Право на стицање удела у Србији (Eng. Vesting)

VESTING (ESOP) U SRBIJI

У српском праву, друштво са ограниченом одговорношћу („ДОО“) је најчешћа форма у којој се оснивају фирме, обзиром да је за исту потребно врло мало улагања и јер је одговорност чланова ограничена до висине уложеног капитала. Уколико сте заинтересовани за правне форме компанија у Србији или могућност оснивања фирме у Србији на даљину, те теме су обрађене у одвојеним блоговима. Међутим, један од недостатака који је ДОО имао дуг временски период је то што није постојао инструмент којим се запосленима омогућава да стекну удео у компанији у случају да постигну одређени пословни резултат. Наравно, увек је постојала могућност да се закључи уговор о преносу удела између члана и запосленог, међутим, на овај начин се не постиже главни циљ фирме, а то је да задржи квалитетног запосленог. Ови инструменти су у иностранству познати и широко распрострањени, познати су под називима Employee Stock Ownership Plan (ESOP) i Vesting.

ESOP или Vesting имају различита значења у разним државама али практично они омогућавају да послодавац својим запосленима да уделе у власништву фирме под одређеним условима, најчешће да остану у радном односу минимум две године. Такође, дешава се да фирма или стартап даје уделе у власништву и спољним сарадницима, најчешће консултантима.

2019. године изменама и допунама Закона о привредним друштвима је уведен нови институт који садржински личи на ESOP и Vesting, а то је институт право на стицање удела. Проблем до сада је био што удели у ДОО нису акције, уделима се не тргује на берзи и није се могло на овај начин располагати, као што то највеће светске фирме раде. Па ипак ДОО је најчешћа правна форма у Србији, па је било потребно омогућити послодавцима који су ДОО да могу да награде запослене и друга ангажована лица.

Право на стицање удела представља финансијски инструмент који његовом законитом имаоцу (нпр. запосленом) даје право да стекне удео у ДОО-у (нпр. послодавцу) одређеног дана (нпр. за две године) по одређеној цени и одређеним условима (нпр. цена може бити симболична од 1 евро а услов може бити да запослени током трајања те две године остане у радном односу код послодавца). Међутим, да би дошло до емитовања овог инструмента, потребно је прво да се се формира резервисани сопствени удео.

1. ФОРМИРАЊЕ РЕЗЕРВИСАНОГ СОПСТВЕНОГ УДЕЛА

Резервисани сопствени удео представља удео који фирма стиче од својих чланова без накнаде. Када компанија стиче уделе од својих чланова (власника фирме, енг. Stakeholder), то је појава која се у пракси наводи као „стицање сопственог удела“. Да би фирма могла свом запосленом да уступи удео, прво мора да га стекне од тренутног члана, тј. власника ДОО. У случају Vestinga у Србији или ESOP-a, фирма стиче сопствени удео без накнаде, што значи да компанија неће морати да плати члану накнаду за стицање сопственог удела.

Према томе, први корак је стицање сопственог удела без накнаде од својих чланова. То се чини доношењем одлуке од стране скупштине фирме. Потребно је да 2/3 чланова гласа за ову одлуку. Како би се избегле малверзације, проценат учешћа свих резервисаних сопствених удела у капиталу фирме не може бити већи од 40% основног капитала. По доношењу одлуке о формирању резервисаног сопственог удела, врши се регистрација одлуке у Агенцији за привредне регистре (АПР-у).

Након формирања резервисаног сопственог удела, прелази се на следећи корак, а то је емитовање Vestinga, односно ESOP-a, односно емитовање финансијског инструмента – право на стицање удела од стране послодавца, тј. фирме која даје свој удео.

2. Формирање ESOP-a или Vestinga (право на стицање удела)

Формирање резервисаног сопственог удела се може посматрати као формирање фонда за стицање удела у компанију. Његова једина сврха је да обезбеди да будући стицаоци удела, нпр. запослени, као будући чланови друштва виде које учешће у капиталу они могу стећи уплатом цене о којој ћемо сада причати.

Након што се формира резервисани сопствени удео, компанија треба да донесе одлуку о емисији ESOP-a, односно Vestinga, односно финансијског инструмента – право на стицање удела. По доношењу одлуке, она се доставља Централном регистру депо и клиринга хартија од вредности („Централни регистар“), ради регистрације одлуке и законитих ималаца финансијских инструмената(будућих стицалаца удела), у року од 5 радних дана од дана доношења одлуке. Будући да ова процедура подразумева прво регистрацију у АПР-у, а потом и у Централном регистру, запослени као будући стицаоци удела има правну сигурност да ће уделе стварно и добити како је прописано одлуком.

Одлука о емисији коју доноси емитент (нпр. послодавац) има следеће обавезне елементе:

1) број финансијских инструмената – право на стицање удела који се издају (број Vesting, односно ESOP инструмената);
2) резервисани сопствени удео из кога се финансијски инструмент – право на стицање удела издаје, тј. колико процената удела у фирми се резервише за будуће чланове;
3) податке о лицима која стичу финансијски инструмент – право на стицање удела, као и податак о адреси њиховог пребивалишта, односно лица која ће бити будући чланови компаније;
4) проценат удела који ималац финансијског инструмента – право на стицање удела има право да стекне у односу на резервисани сопствени удео, односно које ће чланови стећи по уплати цене;
5) цена коју ималац финансијског инструмента – право на стицање удела плаћа друштву за стицање удела и рок за плаћање цене који не може бити краћи од 15 дана нити дужи од 30 дана од дана доспећа;
6) датум емисије финансијског инструмента – право на стицање удела (датум емисије Vestinga, односно ESOP-a);
7) дан доспећа финансијског инструмента – право на стицање удела, односно датум када стицаоци (запослени) стичу право да се упишу као чланови ДОО у АПР и самим тим власници фирме у исказаном проценту;
8) услове под којима се финансијски инструмент – право на стицање удела може поништити пре дана доспећа. То се односи на ситуацију када се пропише услов да запослени остане у радном односу код послодавца 2 године, па ако радни однос престане из било ког разлога, право на стицање удела се може поништити.

Овај инструмент даје право будућим имаоцима да стекну одређеног дана, по одређеној цени, одређени проценат удела у ДОО, односно компанији која је емитовала ове инструменте.

Овај инструмент је непреносив, што значи да лице које је означено као законити ималац не може да га пренесе на друго лице, нити сама фирма може да га преноси на друга лица. Такође, то значи да не може бити предмет залоге.

Сви финансијски инструменти – право на стицање удела издати у истој серији доспевају на исти дан.

Када наступи доспелост, законити ималац има обавезу да уплати износ предвиђен одлуком о емисији у року који не може бити краћи од 15, нити дужи од 30 дана од дана доспелости. Када протекне рок за плаћање, фирма подноси Централном регистру захтев за испис финансијског инструмента – право на стицање удела, ради стицања удела или поништаја. Ако је цена уплаћена у року, законити ималац ће стећи удео у компанији из резервисаног сопственог удела, у унапред одређеном процентуалном износу, који је дефинисан одлуком о емисији финансијског инструмента – право на стицање сопствених удела.

Међутим, у случају да не уплати у року предвиђен одлуком о емисији, финансијски инструмент – право на стицање удела ће се поништити. Поништавањем финансијског инструмента – право на стицање удела, не повлачи аутоматски и поништавање резервисаног сопственог удела. Закон предвиђа судбину неискориштеног сопственог удела. Фирма, којој је поништен финансијски инструмент – право на стицање удела, може донети одлуку о новој емисији финансијског инструмента – право на стицање удела или донети одлуку о поништавању сопствених удела. Поништавање сопственог удела ће, наравно, повући и потребу за доношење одлуке и регистрацију смањења основног капитала.

У оба случаја, Централни регистар доноси одлуку о испису финансијског инструмента – право на стицање удела. О овој одлуци, Централни регистар саставља потврду и доставља фирми.

По достављању потврде, уплаћеној цени из одлуке о емисији, фирма региструје стицање удела у корист њеног законитог имаоца (нпр. запосленог). Битно је нагласити да се сви удели из једне емисије стичу исти дан, што значи да је одлука АПР-а таква да само констатује да је лице стекло удео у фирми одређеног дана.

Важно је нагласити да и фирма и стицалац све време трајања Vestinga уживају потпуну правну сигурност. Приликом регистрације права на стицање удела у Централном регистру, фирма (послодавац) и стицалац (запослени) ће добити документацију од Централног регистра која има својство јавне исправе и гарантује права и једној и другој страни. Може се направити паралела са изводом из листа непокретности који потврђује право својине на непокретности, тако и документација и евиденција Централног регистра потврђује права фирме и стицаоца у вези са уделима. Фирма се не може предомислити и једнострано поништити одлуку коју је донела, мимо услова који су прописани у тој самој одлуци.

Стицање удела у компанији је опорезиви догађај јер је удео у фирми имовина. Међутим, држава је прописала многе пореске олакшице како би стимулисала примену права на стицање удела у Србији. Кратак преглед пореза за предузећа у Србији већ је обрађен на нашем блогу, иако се не бави посебно овим питањем.

АДВОКАТ ЗА VESTING У СРБИЈИ (СТИЦАЊЕ УДЕЛА У ФИРМИ)

Адвокатска канцеларија Пекић има широку лепезу домаћих и страних клијената и пословног искуства у заступању компанија пред свим надлежним институцијама Републике Србије из области корпоративног права. Србија је изменама закона осавременила своје прописе и омогућила технолошким и другим компанијама да лакше привуку таленте и да стварају иновације у Србији. Процес стицања сопственог удела без накнаде ради емисије финансијског инструмента – право на стицање удела, тј. ESOP или vesting у Србији, је велика новина са великим предностима за компаније, па је за спровођење ове радње неопходно контактирати адвоката са искуством у заступању компанија, како би овај процес окончао на што једноставнији начин.

Уколико сте заинтересовани да спроведете Vesting поступак у свом ДОО-у у Србији, да бисте привукли квалитетне запослене и привукли едуковане кадрове са искуством или вам послодавац нуди уделе у компанији и потребна вам је правна помоћ, обратите нам се путем мејла на [email protected].


Advokat Stefan Pekic

Аутор

Адвокат Стефан Пекић

ovabeze firme u vezi politike privatnosti

Обавезе руковалаца подацима: Обавезе фирми у вези политике приватности

Политика приватности представља основни документ којим се дефинишу обавезе руковалаца подацима, односно како фирме прикупљају, користе и штите личне податке, те како осигуравају да су њихова деловања у овом погледу у складу са законом.

Сазнај више »