Грађани Србије су последњих недеља примали обавештење Републичке изборне комисије (РИК) којим се указује на Републички референдум који је заказан за 16.01.2021. године. Референдум је расписан ради потврђивања одлуке о промени Устава Републике Србије. На референдуму ће грађани гласати заокружујући речи ДА или НЕ, тиме указујући да ли подржавају промену Устава. Устав је највиши правник акт наше земље, те пажња која је посвећена овој теми није ни приближна значају предстојећег гласања у недељу. Предложене промене су од значаја за правни систем наше земље, независан суд и јавно тужилаштво. Због наведеног, оне можда нису атрактивне неправницима, те због тога не заузимају насловне стране новина и ударне термине телевизијских емисија. Адвокатска канцеларија Пекић овим путем сумира 3 најважније предложене промене Устава на лаички разумљив начин:
- Народна скупштина више не бира судије.
У тренутно важећем Уставу, судије, који се први пут бирају на ту функцију, бира Народна скупштина на период од 3 године. Након тога Високи савет судства бира судије на трајну функцију. По новом, не би постојао избор судија на 3 године и не би судије бирала Народна скупштина. Судије би се бирале од стране Високог савета судства (чији чланови су већином судије) на неодређено време. Након избора, судија би само изузетно могао бити разрешен и то од стране Високог савета судства. Влада Републике Србије, као предлагач, истиче да би се овом изменом смањио утицај политике на судство, јер би судије биле биране од стране организације судија (Високог савета судства) а не Народне скупштине.
2. Судијска функција траје док се не наврши радни век.
По новом предлогу, судија би одмах био биран на трајну функцију и могао би бити само изузетно разрешен. Једном изабран судија би ту функцију вршио до завршетка радног века и одласка у пензију. Судија би могао бити разрешен са функције под изузетним околностима и то одлуком Високог савета судства, као организације судија, а не од стране Народне скупштине, у којој су представници политичких странака. Влада РС, и у овом случају наводи, да би оваква промена смањила утицај политике на судије, јер судија не би морао да брине да ће изгубити посао због неке своје одлуке.
3. Главне јавне тужиоце и јавне тужиоце не бира народна скупштина.
Јавно тужилаштво је државни орган чија је главна функција гоњење учинилаца кривичних дела. Као такво, јавно тужилаштво гони и учиниоце кривичних дела, који потенцијално могу бити повезани са политичким странкама. До сада, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца је бирала Народна скупштина. По новом предлогу, главне јавне тужиоца и јавне тужиоца ће бирати Високи савет тужилаштва (орган који је пандан Високом савету судства). Влада РС истиче да ће се на овај начин смањити утицај политике на рад јавног тужилаштва те да ће исти бити у могућности да слободно гони учиониоце кривичних дела, без уплитања других органа.
НАПОМЕНА: Овај текст не представља сугестију за гласање ни у ком погледу. Текст је лични сиже најважнијих тачака и информативног је карактера. На Вама је да одлучите да ли ћете 16.01.2022. године гласати за измену Устава или против. Аргументе за и против измене Устава можете пронаћи на интернету и у јавним телевизијским емисија.
Аутор: адвокат Стефан Пекић / [email protected]
