Najefikasniji način za međunarodnu zaštitu patenta

Patenti

„Kolumbo nije bio prvi koji je otkrio Ameriku, samo je prvi patentirao.“ — Andrzej Majevski

Patent je isključivo pravo kojim se štiti pronalazak koji nudi novo tehničko rešenje problema. Kada razmišljamo o patentima, obično pretpostavljamo veliko naučno otkriće, ali to ne mora biti slučaj. Patenti su sijalica, telefon, kompjuter, ali i “beerbrella“ (kišobran koji se zakači za flašu piva kako bi je zaštitio od sunca) i “banana kofer“ (futrola u obliku banane koja je štiti u transportu). Patenti mogu imati veliku vrednost, te je važno zaštititi svoj pronalazak, pre nego što to neko drugi uradi. Prva osoba ili kompanija koja podnese zahtev za zaštitu patenta imaće pravo na patent. Njegov vlasnik odlučuje ko može, a ko ne može da ga koristi.

Najefikasniji način da podnesete međunarodnu prijavu je putem Ugovora o saradnji u oblasti patenata (u daljem tekstu: PCT). To je sistem podnošenja međunarodne patentne prijave. Na osnovu jedne jedinstvene prijave patenta i jednog seta taksi, podnosilac može da traži zaštitu patenta u (do) 154 države (kao što su: Austrija, Kanada, Švajcarska, Kina, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države, itd.)

Važno je istaći da PCT značajno pojednostavljuje proceduru prijave patenta (na primer: ne morate da tražite advokata za intelektualnu svojinu u svakoj zemlji u kojoj želite da zaštitite patent), ali konačnu odluku o priznanju patenta donosi svaki nacionalni zavod za patente gde podnosilac podnese patentnu prijavu. Dakle, ne postoji „međunarodni patent“, samo „međunarodna prijava patenta“, koja posle 18 meseci može postati američka, kineska, itd. patentna prijava. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: WIPO) koordinira PCT sistem.

Međunarodna prijava sadrži sledeće elemente: popunjen obrazac zahteva, opis pronalaska, zahtev(e), crteže pronalaska (samo ako je to neophodno za razumevanje pronalaska) i apstrakt.

Koji su koraci i vremenski okvir ako odlučite da registrujete svoj patent preko PCT-a?

Obično bi podnosilac prvo podneo nacionalnu prijavu patenta u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Međunarodna prijava može se podneti Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije ako je podnosilac fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije ili ima prebivalište u Republici Srbiji ili ako je podnosilac pravno lice koje ima sedište u Republici Srbiji. Nakon toga, imate do 12 meseci da podnesete međunarodnu prijavu patenta. Preporučljivo je da se pridržavate ovog roka jer vam pruža mogućnost da zatražite pravo prvenstva za svaku kasniju prijavu podnetu u inostranstvu.

Otprilike 16 meseci od podnošenja nacionalne prijave, podnosilac prijave će dobiti izveštaj o međunarodnom pretraživanju i inicijalno mišljenje o mogućnosti patentiranja. Ovo mišljenje će se zasnivati na kriterijumima novine, inventivnog nivoa i industrijske primenljivosti. WIPO će objaviti vašu PCT prijavu, kako bi omogućili tehničko obelodanjivanje pronalaska. Nakon toga, dobićete dodatnu analizu patentabilnosti, koja će vam pomoći da procenite svoje šanse za registrovanje patenta u zemljama za koje ste zainteresovani i donesete konačnu odluku pre nacionalne faze. Konačno, kao kraj PCT procedure, vi ćete preduzeti korake da uđete u nacionalnu fazu, odnosno da registrujete patent u različitim zemljama. Prijava patenta je složena procedura, te Advokatska kancelarija Pekić svojim klijentima pruža pomoć u zaštiti intelektualne svojine.

Ukoliko podnosilac prijave odluči da ne koristi PCT sistem, već tradicionalni sistem, što znači da podnosilac prijave podnosi zasebne prijave patenta u svakoj zemlji u kojoj želi da registruje patent, troškovi bi morali da budu plaćeni mnogo ranije (u okviru 12 meseci od datuma lokalne prijave). S druge strane, prema PCT-u, ceo postupak traje oko 30 meseci, što znači da podnosilac prijave dobija dodatnih 18 meseci, kao i izveštaj o potencijalnoj patentabilnosti, nakon čega može da odluči da ne nastavi sa procedurom i da ne plati troškove u vezi sa registrovanjem patenta u raznim zemljama. Podnosilac prijave takođe može odlučiti da ne obustavi proceduru u potpunosti, već da traži zaštitu patenta u manjem broju zemalja nego što je prvobitno planirano. Tako, preko PCT sistema, možete prikupiti vredne informacije o patentabilnosti bez prethodnog izlaganja nacionalnim taksama. Takođe, imajući u vidu ovaj vremenski okvir, podnosilac prijave dobija dodatno vreme za dalji razvoj pronalaska, pronalaženje investitora i razmatranje komercijalnih potencijala pronalaska.

Naknade koje je potrebno platiti:

  • naknada Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije za sprovođenje formalnog pregleda prijave

Ako je podnosilac prijave fizičko lice, naknada se umanjuje za 50%.

  • međunarodna taksa za podnošenje zahteva (naknada za WIPO i rad na PCT-u)

PCT predviđa smanjenje međunarodne takse za podnošenje zahteva za podnosioce iz Republike Srbije za 90%.

  • naknada za pretragu
  • takse nacionalnih zavoda

Neophodno je naglasiti da ne postoji „međunarodni patent“, imajući u vidu da je patent teritorijalno pravo (što znači da je zaštićen samo u državama u kojima je formalno registrovan), ali ova međunarodna prijava patenta vam omogućava da zaštitite svoj pronalazak u (do) 154 države. Ako planirate da proširite svoje poslovanje na međunarodnom nivou, ova vrsta zaštite je ključna kako biste uverili svoje investitore u strategiju razvoja intelektualne svojine vaše kompanije. Štaviše, omogućava vam da prodate ili licencirate svoj pronalazak u inostranstvu. Ne dozvolite svojim konkurentima da eksploatišu vaš pronalazak u inostranstvu!

Ovaj blog služi isključivo u informativne svrhe, pa ne predstavlja pravnu pomoć, jer svaka situacija zahteva posvećenost konkretnim okolnostima pojedinačnog slučaja, koji može biti različit od drugih.

Pravni saveti, krojeni po vašoj meri, se pružaju neposredno, za šta se možete obratiti advokatskoj kancelariji Pekić na adresu: pekic@attorney.rs

Autor: Sonja Pekić.

Reference:

Zakon o patentima
www.wipo.int
www.zis.gov.rs