Utaja poreza predstavlja jedan od učestalih problema u Srbiji, što potvrđuje i podatak da je Poreska uprava samo u periodu od 2011. do 2021. godine podnela više od 8.000 krivičnih prijava za ovo delo.
Budući da može biti tretirana kao krivično delo, prekršaj ili privredni prestup, utaja poreza nosi sa sobom ozbiljne posledice i stroge sankcije. Zato smo pripremili ovaj vodič za sve poreske obveznike – bilo da ste slučajno napravili grešku u prijavi, sumnjate na moguće nepravilnosti ili jednostavno strahujete od poreske kontrole.
Iako poreske obaveze nisu uvek jednostavne, razumevanje zakona i pravovremena reakcija mogu vam pomoći da izbegnete teške posledice i zaštitite svoju finansijsku stabilnost.
1. Šta je utaja poreza?
Utaja poreza je namerno izbegavanje plaćanja poreza davanjem lažnih podataka ili prikrivanjem prihoda, imovine ili drugih relevantnih činjenica koje utiču na obračun poreskih obaveza.
Drugim rečima, poresku utaju ne čini samo neprijavljivanje poreza, već i neistinite prijave ili druge radnje kojima se umanjuje ili potpuno izbegava poreska obaveza, kao što je lažno prikazivanje činjenica od kojih zavisi utvrđivanje poreza. Jedan takav primer su paušalci koji registrovanjem sedišta preduzetnika u nekom devastiranom selu, u kojem je osnovica za utvrđivanje poreza niža, umanjuju svoju poresku obavezu, iako sa tim selom nemaju nikakve veze. Navedeno se ponekad može smatrati za poresku utaju.
2. Da li je utaja poreza krivično delo?
Da, član 225. Krivičnog zakonika prepoznaje utaju poreza kao krivično delo za koje su propisane zatvorske i novčane kazne.
Međutim, pored toga šta je utaja poreza krivično delo, ona takođe može biti i prekršaj ili privredni prestup, u zavisnosti od iznosa utajenog poreza i drugih okolnosti.
Npr. ako je iznos poreske obaveze koja se izbegava manji od zakonskog praga za krivičnu odgovornost, odnosno manji od milion dinara, može se voditi prekršajni postupak. Međutim, ako se utvrdi da je iznos veći, postupak može prerasti u krivični.
U slučaju da je neko već pravosnažno osuđen za krivično delo poreske utaje, ne može biti dodatno kažnjen za prekršaj zbog istog činjeničnog stanja – i obrnuto. To zapravo znači da je na nadležnim organima (pogotovo poreskoj policiji) da donesu ili-ili odluku između vođenja prekršajnog i krivičnog postupka.
3. Ko može odgovarati za utaju poreza?
Za utaju poreza može odgovarati svako ko je u obavezi da plaća porez (poreski obveznik) – bilo da je fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice.
Na prvom mestu, za utaju poreza mogu odgovarati oni koji do krivičnog dela dovode činjenjem, npr. preduzetnik, direktor ili vlasnik pravnog lica koji prijavljuje manji prihod nego što je stvarno ostvario kako bi smanjio poresku obavezu ili netačne troškove kako bi smanjio osnovicu za porez.
Za utaju poreza, takođe, mogu odgovarati i lica koja do krivičnog dela dovode nečinjenjem, npr. fizičko lice koje nije prijavilo kapitalnu dobit iz prodaje nekretnine ili preduzetnik koji nije podneo poresku prijavu na vreme.
Konačno, za poresku utaju mogu odgovarati i lica koja prikrivaju krivično delo, npr. direktor pravnog lica koji naređuje uništavanje finansijskih izveštaja kako bi prikrio nezakonite finansijske transakcije ili preduzetnik koji uništava svoje poslovne knjige da prikrije prihod.
4. Kako poreska inspekcija otkriva utaju poreza?
Poreska inspekcija otkriva utaju poreza kroz detaljan postupak kontrole koji uključuje istraživanje poslovnih knjiga, dokumentacije i druge relevantne informacije od poreskog obveznika.
Ovaj se postupak može pokrenuti na osnovu poreske prijave (npr. podnete od strane vašeg konkurenta ili bilo kojeg drugog lica koje sumnja da vršite utaju poreza) ili po službenoj dužnosti.
Kada poreski inspektor tokom kontrole identifikuje nepravilnosti, on sačinjava zapisnik u kojem dokumentuje sve utvrđene činjenice.
Ovaj zapisnik postaje osnov za dalje postupanje, uključujući mogućnost da se slučaj prosledi Poreskoj policiji ako se sumnja na krivično delo, u kojem slučaju onda policija sprovodi dalje istražne radnje (saslušanje osumnjičenih, svedoka, pretresanje stana/poslovnih prostorija/prevoznih sredstava, privremeno oduzimanje predmeta koji mogu poslužiti kao dokazi u postupku, itd.). Česta dokazna radnja je ekonomsko-finansijsko veštačenje u kojoj stručno lice veštači poslovne knjige pravnog lica koje se kontroliše. Ukoliko neka dokumentacija fali, inspektor se ponekad obraća dobavljačima ili kupcima kontrolisanog pravnog lica ne bi li utvrdio stvarnu visinu prihoda i rashoda kontrolisanog pravnog lica.
Ako istraga pokaže da postoje indicije za krivično delo, podneće krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu koji će pokrenuti krivični postupak i preduzeti dalje radnje u cilju istrage i procesuiranja osumnjičenih za poresku utaju.
5. Šta sve kontroliše poreska inspekcija da utvrdi utaju poreza?
Poreska inspekcija kontroliše različite aspekte poslovanja poreskog obveznika (preduzetnika ili pravnog lica), ali i prihode i rashode fizičkih lica kako bi utvrdila moguće nepravilnosti i utaju poreza.
Pa tako, poreska inspekcija:
- Vrši detaljan pregled poslovnih knjiga, faktura, ugovora, izveštaja o prihodima i rashodima, kao i drugih dokumenata koji se odnose na poslovanje preduzetnika / pravnog lica.
- Proverava stanje robe/sirovina (zaliha) u skladištima ili na prodajnim mestima
- Proverava tačnost poreskih prijava i da li su porezi pravilno obračunati i plaćeni
- Ispituje finansijske transakcije, kako prihode tako i rashode, fizičkih lica, preduzetnika i pravnih lica
- Proverava i da li su svi porezi na dohodak i doprinosi za socijalno osiguranje pravilno obračunati i uplaćeni, ako ste preduzetnik ili firma koja zapošljava radnike, te da li su svi radnici uopšte prijavljeni ili neko radi „na crno“
- Fokus, takođe, stavlja na pravovremenost. Ako postoje kašnjenja u plaćanju, i to predstavlja “crvenu zastavicu” za inspekciju.
Česta pitanja u vezi toga šta poreska kontroliše dolaze i od ljudi koji se bave online prodajom preko društvenih mreža ili sajtova kao što je KupujemProdajem, gde se koriste različite varijante poslovanja (menjanje imena pošiljalaca, menjanje kurirskih službi) da se izbegne obaveza plaćanja poreza. Tu se radi o neregistrovanom subjektu, tj. kad neko vrši prodaju robe ili pruža usluge bez registrovana preduzetnika ili pravnog lica. Poreska uprava, prilikom kontrole neregistrovanog subjekta, može da sprovede i prikrivenu kupovinu i da tako dokaže da se bavite određenom privrednog delatnošću bez registrovane firme.
Međutim, poreska inspekcija prati slanja i podizanje otkupa preko svih kurirskih službi, na isti način kao što prati podatke sa bankovnih računa poreskih obveznika ili dobija informacije od drugih poreskih obveznika ili vaših konkurenata, a i ima metode da otkrije sve ove popularne “trikove” za utaju poreza, zbog čega ne preporučujemo pokušaje izbegavanja plaćanja poreza na ovaj (ili bilo koji drugi) način.
6. Kako poreska inspekcija utvrđuje iznos utajenog poreza?
Ako dugujete porez za samo jednu godinu, poreska inspekcija sabira sve poreze koje dugujete u toj jednoj godini i na osnovu toga ocenjuje ozbiljnost krivičnog dela, odnosno iznos koji je utajen.
Na primer, ako ne platite PDV i porez na dohodak u istoj godini, to će se sabrati i oceniti kao ukupna suma utajenog poreza za tu godinu.
A šta ako dugujete porez za više različitih godina?
U tom slučaju, odgovor i nije baš najjasniji.
Neki sudovi smatraju da se suma izbegnutog plaćanja poreza ne može sabirati između godina, što znači da ako imate dug za 2019. godinu i 2020. godinu, svaka godina bi se gledala zasebno.
Poreska inspekcija, sa druge strane, obično sabira sve dugove iz različitih godina i računa ukupni iznos neplaćenog poreza. Na primer, ako dugujete po 2 miliona za 2019. i 2020. godinu, oni bi sabrali oba dugovanja (2 + 2 miliona = 4 miliona) i gledali to kao jedan veliki iznos, bez obzira što je novac dugovan u različitim godinama.
Očigledno je da postoji nesklad u stavovime poreske inspekcije i sudova koji može stvoriti problem za poreskog obveznika koji je utajio porez, s obzirom da metod koji koristi poreska inspekcija može dovesti do toga da ukupni iznos duga premašuje prag za ozbiljniju kaznu, iako su dugovi nastali u različitim godinama.
7. Koja je kazna za utaju poreza?
Kazna i visina kazne za utaju poreza zavisi od iznosa poreske obaveze koja je izbegnuta.
Pa tako, ako iznos obaveze koja je izbegnuta prelazi milion dinara, učinilac će biti kažnjen zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom.
Ako iznos obaveze prelazi pet miliona dinara, kazna je zatvor od dve do osam godina i novčana kazna.
A ako iznos obaveze prelazi petnaest miliona dinara, kazna je zatvor od tri do deset godina i novčana kazna.
Pored kazne za utaju poreza, obveznik je dužan da plati i utajeni porez retroaktivno.
Što se tiče kazne zatvora, najčešće se učinilac ovog krivičnog dela kažnjava uslovnom kaznom zatvora. To jedino nije moguće kod najtežeg oblika (utajen porez preko 15 miliona), dok je u svim blažim oblicima uslovna osuda moguća.
Što se tiče novčane kazne, prosečni iznosi u prethodnim godinama kretali su se negde oko 80.000 dinara.
Tačan iznos novčane kazne će, svakako, zavisiti od slučaja do slučaja i najviše od visine utajenog poreza, ali i od sledećih faktora:
- Poreskog oblika konkretnog poreza koji je utajen
- Dužine vremenskog perioda tokom kojeg je vršena utaja poreza
- Da li su neka lica oštećena utajom poreza i koliko
- Da li je usled utaje poreza stečena protivpravna imovinska korist i kolika
- Stepena umišljaja
- Da li je utaja poreza izvršena u organizovanoj kriminalnoj grupi
- Kojom radnjom je izvršena utaja poreza
8. Da li utajeni porezi zastarevaju?
Poreski dugovi zastarevaju u roku od 5 godina računajući od 1. januara naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je trebalo da se utvrdi porez.
Npr. Ako je trebalo porez da se utvrdi 2019. godine (tad bio prihod), rok zastarelosti utvđenja i naplate poreza počinje da teče od 1.1.2020. godine i poreski dug zastareva 1.1.2025. godine. Ako poreska uprava pokrene kontrolu, zastarelost se prekida. Zastelost gonjenja za krivično delo poreske utaje je skroz druga tema.
Zastarelost početka gonjenja za najblaži oblik poreske utaje (za koje je zaprećena kazna do 5 godine zatvora) iznosi 5 godina od dana izvršenja krivičnog dela. Ako se krivični postupak ne pokrene u roku od 5 godina od izvršenja dela, više se ne može ni pokrenuti.
9. Šta ako sam slučajno ili greškom utajio porez?
Ukoliko ste slučajno ili greškom utajili porez, važno je da razumete da krivično delo utaje poreza može biti izvršeno samo sa kvalifikovanim oblikom umišljaja, tj. sa namerom, što znači da je potrebno dokazati da je postojala namera da se izbegne plaćanje poreza.
Ukoliko nije postojala namera da se izbegne porez, odnosno ukoliko nije bilo umišljaja, osoba ne može biti odgovorna za krivično delo utaje poreza.
U praksi, namera nije uvek lako dokaziva i sudovi uglavnom zauzimaju stav da se mora nedvosmisleno utvrdi.
Pa tako, ako bi se npr. pozvali na argument da ste na Guglu istraživali koje su to vaše poreske obaveze i učinili utaju poreza nenamerno jer ste se vodili pogrešnom informacijom na koju ste naišli, to bi moglo poslužiti kao osnov za ublažavanje, ali ne nužno i isključivanje kazne. No, s druge strane, sudovi često pretpostavljaju nameru okrivljenog, jer im drugo objašnjenje „nije logično ili životno“ što baš nije ispravno iz ugla pretpostavke nevinosti ali se dešava.
Ukoliko mislite da je ovo vaš slučaj, najbolje bi bilo da se obratite advokatu za poresko savetovanje koji će vas usmeriti kako da postupite dalje i posavetovati da li možete koristiti ovakve ili neke druge argumente u svoju odbranu.
10. Da li je moguće platiti kaznu za utaju poreza u ratama?
Iako to nigde ne piše u propisima, iskustva iz prakse pokazuju da jeste moguće platiti kaznu za utaju poreza u ratama.
Naime, poreska uprava često izlazi u susret onima koji imaju poteškoće u plaćanju poreskog duga i kazne odjednom i omogućava reprogramiranje duga i plaćanje u ratama.
Važno je samo da budete iskreni i da pokažete volju da ispunite svoje obaveze.
11. Šta mogu učiniti ako sam osumnjičen za poresku utaju?
Ako ste osumnjičeni za poresku utaju, prva stvar koju treba da uradite jeste da se obratite iskusnom advokatu koji se bavi krivičnim pravom i advokatu koji se bavi poreskim zakonodavstvom i savetovanjem. On će vas uputiti kroz celokupan proces i pomoći vam da razumete sve pravne aspekte situacije. Poznavanje poreskih propisa može biti ključno u vašoj odbrani pa branilac koji se bavi samo krivičnim pravom često nije dovoljan.
Osim toga, advokat će vam pomoći da prikupite svu neophodnu dokumentaciju koja će vam poslužiti kao dokaz u odbrani ili razjašnjavanju nesporazuma, ali i komunicirati u vaše ime sa poreskim organima. Na ovaj način ćete izbeći nepromišljeno deljenje informacija koje vas mogu dodatno kompromitovati. Pre davanja izjave, konsultujte se sa svojim advokatom.
Još jednom, poreska utaja je ozbiljno krivično delo, prekršaj i privredni prestup sa potencijalno teškim posledicama, ali uz pravovremenu i adekvatnu pravnu pomoć, možete smanjiti rizik od ozbiljnih sankcija.
Advokat za poresku utaju
Imate još neke nedoumice ili pitanja u vezi sa krivičnim delom utaje poreza? Pišite nam na mejl: [email protected]
