You are currently viewing Privredni ugovori

Привредни уговори

Највећи број спорова између привредних субјеката (извођача, подизвођача, добављача, агената итд.) произлази из нејасних чланова уговора у привреди, најчешће преузетих са интернета. Ви то можете да предупредите тако што ће Вам уговор у привреди саставити стручан адвокат. Адвокатска канцеларија Пекић концизно и прецизно саставља или прегледа ваше уговоре и друге изјаве воље, процењује ризик и распоређује га у складу са вашим намерама. Уговори у привреди представљају категорију која је регулисана различитим прописима.

Закон о облигационим односима (ЗОО) и привредни уговори

Закон о облигационим односима као основни закон уговорног права регулише многе привредне уговоре:

1. Уговор о продаји

Купопродајни уговор није искључиво уговор у привреди. Међутим, уговор о продаји је најчешћи уговор уопште. Сваки пут када фирма (правно лице) или предузетник изда фактуру и прода своју робу, тај привредник заправо закључује усмени уговор о продаји тј. уговор о купопродаји. Ако је роба испоручена покварена, лошијег квалитета, таква несаобразност је регулисана Законом о облигационим односима. Уколико се ради о континуираној сарадњи или већем износу односно обиму, корисно је да правно лице са својим купцем закључи и писани уговор о продаји, ради прецизног регулисања односа.

2. Пуномоћ (овлашћење)

Иако пуномоћ није уговор, него једнострана изјава даваоца пуномоћи, нужно је истаћи да је пуномоћ веома честа изјава воље. Пуномоћјем налогодавац овлашћује пуномоћника да може извршити одређене правне и фактичке радње за даваоца пуномоћи (налогодавца). Пуномоћ се често даје за закључење и оверу уговора о купопродаји непокретности, за потписивање уговора о продаји робе, те за заступање у поступку пред неким државним органом.

3. Уговор о трговинском заступању

Овај уговор закључује правно лице налогодавац са својим заступником у одређеној области и на одређеној територији. Заступник се најчешће овлашћује да закључује уговоре у име и за рачун налогодавца којим се продаје роба или услуге. Разлика између трговинског заступања и посредовања је што је трговински заступник више везан за свог налогодавца а најчешће је и овлашћен да закључује саме уговоре у име налогодавца, док посредник само доводи у везу налогодавца са потенцијалним купцима или сарадницима.

4. Уговор о посредовању

Уговор о посредовању је веома чест уговор у пракси, где посредник доводи у везу најчешће продавца одређене робе или услуга са купцима, ради закључења, углавном, уговора о продаји. Често се дешава у пракси да уговори о посредовању на интернету не регулишу све битне односе између посредника и налогодавца (продавца робе или услуга), па долази до спорова пред судом, где исход зависи од тумачења непрецизног уговора.

О најважнијим одредбама уговора о посредовању у међународној трговини смо писали у БЛОГУ.

5. Уговор о зајму

Уговор о зајму (позајмици) није искључиво привредни уговор. Он се може закључити и између физичких лица ван привредне делатности. Оно што је специфично код уговора о зајму у привреди је што се камата претпоставља, односно, зајмопримац је дужан да врати позајмљени износ увећан за одговарајућу камату, чак и ако то није уговорено.

6. Уговор о јемству

Јемство је једно од основних средстава обезбеђења. Средства обезбеђења су правне радње којима се гарантује извршење неке обавезе. На пример, кад клијент узима кредит, банка често тражи још неко треће лице као јемца (лаички: жиранта) да ће кредит бити исплаћен. Јемац (жирант, гарант) се обавезује да ће извршити неку обавезу, нпр. плаћање, ако главни дужник не испуни своју обавезу да плати одређени износ.

Ово средство обезбеђења је изузетно често због своје практичности и повољности. Уговор о јемству се обавезно закључује у писаном облику, али овера није неопходна, тако да су трошкови јемства, као средства обезбеђења, ниски.

7. Уговор о залози - залога, заложна изјава и хипотека

Уговор о залози је такође једно од најчешћих и најсигурнијих средстава обезбеђења у Србији. Залога на покретним стварима омогућава да поверилац може продати заложену ствар и наплатити своје потраживање, у случају да дужник не испуни своју обавезу. Хипотека је залога на непокретним стварима. Дакле, уколоко дужник не испуни своју обавезу, поверилац може продати заложену непокретност и наплатити своје потраживање из наплаћене цене на име продате непокрентости. Хипотека се заснива на основу уговора о хипотеци или једностране изјаве дужника - заложна изјава. Иако је залога дефинисана законом о облигационим односима, закон о хипотеци детаљније регулише хипотеку као средство обезбеђења.

8. Уговор о лиценци (уговор о лиценци софтвера)

Уговор о лиценци омогућава власнику интелектуалне својине, нпр. патента, да дозволи коришћење свог патента трећем лицу, уз уговорену накнаду. У савремено време, најчешће се лиценцира софтвер, тј. компјутерски програм. Стартапи и компаније које развијају софтвер као услугу (Енг. SaaS) посебно користе лиценцу да би коришћење свог софтвера омогућили њиховим корисницима за уговорену накнаду, која се може огледати и у претплати (Енг. Subscription).

Правна заштита софтвера уопште је комплексна тема, која је обрађена у посебном блогу.

9. Уговор о грађењу

Уговор о грађењу је чест привредни уговор у грађевинској индустрији, који инвеститор закључује са разним извођачима и подизвођачима радова на изградњи зграде или другог објекта. Будући да су честа кашњења са извођењем радова, а инвеститори имају обавезу према купцима да заврше станове у обећаном року, битно је да инвеститори у своје уговоре о грађењу имплементирају одредбу о уговорној казни за кашњење у извођењу радова.

10. Уговор о превозу

Превоз робе је основна делатност модерне међународне привреде. Помоћу превоза робе, она долази до купаца и омогућава се продаја робе, те пласирање на тржиште. Из угла превозиоца, као и из угла наручиоца превоза, битно је обезбедити одговарајуће услове сарадње, посебно у условима нагле промене цене горива. Уговор о превозу може садржати непрофитабилне услове за једну страну, ако се трошкови превоза нагло промене, а није уговорена промена цене у том случају.

Ово су најчешћи привредни уговори које регулише Закон о облигационим односима (ЗОО). Поред ових, Закон о облигационим односима регулише и шпедицију, уговор о ускладиштењу, уговор о контроли робе, уговор о осигурању, уговор о кредиту, уговор о комисиону и друге. Поред наведених, постоје и уговори у привреди који нису регулисани Законом о облигационим односима, а веома чести су у пракси.

Уговор о поверљивости (NDA) - Енг. Non-disclousure Agreement

Свака фирма има неку своју пословну тајну. Успех пословања често зависи од чињенице да компанија има неко знање које други немају, што фирму ставља у повољнији положај. Заштита пословне тајне се спроводи кроз уговор о поверљивости (Енг. NDA - Non-disclousure Agreement). Уговор о поверљивости се закључује са запосленима, консултантима, екстерним сарадницима и са било ким ко је упознат са поверљивом информацијом и ко откривањем поверљиве информације трећим лицима може наштетити компанији. Уговор о поверљивости најчешће садржи уговорну казну коју ће потписник уговора платити у случају да открије поверљиву информацију трећим лицима.

Уговор о консултантским услугама (Уговор о пружању консултантских услуга)

Уговор о консултантским услугама је чест привредни уговор, посебно када се ради о стартапима у раној фази развоја. Консултанти најчешће помажу оснивачима стартапа да правилно организују свој рад и развој, те уреде своје односе унутар стартапа, као и да промовишу свој стартап ради прикупљања капитала од инвеститора. Консултанти нису ретка појава ни у мултинационалним корпорацијама. Када одређени аспект пословања корпорације не функционише као што би чланови и менаџмент желели, ангажује се консултант да укаже на недостатке. Однос између консултанта и клијента (стартапа, корпорације) је сложен и регулише се искључиво уговором о консултантским услугама. Прецизно уређење тих односа унапред је важно да не би дошло до неспоразума и прекида сарадње.

Меница и менично овлашћење (овлашћење за попуњавање менице)

Меница је важно средство обезбеђења потраживања које омогућава брзу и ефикасну наплату потраживања. Бланко меница се најчешће сачињава у тим случајевима, где дужник потписује меницу, без уписивања износа дуга, који се још увек не зна, те овлашћује повериоца да попуни меницу до краја те да је искористи за наплату потраживања у случају да дужник не испуни своју обавезу. Меница омогућава да се не подноси тужба и одржава расправа, јер се тај део прескаче, него се непосредно подноси предлог за извршење и спроводи се принудно извршење путем јавног извршитеља. Менично овлашћење за попуњавање менице је нужно јер поверилац није у могућности да попуни све меничне елементе у име дужника без тог овлашћења, што меницу чини непотпуном.

Уговор о франшизингу

Постоји мноштво дефиниција франшизинга. Устаљена дефиниција гласи: Франшизинг је уговор којим власник привредног субјекта даје лиценцу једној или више страна у сврху обављања послова користећи исте жигове, трговачка имена, робну одећу и друге идентификационе аспекте пословања, пословне тајне, know-how и друго.

Франшизинг у Србији представља не тако редак уговор. Оно што је значајно узимајући у обзир значај уговора о франшизингу јесте чињеница да овај уговор није дефинисан ниједним прописом у Србији, као и у многим другим европским државама. Стога, уколико неко жели да закључи уговор о франшизингу са познатим међународним кафићем или рестораном, сва права и обавезе су регулисана једино тим уговором о франшизингу, због чега је нужно да тај уговор о франшизингу саставља адвокат који ће водити рачуна о вашим интересима.

Предности и недостаци франшизинга се недовезују један на други. Предност франшизинга су што покрећете бизнис у којем одмах имате бренд, кориснике, начин рада и припреме хране или пића. Недостатак је што је потребан знатан почетни капитал да се исплати пре отварања франшизног објекта и што део прихода уступате привредном друштву које је власник бренда и са којим имате уговор.

Паметни уговори (Енг. smart contracts)

Паметни уговори у Србији су прописани у Закону о дигиталној имовини. Закон о дигиталној имовини прописује која је дефиниција паметног уговора: „компјутерски програм или протокол, заснован на технологији дистрибуиране базе података или сличним технологијама, који, у целини или делимично, аутоматски извршава, контролише или документује правно релевантне догађаје и радње у складу са већ закљученим уговором, при чему тај уговор може бити закључен електронски путем тог програма или протокола“. Закон омогућава коришћење паметних уговора у трговању дигиталном имовином, те обавезује пружаоца услуге у вези са дигиталном имовином да прибави сагласност клијента уколико пружа услуге које укључују коришћење паметних уговора. Закон регулише и уговор о залози на дигиталној имовини те наводи да се тај уговор може извршити и коришћењем паметног уговора.

Адвокат за уговоре у привреди

Адвокатска канцеларија Пекић пружа правну помоћ ради састављања свих наведених уговора у привреди те преговора око закључења неког од њих. Уколико вам је потребна правна помоћ ради састављања неког уговора у привреди или Вас интересује процењена цена коју наплаћује наша адвокатска канцеларија, слободно нам се обратите на и-мејл [email protected], попуњавањем контакт обрасца на сајту или преко Фејсбук месинџера или Линкедина.


Оставите одговор