Pre nego što objasnimo kako funkcioniše zaštita žiga, važno je razumeti šta žig zapravo jeste, čemu služi i od čega ga treba razlikovati.
Žig je vrsta intelektualne svojine kojom se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe ili usluga jednog preduzeća od istih ili sličnih proizvoda i usluga drugih. Taj znak može biti reč, logo, crtež, oblik, kombinacija boja ili bilo koji drugi vizuelni element po kojem je vaš brend prepoznatljiv. Moguća je i zaštita imena brenda.
Zaštita brenda u Srbiji kroz registraciju žiga jedan je od najvažnijih koraka u izgradnji prepoznatljivosti i pravne sigurnosti vašeg poslovanja, što se može zaključiti kroz primere poznatih žigova kao što su famozni Nike “swoosh” znak, Apple logo ili Coca-Cola natpis.
U nastavku ovog članka odgovarićemo na najčešća pitanja koja dobijamo kao advokati za žigove u Srbiji, a to su:
- kako zaštititi žig?
- kako zaštititi logo?
- koliko košta žig?
- procedura zaštite žiga?
- kako zaštititi naziv brenda?
- koliko traje zaštita žiga?
a sve kako bi naučili kako da zaštite jedno od najvrednijih poslovnih sredstava koje vaša firma ima.
Koje vrste žigova obuhvata zaštita žiga?
Prema Zakonu o žigovima Republike Srbije, zaštita žiga može se ostvariti za tri osnovne vrste žigova:
- individualni žig,
- kolektivni žig, i
- žig garancije.
Individualni žig je znak, koji je pravno zaštićen, i koji u prometu koristi vlasnik žiga.
Kolektivni žig predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača/davaoca usluga i njega imaju pravo da koriste subjekti koji su članovi tog udruženja.
Žig garancije služi kao garancija kvaliteta, materijala, ispravnosti i slično, i koristi ga više lica pod nadzorom nosioca žiga.
Kako se vrši registracija žiga u Srbiji?
Registracija žiga je prvi i najvažniji korak kako bi se obezbedila zaštita brenda vaše firme u Srbiji. Kroz ovaj proces preduzetnici i kompanije obezbeđuju zaštitu imena brenda i prava na ekskluzivno korišćenje svog znaka na tržištu.
Proces zaštite žiga u Srbiji zahteva nekoliko sledećih koraka:
Provera postojećih sličnih žigova pre registracije žiga
Prvi korak kada se radi registracija žiga je da se proveri da li vaš znak ili sličan znak već postoji u registru, a kako biste izbegli odbijanje prijave.
Možete to uraditi na dva načina:
- samostalnim pretraživanjem baza žigova (E-registar i Romarin) ili
- podnošenjem zahteva za rešerš kod Zavoda za intelektualnu svojinu.
Ovaj korak osigurava da vaša zaštita brenda bude efikasna.
Podnošenje prijave za priznanje žiga
Nakon provere, sledeći korak je formalno podnošenje prijave, koja sadrži:
- Zahtev za priznanje žiga
- Znak koji se štiti žigom – mesto za unos reči, logotipa, crteža ili kombinacije znakova.
- Spisak robe i usluga – prema Ničanskoj klasifikaciji. Odabir odgovarajućih klasa je važan jer nosilac žiga stiče pravo korišćenja znaka samo za registrovane proizvode i usluge. Robe i usluge su imenovane u listi klasa, npr. dezinfekciona sredstva pripadaju klasi 5, hartija i karton klasi 16, nameštaj klasi 20, sladoledi klasi 30 i slično. Moguće je da da se znak registruje i za više klasa. To bi značilo da ukoliko podnosilac ima brend brijača i proizvoda za ličnu negu, trebalo bi da se registruje za klasu 3 koja obuhvata nemedicinsku kozmetiku, klasu 8 koja obuhvata električne i neelektrične ručne sprave za ličnu negu (brijači) i klasu 21 koja obuhvata kozmetički pribor (četka za brijanje). Spisak roba i usluga je veoma važan iz razloga što će nosilac žiga, nakon što se registracija žiga obavi, imati isključivo pravo da žigom obeležava samo robe i usluge za koje je taj žig i registrovao.
- Podaci o podnosiocu prijave
Ovim korakom se formalno pokreće registracija žiga i stičete osnovu za zaštitu brenda.
Plaćanje taksi – u nastavku saznajte koliko košta zaštita žiga u Srbiji
Koliko košta zaštita žiga u Srbiji zavisi od vrste žiga, broja klasa prema međunarodnoj klasifikaciji robe i usluga, kao i od toga da li znak sadrži figurativne elemente (poput logotipa, boja ili posebnog fonta).
Generalno, postoje dve vrste taksi koje morate da platite:
- taksa za podnošenje prijave za priznanje žiga, i
- taksa za sticanje žiga i prvih deset godina važenja žiga
Iznos takse za podnošenje prijave za priznanje žiga zavisi od vrste žiga i kreće se u rasponu od 20.710,00 dinara (ako se znak sastoji samo od reči i prijavljen je za najviše tri klase – kao gore naveden primer za brend brijača i proizvoda za ličnu negu; dok se za neki crtež, boju, poseban font slova i slično dodaje iznos od 4.150,00 dinara) do 41.370,00 dinara (za kolektivni i žig garancije, ako je znak prijavljen za najviše tri klase; a ukoliko znak sadrži crtež, poseban font, boju – plaća se dodatnih 6.210,00 dinara).
Što se takse za sticanje žiga i prvih deset godina važenja žiga tiče, iznos ove takse takođe zavisi od vrste žiga i kreće se u rasponu od 41.370,00 dinara (za individualni žig, ako je znak prijavljen za najviše tri klase; a ako znak sadrži neki figurativni element, plaća se dodatna taksa od 6.210,00 dinara) do 51.710,00 dinara (za kolektivni žig i žig garancije, ako je znak prijavljen za najviše tri klase; a ako znak sadrži neki figurativni element, plaća se dodatna taksa od 6.210,00 dinara).
Dakle, u zavisnosti od vrste žiga i broja klasa, ukupna cena zaštite žiga, odnosno zaštite brenda vaše firme u Srbiji obično se kreće između oko 60.000,00 dinara i oko 95.000,00 dinara za period od deset godina.
Koliko dugo traje zaštita žiga u Srbiji?
Žig se stiče danom upisa u Registar žigova, i zaštita žiga traje 10 godina. Nakon 10 godina, moguće je produžiti važenje žiga.
Kako se ostvaruje međunarodna zaštita žiga?
Ukoliko su gore navedeni koraci uspešno savladani, možete računati da vam je obezbeđena zaštita žiga u Srbiji.
Ako treće lice koristi vaš žig, ta neovlašćena upotreba bi predstavljala povredu žiga. To znači da imate isključivo pravo da tim znakom obeležavate svoju robu/usluge, kao i da zabranite drugima da koriste taj znak za iste ili slične robe/usluge u Srbiji.
Međutim, u slučaju da želite da vaš proizvod izvozite u inostranstvo ili vašu uslugu da koristite u inostranstvu, u tom slučaju je potrebno da se izvrši međunarodna registracija žiga. Najbrži i najjednostavniji način da isto uradite, je korišćenjem Madridskog sistema.
Putem ovog sistema, moguća je zaštita žiga u 109 zemalja sveta, podnošenjem jedne prijave i plaćanjem jedne međunarodne takse.
Kome se podnosi prijava za međunarodnu zaštitu žiga?
Zakon o žigovima predviđa da, ukoliko se međunarodna zaštita vrši na osnovu odredbi Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova, zahtev se podnosi Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Pre podnošenja ove prijave, neophodno je da već imate registrovan žig za teritoriju Srbije (objašnjeno kako u sekciji kako se vrši registracija žiga u Srbiji), a ukoliko to nije slučaj, potrebno je da pre ili istovremeno sa podnošenjem zahteva za međunarodno registrovanje žiga, podnesete i prijavu za registraciju žiga za teritoriju Srbije.
Kome je omogućena registracija žiga putem Madridskog sistema?
Ako se prijava podnosi Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije, Madridski sistem može da koristi državljanin Republike Srbije ili lice koje ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili pravno lice koje na teritoriji Republike Srbije ima ozbiljno i stvarno industrijsko ili trgovačko preduzeće.
Kako izgleda postupak međunarodne registracije žiga?
Ukoliko je prijava podneta Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije uredna, i ukoliko se informacije sadržane u međunarodnoj prijavi podudaraju sa osnovnim znakom, Zavod je prosleđuje Međunarodnom birou Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
Međunarodni biro će izvršiti samo formalnu proveru, to jeste, da li prijava ispunjava sve zahteve postavljene Madridskim protokolom.
Nakon toga, Zavodi zemalja u kojima se traži registracija žiga (neke od prethodno pomenutih 109 zemalja) ispituju prijavu – materijalno- pravni aspekt: da li znak ispunjava uslove da bude zaštićen kao žig i da se ne podudara sa već zaštićenim žigom.
Zavodi ovih zemalja će obavestiti podnosioca prijave da li je znak zaštićen ili odbijen, u roku od 12-18 meseci.
Koliko košta zaštita žiga na međunarodnom nivou?
U slučaju međunarodnog registrovanja žiga, postoje dve takse:
- “domaća taksa” – taksa koja se plaća Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije, za zahtev za međunarodno registrovanje žiga, koja iznosi 10.320 dinara.
- “međunarodna taksa” – taksa koja se plaća Međunarodnom birou Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, čiji iznos zavisi od broja zemalja u kojima se znak želi registrovati, broja klasa za koje se znak registruje, i slično.
Advokat za žigove u Srbiji
Zaštita žiga u nacionalnim i međunarodnim okvirima može izgledati kao komplikovana procedure, ali sa iskusnim advokatom za žigove, ne mora biti. Povreda žiga je sve češća pojava, i za rešavanje tog problema je svakako sigurnije angažovati advokata za povrede žigova.
Ukoliko imate dodatnih pitanja vezano za proceduru zaštite žiga, možete nas kontaktirati putem mejl adrese: [email protected]
