Заштита људских права

zastita ljudskih prava

Скоро свака особа је у току свог живота некада чула за термин „људска права“ или пак да су иста некоме повређена. Међутим, иако је овај правни термин један од најпознатијих лаицима веома мали број људи зна шта она у ствари значе, која су то људска права, у којим случајевима су повређена и на који начин се она штите.

Адвокати који су ангажовани у оквиру Адвокатске канцеларије Пекић се посебно истичу својим познавањем ове области које су стекли међународним образовањем и усавршавањем.

Шта су људска права и слободе?

Појам људска права односи се на идеју да сва људска бића имају одређена права која стичу рођењем независно од државе у којој живе, националности, расе или пола, а која им се ни на који начин не могу одузети. Због тога што су универзална (односно, сваки човек их поседује) и неотуђива (односно, не могу се никоме одузети) често се међу лаицима називају „основна људска права“, „елементарна људска права“ или „међународна људска права“. Људска права су предвиђена и гарантована што међународним, што унутрашњим правним актима. На међународном плану постоји низ конвенција којe се баве овом тематиком од којих су најзначајније Универзална декларација о људским правима која је усвојена од стране Генералне скупштине Уједињених нација и Европска конвенција о људским правима (ЕКЉП) заједно са пратећим протоколима, док на унутрашњем плану људска права у Србији гарантује Устав Републике Србије. У прилог значају заштите људских права говори постојање мноштва комисија за људска права, многих организација за људска права, националних саветника за људска и грађанска права, канцеларије за људска права при владама држава, итд.

Устав људска права и мањинска права и слободе предвиђа у другој глави, односно од 18. до 81. члана. Људска права Устав Србије је на овај начин истакао као најважнију категорију коју сви, па чак и државни органи, морају да поштују. Поменута глава Устава је писана управо по узору на поменуту Европску конвенцију о људским правима која је послужила као добар модел правног регулисања ове материје. До 2020. године при Влади Републике Србије постојала је Канцеларија за људска и мањинска права, међутим, ова канцеларија за људска права након реорганизације државних ресора је укинута а њене надлежности пренете су у новоформирано Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Која су људска права?

У овом делу текста кратко ћемо се осврнути на људска права која су предвиђена међународном и унутрашњом регулативом уз кратко објашњење. Како не бисмо писали баш сва људска права, што би било немогуће излистати, јер није једногласно одређено која су људска права односно њихов списак. Потрудићемо се да вам прикажемо која су основна људска права тако што ћемо их обухватити што више кроз следећу категоризацију:

  • Право на живот – Штити људе од тешких злочина попут убиства, мучења, силовања, масакра итд.
  • Право на једнакост – Гарантује једнака права свих грађана пред законом, као и забрану дискриминације по недозвољеним основама (пол, раса, националност...).
  • Право на слободу – Гарантује свим људима слободу у области религије, слободе удруживања, окупљања и кретања.
  • Политичка права – Гарантује слободу учествовања у политичком животу посредством слободе изражавања, протестовања и учешћа у власти.
  • Право на правичан кривични поступак – Штити људе од злоупотреба властодржаца попут незаконитог затварања, тајних суђења и неправичне санкције.
  • Економска и социјална права – Гарантују право на образовање, заштиту од тешког сиромаштва и гладовања итд.

Сваки од ових појмова се рашчлањују на мноштво конкретнијих људских права и слобода.

Заштита људских права и слобода

Заштита људских права у Србији и људска права у Србији уопште

Као што је већ поменуто, људска права у Републици Србији гарантована су Уставом Републике Србије, који такође гарантује и њихову заштиту. У случају да дође до повреде људских права која су изричито зајемчена Уставом могуће је изјавити правно средство под називом уставна жалба о којој одлучује Уставни суд Републике Србије. То значи да се уставна жалба не може поднети за повреду било ког права, већ искључиво за случај да су повређена људска и мањинска права која су предвиђена Уставом. Свакако, спектар људских права у Србији прописан Уставом је широк, па не фали одговарајуће регулативе, него је важно изборити се за своја права.

Оно што је веома важно напоменути јесте да је уставна жалба веома сложено и комплексно правно средство и да је рок за подношење ове жалбе 30 дана од пријема правноснаже одлуке органа која се напада овим правним средством. Значај који има адвокат за људска права у овом случају је веома велики јер у случају пропуштања поменутог рока долази до губитка права.

Остваривање и заштита људских права у Републици Србији реализује се у поступцима који се воде пред надлежним судом или неким другим државним органом. У тим поступцима Адвокатска канцеларија Пекић, између осталих, пружа следеће услуге:

  • Заштита људских права и слобода пред домаћим судовима;
  • Подношење уставне жалбе, Уставном суду Републике Србије;
  • Заступање у поступцима којим се тражи накнада материјалне и нематеријалне штете настале услед повреде људских права;
  • Давање усмених и писмених правних мишљења у вези са постојањем повреде људских права - адвокатска канцеларија Пекић поступа и као саветник за људска права;
  • Подношење представки Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту податак о личности, у случају повреде људских права из његове надлежности;
  • Подношење представки Поверенику за заштиту равноправности;
  • Подношење представки Заштитнику грађана (тзв. Омбудсман).

Међународна заштита људских права

Европски суд за људска права (често називан „суд у Стразбуру“)

Уколико заштита људских права у Србији не уроди плодом, треба да знате да то још увек није крај и да постоје механизми којима се обезбеђује међународна заштита људских права, која може бити и ефикаснија од поступака којима се обезбеђује заштита људских права у Србији. Након што се исцрпи уставна жалба као последње правно средство унутрашњег права Републике Србије, следећа инстанца (овај пут на међународном нивоу) је Европски суд за људска права у Стразбуру. Треба напоменути, да не постоје „међународна људска права“, јер се ради о истим правима и у домаћем и међународном нивоу, али постоје међународне организације за људска права, које имају своје поступке за заштиту људских права, независно од поступака којима се пружа заштита људских права у Србији.

Реализација заштите људских права пред овим судом остварује се подношењем представке којом се указује на прекршена људска права из одредби Европске конвенције о заштити људских права. Међу многим лаицима је ово правно средство познато као „тужба међународном суду за људска права“. Одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру су обавезујуће за државне органе Републике Србије. Шта више, раније одлуке Европског суда за људска права представљају судску праксу који посредно има обавезујућ карактер у Србији. Стога, заштита људских права у Србији се унапређује развојем и праћењем судске праксе Европског суда у Стразбуру.

Сматрамо да је важно напоменути да је за подношење представке овом суду неопходно изузетно велико знање и искуство адвоката. То доказује и податак да овај суд преко 90% представки одбаци и уопште их не разматра јер не испуњавају строге формалне критеријуме. Имајући у виду да суд у Стразбуру представке посматра као озбиљно правно средство, адвокати у Адвокатској канцеларији Пекић су посветили пуно времена како би овај механизам којим се пружа заштита људских права изучили до танчина и за шта су се усавршавали и у иностранству.

Комитет за људска права УН

Уједињене нације људска права схватају крајње озбиљно. Важан међународни документ којим се пружа заштита људских права у Србији је и Међународни пакт УН о грађанским и политичким правима којим се установљава Комитет за људска права, те Протокол уз тај пакт, који омогућава да се поднесе представка Комитету за људска права ако појединац сматра да су му повређена људска права и слободе. Међу лаицима се често ово тело означава као Комисија за људска права, но постоји одвојено тело УН које се назива баш Комисија, па не треба мешати ове организације. Србија је оба ова документа ратификовала тако да је обавезују међутим, овај механизам није толико ефикасан као поступак који спроводи Европски суд за људска права. УН и Европски суд за људска права, као део Савета Европе, су својеврсне организације за људска права.

У оквиру међународне заштите људских права, Адвокатска канцеларија Пекић пружа (између осталих) следеће правне услуге:

  • Састављање документа којим се покреће поступак - преставка, те заступање у поступку у који спроводи Европски суд за људска права у Стразбуру;
  • Састављање документа којим се покреће поступак пред Комисијом за људска права УН - представка, те заступање у том поступку;
  • Адвокатска канцеларија Пекић је Ваш саветник за људска права. Пружамо консултације и тумачење одредби Европске конвенције о људским правима и протокола који прате ову конвенцију, као и Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

Адвокат за људска права – Адвокатска канцеларија Пекић

Уколико сматрате да су вам повређена људска права и да вам је потребна судска заштита људских права контакт са нашом адвокатском канцеларијом можете остварити путем и- мејл адресе pekic@attorney.rs, попуњавањем контакт обрасца на сајту или слањем поруке на Фејсбук месинџеру или Линкедин-у.