nemoguće da lice, u čiju je korist obaveza ustanovljena (poverilac), samostalno prinudi lice na čiji je teret ustanovljena obaveza da izvrši obavezu (dužnik), bez ulaženja u kriminalnu zonu, ovaj način je jedini način da se na legalan način dužnik prinudi da ispuni obavezu naloženu sudskom odlukom.
Kada su ispunjeni gore opisani uslovi, poverilac stiče pravo da pokrene postupak prinudne naplate potraživanja određenog u sudskoj ili arbitražnoj odluci pred nadležnim sudom. Predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave podnosi se mesno nadležnom osnovnom ili privrednom sudu. Sud donosi Rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave, te se na osnovu njega sprovodi postupak prinudne naplate. U zavisnosti šta je predmet potraživanja, zavisi koji organ će biti nadležan za sprovođenje izvršenja. Ako je u pitanju novčano potraživanje, prinudnu naplatu potraživanje će sprovesti Javni izvršitelj, kojeg je poverilac dužan da imenuje u predlogu za izvršenje.
Koje mehanizme koriste advokati za naplatu potraživanja?
Advokati najčešće naplaćuju potraživanje preko javnog izvršitelja, i to podnošenjem predloga za izvršenje nadležnom sudu. Ako su ostvareni uslovi i poverilac ima potpisanu menicu, advokati naplaćuju potraživanje prezentovanjem menice banci dužnika, koja novac neposredno prenosi poveriocu.
Advokat za naplatu potraživanja
Ukoliko želite najbrže i najefikasnije moguće da naplatite potraživanje, nužan Vam je vešt advokat za naplatu potraživanja, bilo po osnovu menice, fakture(računa) ili po drugom osnovu. Naša advokatska kancelarija pruža pravnu pomoć na teritoriji naših najvećih gradova – Novi Sad i Beograd, ali i u okolini. Ukoliko Vas interesuje iznos troškova postupka kao i iznos nagrade koju naplaćuje advokatska kancelarija Pekić, pišite nam na [email protected] ili putem facebook mesindžera.
