Kako zaštititi žig?

Kako zaštititi žig?

Međunarodna zaštita i zaštita na teritoriji Republike Srbije

Šta je žig?

Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Znak se može sastojati od znakova, reči, imena, slova, brojeva, crteža, trodimenzionalnih oblika, kombinacije tih znakova i slično.

Neki od svima prepoznatljivih žigova su:

Photo by highlight id on Unsplash
Photo by Dollar Gill on Unsplash

Vrste žigova

Žig može biti individualni, kolektivni ili žig garancije.

Individualni žig je znak, koji je pravno zaštićen, i koji u prometu koristi vlasnik žiga.

Kolektivni žig predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača/davaoca usluga i njega imaju pravo da koriste subjekti koji su članovi tog udruženja.

Žig garancije služi kao garancija kvaliteta, materijala, ispravnosti i slično, i koriste ga više lica pod nadzorom nosioca žiga.

Postupak registracije žiga na teritoriji Republike Srbije:

1. Proveriti da li je vaš znak ili njemu sličan znak već zaštićen.

To možete učiniti samostalnim pretraživanjem baze žigova (E-registar i Romarin) ili podnošenjem Zavodu za intelektualnu svojinu zahtev za rešerš (pretraživanje) žiga. Ukoliko se odlučite za drugu opciju, potrebno je platiti taksu u iznosu od 3240 dinara.

2. Podneti prijavu za priznanje žiga, čiji su bitni elementi:

  • Zahtev za priznanje žiga: Ž1 obrazac, nalazi se na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu.
  • Znak koji se štiti žigom: na samom Zahtevu postoji mesto za unošenje znaka.
  • Spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi: u pitanju je Međunarodna klasifikacija roba i usluga – Ničanska klasifikacija. Robe i usluge su imenovane u listi klasa, npr. dezinfekciona sredstva pripadaju klasi 5, hartija i karton klasi 16, nameštaj klasi 20, sladoledi klasi 30 i slično. Moguće je da da se znak registruje i za više klasa. To bi značilo da ukoliko podnosilac ima brend brijača i proizvoda za ličnu negu, trebalo bi da se registruje za klasu 3 koja obuhvata nemedicinsku kozmetiku, klasu 8 koja obuhvata električne i neelektrične ručne sprave za ličnu negu (brijači) i klasu 21 koja obuhvata kozmetički pribor (četka za brijanje). Spisak roba i usluga je veoma važan iz razloga što će nosilac žiga, nakon registracije, imati isključivo pravo da žigom obeležava samo robe i usluge za koje je taj žig i registrovao.
  • Podatke o podnosiocu prijave.

3. Platiti taksu

Postoje dve vrste taksi:

a) taksa za podnošenje prijave za priznanje žiga

Iznos takse za podnošenje prijave za priznanje žiga zavisi od vrste žiga i kreće se u rasponu od 16.470 dinara (ako se znak sastoji samo od reči i prijavljen je za najviše tri klase – kao gore naveden primer za brend brijača i proizvoda za ličnu negu; dok se za neki crtež, boju, poseban font slova i slično dodaje iznos od 3.300 dinara) do 32.920. dinara  (za kolektivni i žig garancije, ako je znak prijavljen za najviše tri klase; a ukoliko znak sadrži crtež, poseban font, boju – plaća se dodatnih 4.940 dinara).

b) taksa za sticanje žiga i prvih deset godina važenja žiga

Iznos ove takse takođe zavisi od vrste žiga i kreće se u rasponu od 32.920 dinara (za individualni žig, ako je znak prijavljen za najviše tri klase; a ako znak sadrži neki figurativni element, plaća se dodatna taksa od 4.940 dinara) do 41,140 dinara (za kolektivni žig i žig garancije, ako je znak prijavljen za najviše tri klase; a ako znak sadrži neki figurativni element, plaća se dodatna taksa od 4.940 dinara).

Danom upisa u Registar žigova, žig se stiče, i traje 10 godina. Nakon 10 godina, moguće je produžiti važenje žiga.

Photo by Taras Chernus on Unsplash

Međunarodna zaštita žiga

Ukoliko su gore navedeni koraci uspešno savladani, vaš žig je zaštićen na teritoriji Republike Srbije. To znači da imate isključivo pravo da tim znakom obeležavate svoju robu/usluge, kao i da zabranite drugima da koriste taj znak za iste ili slične robe/usluge. Međutim, u slučaju da želite da vaš proizvod izvozite u inostranstvo ili vašu uslugu da koristite u inostranstvu, u tom slučaju je potrebno da izvršite međunarodnu registraciju žiga. Najbrži i najjednostavniji način da isto uradite, je korišćenjem Madridskog sistema. Putem ovog sistema, moguće je zaštiti znak u 109 zemalja sveta, podnošenjem jedne prijave i plaćanjem jedne međunarodne takse!

Kome se podnosi zahtev?

Zahtev se podnosi Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Pre podnošenja ove prijave, neophodno je da se prethodno podnese prijava za priznanje nacionalnog žiga (objašnjeno u postupku registracije žiga na teritoriji Republike Srbije).

Ko može da registruje žig putem Madridskog sistema?

Ako se prijava podnosi Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije, Madridski sistem može da koristi državljanin Republike Srbije ili lice koje ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili pravno lice koje na teritoriji Republike Srbije ima ozbiljno i stvarno industrijsko ili trgovačko preduzeće.

Tok postupka

Ukoliko je prijava podneta Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije uredna, i ukoliko se informacije sadržane u međunarodnoj prijavi podudaraju sa osnovnim znakom, Zavod je prosleđuje Međunarodnom birou Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Međunarodni biro će izvršiti samo formalnu proveru, to jeste, da li prijava ispunjava sve zahteve postavljene Madridskim protokolom. Nakon toga, Zavodi zemalja u kojima se traži registracija (neke od prethodno pomenutih 109 zemalja) ispituju prijavu – materijalno-pravni aspekt: da li znak ispunjava uslove da bude zaštićen kao žig i da se ne podudara sa već zaštićenim žigom. Zavodi ovih zemalja će obavestiti podnosioca prijave da li je znak zaštićen ili odbijen, u roku od 12-18 meseci. Ovako zaštićen žig traje 10 godina, i može se produžavati.

Takse

U slučaju međunarodnog registrovanja žiga, postoje dve takse:

  1. “domaća taksa” – taksa koja se plaća Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije, za zahtev za međunarodno registrovanje žiga, koja iznosi 8.210 dinara.
  2. “međunarodna taksa” – taksa koja se plaća Međunarodnom birou Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, čiji iznos zavisi od broja zemalja u kojima se znak želi registrovati, broja klasa za koje se znak registruje, i slično.  

Ovaj blog služi isključivo u informativne svrhe, te ne predstavlja pravnu pomoć. Za pravnu pomoć, krojenu po vašoj meri, obratite se advokatskoj kancelariji Pekić putem mejla: pekic@attorney.rs

Izdvojena slika: Gema Saputera on Unsplash

Autor: Sonja Pekić