Investicioni fondovi u Srbiji – za početnike

Investicioni fondovi u Srbiji - Kako Investirati

Bilo da želite da zaštitite svoj novac od inflacije ili da uvećate svoj kapital, investicioni fondovi, kao oblik ulaganja, su jedno od mogućih rešenja. Međutim, pre nego što svoj teško zarađeni novac uložite bilo gde, neophodno je da znate u šta tačno ulažete. U ovom tekstu ćemo se potruditi da odgovorimo na neka od najvažnijih pitanja koja se tiču ovog vida investiranja na stručan, a opet razumljiv način.

Šta je investicioni fond?

Investicioni fond je oblik kolektivnog ulaganja koji ima za cilj da prikupi sredstva više investitora i plasira ih na tržište kapitala, tako što će kupiti akcije kompanija, obveznice i drugo. Investiciona jedinica predstavlja srazmeran obračunski udeo u ukupnoj vrednosti fonda. Dakle, zbir svih investicionih jedinica čini investicioni fond. To znači da će svaki investitor ulaganjem u fond postati vlasnik određenog broja investicionih jedinica čija se vrednost određuje na pomenuti način. Upravo kolektivno (zajedničko) ulaganje mnoštva investitora je najvažnija karakteristika ovog vida ulaganja iz koje proizilaze mnogi benefiti.

Koje su vrste investicionog fonda?

Dve su osnovne vrste investicionih fondova:

1) Otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom (UCITS) – Ovi fondovi emituju investicione jedinice i otkupljuju ih na zahtev investitora. Mi ćemo se u ovom tekstu baviti isključivo ovom vrstom investicionih fondova, jer su otvoreni investicioni fondovi u Srbiji dostupni bilo kome. Investicioni fondovi u Srbiji su regulisani Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019; u daljem tekstu: Zakon).

2) Zatvoreni investicioni fondovi – Ovi fondovi funkcionišu kao akcionarska društva, emituju akcije i ne otkupljuju ih od investitora već se njima trguje na sekundarnom tržištu.

Strani investicioni fondovi u Srbiji su registrovani i postoje u skladu sa propisima Republike Srbije. Većina fondova zapravo predstavlja neki strani brend koji obavlja delatnost i u Srbiji. Oni jesu registrovani u Srbiji ali su to praktično inostrani investicioni fondovi. Neki od njih su i najveći investicioni fondovi na svetu. Postoje i alternativni investicioni fondovi u Srbiji (primer na eng. venture capital) o čemu je tokom 2019. godine donet Zakon o alternativnim investicionim fondovima, kao i privatni investicioni fondovi, ali to je tema za drugi blog.

U zavisnosti od investicionog cilja (onoga što fond i investitori žele da ostvare ulaganjem novca) prikupljena sredstva investitora se mogu plasirati na različite načine – u manje (akcije) ili više (obveznice, bankarski depoziti) sigurne investicije. Akcije najjednostavnije rečeno predstavljaju udeo u imovini nekog akcionarskog društva, tj. vlasnik akcije postaje suvlasnik kompanije, dok su obveznice prosto rečeno hartije od vrednosti kojima dužnik priznaje i dokazuje da duguje poveriocu, odnosno izdavalac obveznice navodi da duguje napisani iznos vlasniku obveznice, plus određenu kamatu.

U tom smislu, imajući u vidu investicioni cilj možemo razlikovati sledeće vrste otvorenih investicionih fondova:
1) Fondovi očuvanja vrednosti imovine
2) Prihodni otvoreni investicioni fond
3) Balansirani otvoreni investicioni fond
4) Fondovi rasta vrednosti imovine
5) Fondovi opšte prirode

Koji su benefiti ulaganja u investicioni fond?

Ulaganje u investicioni fond je pametna odluka zbog toga što:

  1. Vašim novcem upravljaju stručnjaci – Kako biste samostalno investirali na berzi morate da posedujete mnogo stručnog znanja iz oblasti investiranja. Naravno, najveći broj ljudi ta znanja ne poseduje. Investicioni fondovi u Srbiji veliku pažnju poklanjaju stručnosti svog kadra koji upravlja novcem, jer od toga zavisi njihov poslovni model. Upravo zbog toga je ulaganje u investicioni fond pametan izbor jer sredstvima fonda upravljaju školovani finansijski stručnjaci sa ogromnim iskustvom.
  2. Manji rizik investiranja – Upravljanje rizikom je važna karakteristika investicionog fonda. Kapital iz fonda se ulaže u različite finansijske instrumente, ali na takav način da kontroliše rizik koji je u svetu investiranja neminovan. Ova kontrola se naziva „diversifikacija rizika“ i postiže se na različite načine, o čemu će kasnije u tekstu biti više reči.
  3. Novac vam je lako dostupan – Novac koji ste uložili u investicioni fond je visoko likvidan i lako dostupan investitorima. Iako Zakon u članu 55. predviđa da je rok za otkup investicionih jedinica od strane fonda 5 radnih dana, najveći broj investicionih fondova vrši isplatu investitorima već u roku od 24 časa od podnošenja zahteva za otkup investicionih jedinica. Verovatno nijedna druga investicija nije ovako visoko likvidna, tj. „pretvoriva“ u novac u kratkom roku, što je još jedna od prednosti ovog vida ulaganja.
  4. Niži troškovi ulaganja – Samostalno investiranje na berzi podrazumeva veće finansijske troškove investitora. Pre svega, kupovina pojedinačnih hartija od vrednosti je skupa, nepohodno je angažovati brokera i platiti provizije. Zajedničko investiranje sve ove troškove prevaljuje na mnoštvo investitora tako što se oni naplaćuju proporcionalno udelu koji određeni investitor ima u portfoliju fonda.

Da li je investicioni fond rizična investicija?

Svaki vid investiranja u sebi sadrži određenu dozu rizika. Međutim, kao što smo napomenuli, za investicione fondove je karakteristično da kontrolišu rizik pomoću diversifikacije (raspodele) ulaganja. Verovatnoća da će kompanije u raznolikim oblastima, državama i valutama poslovati loše je mnogo manja nego kod ulaganja u pojedinačnu kompaniju ili manji broj kompanija. Najbolji primer diversifikacije daje engleska poslovica: „Ne stavljaj sva jaja u istu korpu“. To znači da ako biste uložili 100 dolara u jednu kompaniju, i ona propadne, ostali biste bez svog novca. Međutim, ukoliko je Vaših 100 dolara uloženo u investicioni fond koji sadrži akcije stotina kompanija, šansa da izgubite sav novac je skoro nepostojeća.

Kako bismo na što slikovitiji način objasnili diversifikaciju, zamislićemo da ulažete 100 dolara u investicioni fond. Taj novac može da se raspoređuje na jedan ili više od sledećih načina:

  1. Diversifikacija po kompanijama – Primer: 2% akcije „Koka-Kole“, 2% akcije „Mercedesa“, 2% akcije „Majkrsofta“, itd.
  2. Diversifikacija po državama – Primer: 10% akcije američkih kompanija, 10% nemačkih, 10% ruskih, itd.
  3. Diversifikacija po oblastima – Primer: 10% akcije farmaceutskih kompanija, 10% tehnoloških kompanija, 10% u industriju hrane i pića, itd.
  4. Diversifikacija po valutama – Primer: 10% u kompanije koje su vezane za dolar, 10% za rublju, 10% za evro, itd. Dakle, u pitanju su devizni investicioni fondovi.

Šta je prospekt investicionog fonda?

Ono što je za čoveka lična karta, to je za investicione fondove prospekt. To je dokument u kom su sadržane sve najvažnije karakteristike fonda koje su od značaja investitorima prilikom donošenja odluke o ulaganju i izboru investicionog fonda u koji će ulagati.

Neke od najvažnijih informacija koje su sadržane u prospektu fonda su investicioni cilj, investiciona politika, provizije fonda itd. Na osnovu uvida u prospekt fonda budući ulagači se odlučuju da li će, na primer, ulagati u čiste akcijske fondove koji nose veći prinos ali i veći rizik, odnosno u fondove sa obveznicama koji su bezbedniji ali donose i manji prinos.

Zakon u članu 63. predviđa obavezu društva za upravljanje investicionim fondom da u roku od osam dana obavesti ulagače o nastupanju značajnijih promena usled kojih podaci iz prospekta ne odgovaraju stvarnom stanju. Primera radi, ukoliko je u prospektu fonda predviđeno da će fond sredstva ulagati isključivo u obveznice i bankarske depozite, ukoliko bi se fond odlučio da sredstva plasira u vlasničke akcije bio bi u obavezi da o tome obavesti ulagače. Razlog tome je što su obveznice i bankarski depoziti ipak nešto sigurnija investicija u odnosu na vlasničke akcije, te su se ulagači možda baš zbog sigurnosti odlučili da u te instrumente ulažu.

Koja su prava ulagača u investicioni fond?

Zakon u članu 48. predviđa prava koja ulagači imaju po osnovu vlasništva investicione jedinice:

1) Pravo na srazmerni deo prihoda – Znači da vi, kao ulagač i vlasnik investicionih jedinica, imate pravo na srazmeran deo prihoda koji investicioni fond ostvari. Investicioni fondovi pružaju drugačije prinose u zavisnosti od vrste investicija, tako da zarada umnogome zavisi od vrste investicionog fonda.
2) Pravo raspolaganja investicionim jedinicama – Ulagač kao vlasnik investicionih jedinica ima pravo da raspolaže investicionim jedinicama tako što ih može opteretiti založnim pravom, pokloniti ili prodati.
3) Pravo na otkup – Ulagač ima pravo da zahteva od investicionog fonda da otkupi od njega određeni broj investicionih jedinica i za to mu isplati naknadu u novcu na njegov tekući račun.
4) Pravo na srazmerni deo imovine fonda u slučaju njegovog raspuštanja – U slučaju raspuštanja fonda usled nastupanja razloga propisanih zakonom, ulagač kao vlasnik određenog broja investicionih jedinica stiče i pravo na srazmeran deo imovine fonda.
5) Druga prava – Ulagač ima i druga prava propisana zakonom i podzakonskim aktima, kao i opštim aktima fonda, poput prava na obaveštavanje u vidu dostavljanja kvartalnih izveštaja o poslovanju fonda ili otvaranja vlasničkog naloga za praćenje vrednosti investicionih jedinica fonda.

Kako da pristupim investicionom fondu?

Kako ne biste doneli pogrešnu finansijsku odluku, naš iskren savet je da prilikom pristupanja investicionom fondu angažujete advokata koji će vam pomoći da to uradite na ispravan način. Iako pristup investicionom fondu deluje jednostavno i lako, ne treba zaboraviti da je to ozbiljan pravni posao koji tako treba i tretirati.

Koraci za pristup investicionom fondu su:

1) Izbor vrste i rizičnosti investiranja uvidom u prospekt fonda
2) Odluka o ukupnom limitu, dužini trajanja investiranja i visini početnog uloga
3) Popunjavanje pristupnice investicionom fondu
4) Uplata sredstava na račun fonda
5) Otvaranje ličnog naloga investitora za praćenje vrednosti portfolija

Ovaj blog je napisan isključivo u informativne svrhe pa ne predstavlja pravni savet, niti savet za ulaganje u bilo koji investicioni fond. Za pravnu pomoć, krojenu po vašoj meri, obratite nam se na [email protected]

Autor: advokat Stefan Pekić, advokatska kancelarija Pekić

Šta su investicioni fondovi?
Investicioni fond je oblik kolektivnog ulaganja koji ima za cilj da prikupi sredstva više investitora i plasira ih na tržište kapitala, tako što će kupiti akcije kompanija, obveznice i drugo. Drugim rečima, investicioni fond prikuplja Vaš i novac drugih ulagača da bi taj celokupni novac ulagao u berzu i druge hartije od vrednosti, radi uvećanja tog novca.

Advokat Stefan Pekic

Autor

Advokat Stefan Pekić