Neko je izvršio prekršaj Vašim vozilom?

Neko je izvršio prekršaj Vašim vozilom?

- Na Vas se primenjuje neustavna odredba

Da li ste nekada primili poziv iz policije da ih obavestite ko je upravljao Vašim vozilom određenog dana kada tvrde da je izvršen prekršaj? Da li su Vam pored navedenog tražili i da dostavite dokaz „na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme“?

okvirni izgleda poziva

Vi kao vlasnik vozila, saglasno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, morate da postupite po zahtevu policije. No, da li je ovakav Zakon u skladu sa Ustavom Republike Srbije?

Vlasnik, odnosno korisnik vozila obavezan je da, u roku od osam dana, da potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme.

Dokazom iz stava 1. ovog člana smatraće se pisana izjava overena od strane nadležnog organa kojom lice čije je podatke dao vlasnik, odnosno korisnik vozila, potvrđuje da je upravljalo vozilom u određeno vreme

Član 247 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima

Nalazim da je ovaj Zakon protivan članu 33 stav 2, 7 i 8 te člana 20 Ustava Republike Srbije, iz razloga što se vlasnik, odnosno korisnik vozila obavezuju na prinudu nad vozačem vozila, što se vozaču vozila nameće obaveza samooptuživanja, uskraćuje pravo da se brani ćutanjem i oduzima pravo na odbranu.

Ustav je akt najviše pravne snage u Republici Srbiji

Sporni član Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je problematičan iz više razloga, kako iz ugla vlasnika vozila tako i iz ugla vozača.

  1. Iz ugla vlasnika odnosno korisnika vozila, odredba je neustavna iz sledećih razloga:

Vlasnik se praktično obavezuje da prinudi vozača da prizna krivicu za prekršaj. Obaveza vlasnika odnosno korisnika vozila je da (1) dostavi podatke o identitetu lica kome je omogućeno da koristi vozilo u momentu prekršaja kao i (2) pisanu izjavu navedenog lica (vozača) overenu kod Javnog beležnika kojim on praktično priznaje izvršenje prekršaja. Neispunjenje bilo koje od te dve obaveze predstavlja biće prekršaja iz člana 330 stav 1 tačka 23 Zakona. Dakle, jedna od obaveza vlasnika vozila je u potpunosti izvan njegove kontrole i volje, a to je da li vozač priznaje prekršaj, da li želi da ga prizna policiji (ima pravo da negira) te da li želi da ide kod javnog beležnika i da overava izjavu. Vlasnik nema mehanizme prinude nad drugim fizičkim licem. Ovom odredbom se vlasnik vozila obavezuje da sprovede nezakonitu prinudu nad vozačem kojom će ga naterati da prizna krivicu za prekršaj i lišiti ga slobode da bi vozača sproveo kod javnog beležnika radi overe potpisa na izjavi o priznanju prekršaja. Ako ne prinudi vozača ili ako pokuša da ga prinudi a ne uspe, ili ako ga ne liši slobode i sprovede javnom beležniku, preti mu, za ovako nešto trivijalno, drakonska kazna zatvora od najmanje 15 dana! Ako i uspe da ga prinudi na sve navedeno, vlasnik je izvršio puno ozbiljnije krivično delo, propisano Krivičnim zakonikom.

Spornim Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, dakle, vlasnik vozila, koji nije državni organ, se obavezuje da sprovodi prinudu nad vozačem i da ograničava njegova ljudska prava bez ikakve svrhe koje Ustav dopušta, te uz zadiranje u suštinu ljudskih prava, sve suprotno članu 20 Ustava RS. Ljudska prava koja se time ograničavaju vozaču i u čiju suštinu se zadire su prava iz čl. 33 Ustava, te pravo na slobodu uopšte, da vozač kao slobodan građanin čini šta poželi, dok to ne šteti drugima, kao i da ništa ne čini ako tako želi. Vlasnik vozila je ovime obavezan da ova prava uskrati vozaču.

2. Iz ugla vozača, odredba je neustavna iz sledećih razloga:

Vozač se uslovljava da se odrekne svojih ljudskih prava da ne bi vlasnik trpeo drakonske posledice kažnjavanja po pomenutom članu 330 stav 1 tačka 23 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Spornim Zakonom se vozač obavezuje da dostavi pisanu izjavu overenu od strane nadležnog organa kojom potvrđuje da je upravljalo vozilom u određeno vreme.

Dakle, pre pokretanja prekršajnog postupka protiv njega, bez poučavanja o njegovim pravima kao okrivljenom, vozač se obavezuje da organu gonjenja pisano učini nespornim sve bitne elemente bića prekršaja i praktično prizna izvršenje prekršaja. Bez pouke o mogućnosti da angažuje branioca, bez pružanja vremena za pripremu odbrane, bez mogućnosti da se uopšte brani, vozač bez promišljanja priznaje izvršenje prekršaja.

Što je najvažnije i najveća povreda Ustava, članom 247 Zakona se vozaču propisuje obaveza da prizna izvršenje prekršaja suprotno članu 33 stav 7 u vezi sa stavom 8 Ustava RS. Dakle, vozač je izgubio pravo da se uzdrži od samooptuživanja, izgubio je pravo da se brani ćutanjem, jer je dužan da prizna prekršaj.

U tom smislu je i bitan odnos između vozača i vlasnika, jer čl. 33 st. 7 Ustava pruža i zaštitu od optuživanja bliskog lica. U praksi je najčešći slučaj da su vozač i vlasnik bliska lica, npr. supružnik, brat, otac itd. Ukoliko se vozač brani ćutanjem, vlasniku vozila, koji je vozaču jako blisko lice, preti kazna zatvora od najmanje 15 dana. Vozač mora da bira ili da prizna prekršaj (u kom slučaju bliskom licu ne preti gonjenje) ili da optuži blisko lice (u slučaju da sebe brani ćutanjem). U oba slučaja je vozaču uskraćeno pravo iz člana 33 stav 7 Ustava, pa je navedena odredba neustavna.

Zbog svega navedenog sam podneo inicijativu Ustavnom sudu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 247 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a svi koji se nađu u ovakvoj situaciji nam se mogu obratiti za pravnu pomoć.

autor: advokat Stefan Pekić

Sadržaj ovog bloga ne predstavlja pravnu pomoć nego služi u informativne svrhe.
Za pravnu pomoć nam pišite na: pekic@attorney.rs