Интелектуална својина, односно заштита интелектуалне својине, је у последњим деценијама постала врло актуелна тема. Разлог томе је што право интелектуалне својине штити креаторе интелектуалних добара и гарантује им праведну накнаду за резултате њиховог рада. Развој технологије и интернета је довео до много лакше и распрострањеније „крађе“ интелектуалне својине, те се због тога и право морало прилагодити новом времену како би се ове појаве спречиле на одговарајући начин. Заштитом интелектуалне својине и остваривањем прихода од ње, носиоцима овог права (нпр. иноватори, сликари, писци...) се олакшава решавање својих егзистенцијалних питања, а у крајњој линији и подстиче стварање нових интелектуалних добара.
Шта је интелектуална својина?
Најпростија, лаичка дефиниција, каже да интелектуална својина подразумева све креације људског ума. У том погледу ауторска права и интелектуална својина се често мешају, јер су ауторска права само један део права интелектуалне својине. Међутим, право не штити баш све креације људског ума, већ само оне које испуњавају одређене законом предвиђене услове. Грана права која се бави заштитом интелектуалне својине назива се право интелектуалне својине. Сврха постојања ових права јесте, као што смо рекли, да спрече друге да копирају или неовлашћено користе та заштићена права без дозволе њиховог носиоца.
Имајући то све у виду, најчешће питање је како да заштитим своју интелектуалну својину. Одговор на то питање зависи о којој интелектуалној својини је реч. На пример, ауторска права на књизи настају самим писањем књиге, али ако аутор жели да се обезбеди може депоновати текст у Заводу за интелектуалну својину. За разлику од тога, патент се мора регистровати да би уживао правну заштиту.
Шта све спада у интелектуалну својину?
Право интелектуалне својине је широка област која обухвата више ужих области, и то:
1) Ауторско право и сродна права
Представљају групу права и овлашћења којима се поводом свог дела штити аутор. У ову групу спадају најчешће дела из области књижевности, уметности или науке, и ту спадају права интерпретатора, произвођача фонограма, видеограма, емисије, базе података, као и права првог издавача слободног дела и издавача штампаних издања на посебну накнаду. У Републици Србији ова група права је регулисана Законом о ауторским и сродним правима.
Ауторска права у Србији као и механизам њихове заштите су детаљно објашњени у одвојеном блогу.
2) Права индустријске својине
– Представља искључиво право којим се штити проналазак који нуди ново техничко решење проблема. Патентно право омогућава проналазачима да заштите свој изум од неовлашћеног коришћења. Патент смо као тему детаљно обрадили у нашем блог тексту који можете прочитати ОВДЕ..
– Представља право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица. Жиг може бити реч, слоган, лого или њихова комбинација. Као и патент, у великој броју случајева је нужно регистровати жиг да бисте уживали заштиту од злоупотреба вашег бренда. Ако сте власник компаније која има препознатљив бренд роба или услуга у вашој индустрији, пожељно је да заштитите жиг. Заштиту жига смо као тему обрадили у нашем блог тексту који можете прочитати ОВДЕ..
c. Ознака географског порекла – Одређена географска подручја су временом постала сама по себи симбол квалитета одређене врсте робе која са тог подручја потиче (нпр. Футошки купус). Очигледно је да сваки произвођач купуса из Футога има интерес да његов производ добије епитет „футошки“, као и да спречи друге произвођаче да га злоупотребљавају.
d. Индустријски дизајн – Подразумева заштиту естетског изгледа и облика робе. Није реткост да потрошачи купују одређену робу управо због њиховог изгледа или облика. Из тог разлога постоји итнерес да се дизајн робе заштити. Можете предузети правне акције против свакога ко прави, продаје, користи или увози производе који изгледају као регистровани индустријски дизајн. Некада чак и дизајни који су случајно слични могу бити оспорени од стране носиоца индустријског дизајна.
e. Заштита биљних сорти – Стварање нових биљних сорти изискује огромна финансијска средства, рад и интелектуални труд. Због тога је оправдано очекивати да новостворене биљне сорте морају да буду заштићене.
3) „Мека“ интелектуална својина
a. Пословна тајна – Најпростије речено представља податак чије поседовање њеном имаоцу даје предност у односу на његову тржишну конкуренцију, а да се при том не штити ни једним од горе набројаних права. Типични примери би били пословна стратегија или листа купаца. Интерес је фирме да уговорима са својим запосленима заштити своје пословање тако што ће забранити изношење пословних тајни трећим лицима, а у случају повреде су законом приписане кривично-правне и грађанско-правне последице. Иако традиционално не спада у права интелектуалне својине, може се видети да има одређене везе са овом облашћу због свог значаја.
b. Називи интернет домена – Као и пословна тајна, такође не спада у права интелектуалне својине али уз неовлашћено коришћење назива интернет домена може доћи и до повреде жига или легитимног интереса другог лица. У пракси се често дешава да трећа лица региструју интернет домене који су истоветни или слични туђим ознакама, а са циљем да их касније продају легитимном имаоцу права уз новчану надокнаду. У поменутом случају је на располагању заштита судским путем или алтернативним путем пред Комисијом за решавање спорова поводом регистрације националног интернет домена при Привредној комори Србије.
Како да заштитим софтвер?
Главни проблем са заштитом софтвера је то што га је одувек било тешко сврстати у било коју од традиционалних категорија интелектуалног права. Интелектуална својина на интернету је веома актуелна тема. На пример, код софтвера се може посматрати као литерално дело и штитити аутоским правом, док са друге стране софтвер у раду решава неки проблем, а такве ствари се традиционално штите патентом. Творац софтвера због великих финансијских прихода који се остварују од софтвера у модерно време природно жели да га заштити на што бољи начин. У пракси се правна заштита софтвера најчешће одвија на четири начина – заштитом ауторског права, заштитом патента, заштита помоћу уговора о поверљивости (NDA) и заштита софтвера путем жига.
Правна заштита софтвера уопште је комплексна тема, која је обрађена у посебном блогу.
На овом месту ћемо истаћи само неке од најзначајнијих карактеристика сваког од четири поменута начина заштите софтвера:
А) Заштита софтвера помоћу ауторског права
Начелно, ауторско право штити оригиналну изведбу софтвера и његов начин приказа, али не штити саму идеју. То у пракси значи да би ваш конкурент могао да развије сопствену верзију софтвера који је сличан вашем, без увида у ваш изворни код, и у том случају не бисте били заштићени. Међутим, ви сте ипак заштићени од тога да неко преузме целокупан ваш код и направи потпуно исти софтвер. Овај облик заштите софтвера се веома често користи у пракси превасходно зато што је јефтин, и због тога што се једноставно и лако добија. Поред тога, депоновање софтвера у Заводу за интелектуалну својину као ауторског права је нужно ради остваривања неких пореских олакшица које су на располагању иновативним стартапима.
Б) Заштита софтвера помоћу патента
У случају добијања патента, заштита вашег софтвера је на много вишем нивоу у односу на просту заштиту коју пружају ауторска права. Превасходно због тога што не само да је забрањена производња и продаја истоветног софтвера, већ се ова заштита проширује и на сличне производе. То у пракси значи да ваш конкурент не може да развије софтвер сличан вашем, без обзира на то да ли је тај софтвер направљен „од нуле“. Док вам заштита помоћу ауторског права не пружа заштиту идеје, као што може да се види патент штити чак и вашу идеју а не само програмски код. Нажалост, у Европи, па и у Србији, преовлађује став у законодавству да патентирање софтвера није могуће. Тако и наш Закон о патентима прописује да програми рачунара нису патентабилни. Једини начин да се рачунарски код патентира је ако софтвер представља део неког система којим управља и чије остваривање омогућује. На пример, читач личне карте је уређај (хардвер) који, када је повезан са рачунаром, омогућава да се лична карта са чипом очита на рачунару. Софтвер који омогућава функционисање читача је патентабилан само као део тог система. Рачунарски код сам по себи, ван система, није патентабилан.
В) Заштита софтвера помоћу Уговора о поверљивости (NDA)
Уговор о поверљивости представља вид заштите софтвера од лица који на његовој изради раде као запослени или оних који у току развоја софтвера на било који начин дођу у додир са кодом или информацијама о самом софтверу. Суштински, овим уговором се чува пословна тајна која уколико би била позната конкурентима може да доведе до настанка штете за ваше пословање. Неопходно је истаћи посебан значај овог уговора у фази преговора. Примера ради, да бисте ангажовали запосленог који ће да ради на развоју софтвера ви морате да му кажете о каквом софтверу се ради. Међутим, уколико му саопштите тако поверљиве информације, а он се ипак одлучи да не оствари пословну сарадњу са вама, довели сте своје пословање у ризик. Управо у таквим случајевима је паметно потписати са потенцијалним кандидатом уговор о поверљивости података пре него што му одате било какву пословну информацију. Овим уговором се може предвидети новчани износ (уговорна казна) који ће прекршилац морати да плати као вид накнаде штете у случају повреде одредаба уговора. Посебан бенефит и додатни разлог да се користите овим механизмом је и то што у случају повреде уговора и одавања поверљивог податка није потребно доказивати да је било каква штета заиста наступила. Довољно је доказати да је прекршилац одао поверљиву информацију и по том основу остварујете право на новчани износ уговорне казне који је уговором прописан. Поред тога, одавање пословне тајне представља и кривично дело.
Г) Заштита софтвера путем жига
За овај вид заштите софтвера можемо слободно да кажемо да није уобичајен, али и да ипак
може да послужи својој сврси. На пример, уколико би неко покушао потпуно да прекопира
изглед и функционалности вашег софтвера, а још се уз то и „послужи“ вашим жигом,
крајњи корисници (купци) могу бити доведени у заблуду да се ради о вашем софтверу.
Наравно, ово не само да проузрокује материјалну штету, већ и поверење потрошача у ваш
софтвер може бити пољуљано. У таквим ситуацијама, уколико имате регистрован жиг који
је преузет могуће је ефикасно остварити заштиту жига као „прву помоћ“ док не предузмете
друге правне акције против извршиоца.
Најчешћи спорови поводом права интелектуалне својине
Спорови о интелектуалној својини који се најчешће појављују у судској пракси у Србији се тичу повреда ауторског права, жига те спорови у вези са уговором о лиценци софтвера.
Уколико треће лице употреби Вашу књигу или песму и прикаже је као своју, можете поднети тужбу суду и тражити утврђење да Вам је треће лице повредило право, забрану даље повреде право, искључење из промета, одузимање или уништење, или преиначење без било какве накнаде, предмета којима је извршена повреда права, нпр. књиге коју сте Ви написали а на којој је означен други аутор. Коначно, аутор може тражити и накнаду материјалне и нематеријалне штете. Слична права има и носилац права жига и друга лица означена у Закону о жиговима.
Потребан вам је адвокат за право интелектуалне својине
Адвокатска канцеларија Пекић пружа широк дијапазон услуга увези са заштитом права интелектуалне својине укључујући саветовање и заступање клијената у поступцима заштите ауторских права, жигова, патената, модела, дизајна и доменских имена. Наши адвокати посебно истичу искуство у лиценцирању софтвера, као и поступцима заштите права клијената који се тичу софтвера. Можете нам се обратити путем и-мејл адресе [email protected], или слањем поруке на Фејсбук месинџеру или Линкедин-у.