Правна заштита софтвера

Programer traži pravne usluge

Пословна вредност софтвера је неспорна захваљујући његовој ефикасности, тачности и иновацијама. Софтверски системи се користе за подршку различитим пословним процесима унутар организација, а широка употреба ових система често захтева значајна улагања и трошкове. Количина новца уложеног у софтвер наставља да расте, а то је делом због веровања да усвајање технологије пружа конкурентску предност која омогућава компанијама да надмаше своје ривале. Правна заштита софтвера односи се на мере које се могу предузети како би се спречила неовлашћена употреба, модификација, дистрибуција, монетизација и приступ софтверу. Ове мере су дизајниране да заштите интелектуална права стваралаца софтвера и спрече кршење ауторских права. Правна заштита софтвера се најефикасније постиже превентивом и то ангажованјем стручног лица, као што је адвокат за интелектуалну својину и правну заштиту софтвера, пре него што до спора заиста и дође.

У Србији, софтвер превасходно штити Закон о ауторским и сродним правима. Према овом закону, рачунарски програми са пратећом техничком и корисничком документацијом у било којем облику њиховог изражавања спадају у писана дела и заштићени су ауторским правом.

Ауторска права

Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми. Ауторским делом сматрају се писана дела; говорна дела; драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора; музичка дела; филмска дела; дела ликовне уметности; дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања; картографска дела; планови, скице, макете и фотографије; позоришна режија. Тако и изворни и објектни код представља одређено „писано“ дело које се штити као ауторско дело. Члан 2 став 1 тачка 1 Закона о ауторским и сродним правима изричито прописује да се ауторским делом сматрају нарочито рачунарски програми са пратећом техничком и корисничком документацијом у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду. Заштита ауторских права у Србији обухвата све ове духовне творевине а ова тема је посебно обрађена на нашем блогу о ауторским правима.

Повреду ауторског права представља неовлашћено вршење било које радње која је обухваћена искључивим правима носиоца ауторског права, као што је на пример искоришћавање уз употребу неовлашћено умножених примерака тог предмета заштите. Ако је ауторско дело рачунарски програм, умножавањем се сматра и пуштање програма у рад на рачунару. Врховни касациони суд је 2020. године изнео становиште да је начин умножавања дела такође употреба апликације “веза са удаљеном радном површином” којим је омогућен даљински приступ софтверу на мноштво других рачунара у оквиру организационе јединице туженог, при чему је тужени користио један софтвер на 990 прикључених рачунара. У конкретном случају, туженој су лиценцом уступљена права за коришћење софтвера у обиму који то омогућава постављена једнокорисничка хардверска заштита, тј. принцип један софтвер један рачунар. Лиценцом није била обухваћена дозвола за коришћење софтвера по принципу један софтвер више рачунара. Такође, тужена је повредила интерес за економским искоришћавањем софтвера, имајући у виду број даљинских приступа софтверу.

Важно је нагласити да се лиценца прибављена за једну верзију заштићеног софтвера, не може користити за другу верзију софтвера, јер чињеница да постоје новије верзије софтвера не значи да се старије верзије могу бесплатно користити. Исто представља привредни преступ према Закону о ауторском И сродним правима.

Рачунарски програм, тј. софтвер створен у радном односу

Данас многи аутори стварају своја дела у радном односу, због чега је за њих кључно да разумеју своја ауторска права у Србији. Ако је софтвер створен у радном односу, трајни носилац свих искључивих имовинских права на делу је послодавац, ако уговором није другачије одређено. Накнада за ауторска права је свакако право аутора. Битно је нагласити да није довољно да је дело настало у време трајања радног односа, већ је неопходно да је исто настало у извршењу радних обавеза.

Уговор о наруџбини софтвера

Још један успешан начин да се ауторска права заштите јесте путем Уговор о наруџбини софтвера. Уговором о наруџбини софтвера аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак истог. Ако је по овом основу израђен софтвер, наручилац стиче сва права искоришћавања рачунарског програма, ако уговором није друкчије одређено. Наручилац софтвера има право да усмерава и контролише поступак стварања дела, али не и да тиме суштински ограничава слободу уметничког, стручног или научног изражавања аутора. У случају да се уступају имовинска права, а софтвер још увек није створен, неопходно је да се одреде врста будућег дела и радње искоришћавања дела. Уступање имовинских права за сва будућа дела једног аутора, као и за још непознате облике искоришћавања дела, није правно дозвољено.

Уговор о ангажовању

Уговор о ангажовању је чест уговор којим власник софтвера ангажује екстерног сарадника ради одржавања софтвера. У сваком случају је важно да уговор дефинише питање права интелектуалне својине софтверу у случају измене кода од стране ангажованог лица. Уговор о ангажовању као и уговор о наруџбини софтвера дефинише право интелектуалне својине над софтвером између програмера и компаније (наручиоца израде) у процесу израде и одржавања софтвера.

Уговор о лиценци софтвера

Уговор о лиценци софтвера је уговор којим носилац права интелектуалне својине уступа право коришћења трећем лицу (нпр. subscription) за уговорену накнаду. Уговор о лиценци софтвера такође регулише питање права интелектуалне својине, али између корисника софтвера и власника. У тим случајевима се скоро никад и не уступа право интелектуалне својине него само право коришћења софтвера али је важно то и регулисати уговором. Прецизан уговор о лиценци софтвера прави разлику и у погледу коришћења пореских олакшица у Србији, конкретно пореске олакшице ИП боx, али и до различите примене уговора о избегавању двоструког опорезивања, као уговора међународног права, у случајевима када се право коришћења софтвера омогућава клијентима у различитим државама, а што најчешће и јесте случај, то право коришћења се омогућава клијентима широм света.

Састављање ових уговора, али и других уговора у привреди изван ИТ сфере, представља област пословања адвоката у привреди.

Ауторскоправна заштита софтвера у Србији

Код ауторског права је важно нагласити да оно штити само форму, односно конкретне речи из књиге или линије кода. Због тога копирање туђе књиге и стављање свог имена на место аутора није дозвољено. Међутим, усвајање идеја из књиге, њихова обрада и прерада у другу књигу, а да се притом не преписују целокупне реченице, неће представљати повреду ауторског права. По аналогији, преузимање идеје за софтвер и самостално писање кода, без преписивања Вашег кода неће представљати повреду ауторског права.

Када настаје ауторско право?

Према Закону о ауторским и сродним правима у Србији, правна заштита софтвера је аутоматска и настаје од тренутка настанка софтвера, као и свака друга заштита ауторских права. Ако се питате како заштитити ауторска права, заштита је аутоматска, али депоновање ауторског дела осигурава доказе да сте управо ви аутор. Дакле, као и за било које друго ауторско дело (књигу, филм, песму итд.), правна заштита софтвера настаје у моменту писања изворног кода. Наведено стога што је управо изворни код заштићен ауторским правом.

Да ли се мора регистровати ауторско право?

Није потребно регистровати софтвер да би се уживала заштита ауторских права. Међутим, као што је већ речено, ради лакшег доказивања момента власништва над софтвером, постоји могућност депоновања примерка софтвера код Завода за интелектуалну својину. Она не утиче на почетак трајања ауторског права и није обавезна, али депоновање може служити као обезбеђење материјалног доказа о чињеницама које могу бити од значаја за евентуални судски спор или пријаву за актуелне пореске олакшице, које се односе на умањење пореза на добит на приходе од давања права коришћења (лиценцирања) ауторског права, па и софтвера. Приликом подношења захтева којим подносилац жели регистровати ауторско право на софтверу, предаје се и примерак софтвера, најчешће на УСБ-у. Депоновање софтвера омогућава подносиоцу захтева да добије од Завода за интелектуалну својину потврду да је конкретан софтвер депонован конкретног дана у Заводу. У случају да треће лице употреби ваш софтвер без ваше сагласности и дозволе, Ви имате документ издат од стране Завода за интелектуалну својину да је конкретан софтвер регистрован одређеног дана. Када поднесете тужбу против лица које неовлашћено користи ваш изворни код, тај прекршилац, односно тужени има терет доказивања да софтвер који је користио није ваш софтвер, него неки трећи. Наведено стога јер члан 202 став 5 Закона о ауторским и сродним правима прописује да се подаци у евиденцији [Завода] сматрају истинитим док се не докаже супротно. Додатно, уколико се текст изворног кода региструје, а конкурентска фирма или треће лице искористи исти тај текст кода за свој производ, регистровани код, са ранијим датумом регистрације у односу на датум настанка кода прекршиоца, ће послужити као снажан и непобитан доказ пред судом.

Поступак пред Заводом за интелектуалну својину је брз и траје највише 30 дана од дана подношења захтева за депоновање. На крају поступка, добија се потврда која има снагу јавне исправе на којој је наведен наслов дела, форма и врста дека, као и информације о аутору и носиоцу права. У случају депоновања софтвера у Заводу за интелектуалну својину, потребно је, између осталог, приложити опис софтвера. Опис би требало да садржи основне карактеристике софтвера, те да буде потписан од стране аутора. Такође, потребно је доставити правни основ за подношење пријаве. То би могла бити изјава од стране директора компаније да је запослени створио ауторско дело у радном односу, или на пример Уговор о наруџбини ауторског дела.

Цена заштите ауторских права

Заштита ауторских права подразумева уношење у евиденцију и депоновање примерка софтвера за шта се плаћа такса Заводу за интелектуалну својину у износу од РСД 4.105,00 уколико је подносилац физичко лице, односно РСД 8.210,00 у случају да је подносилац правно лице. Имовинска права аутора трају за живота аутора и 70 година после његове смрти, док морална права аутора трају и по престанку трајања имовинских права аутора.

Патентна заштита софтвера

У континенталном делу Европе софтвер се углавном штити путем ауторског права, као што је претходно објашњено. Међутим, постоје ретке ситуације у којима софтвер заправо управља одређеним хардвером и доводи до индустријске примене, онда се може говорити о патентној заштити софтвера, о чему је и Европски завод за патенте изнео мишљење. Дакле, ово становиште захтева извесну техничку примену софтвера, мимо уобичајене везе хардвера и софтвера.

Када настаје патент?

Патент је врста права интелектуалне својине, која се штити регистрацијом. Дакле, за разлику од ауторског права које ужива правну заштиту од настанка, физичког куцања кода односно софтвера, патентна заштита не настаје у моменту настанка проналаска него у моменту регистрације.

Да ли се мора регистровати патент?

Да би проналазак уживао правну заштиту нужно је да буде регистрован. Међународна заштита патента је детаљно обрађена у блогу.

Know-how

Know-how је техничко или практично знање које се користи у примени најчешће неког проналаска или процеса рада и производње. Know-how се штити на неформалнији начин јер се не региструје. Често подносиоци патентне пријаве и не желе да образложе до детаља свој проналазак јер се патентне пријаве објављују јавно, него посебно знање које се односи на практичну примену проналаска чувају у тајности као кноw-хоw и штите га најчешће путем уговора о поверљивости (Non-disclousure agreement - NDA) са запосленима, консултантима и другим лицима који имају знање (know-how) о софтверу.

Жиг

Знак који представља идентитет компаније, и који у очима клијента рефлектује квалитет и вредности одређеног бренда, штити се жигом. Зашто је жиг важан кад говоримо о правној заштити софтвера? Рецимо да сте развили врло успешну апликацију за доставу хране, и због обима посла и многих пословних изазова, нисте стигли да размишљате о заштити свог знака жигом. Ваш лого је већ доста познат и улива сигурност корисницима да ће услуга коју добију бити добра и ефикасна. Појављује се нова апликација која користи лого скоро исти као ваш, и тиме доводи у заблуду кориснике, при том “користећи” поверење које сте ви стекли.

Осврнимо се на App Store. Многе апликације свакодневно покушавају да “искористе” моћ и препознатљивост неког познатог бренда, тиме што користе врло слично име или лого. Како би Apple решио оваква кршења права интелектуалне својине, неопходно је најпре имати регистрован жиг. Уопштено о заштити жига више можете прочитати на блогу.

Адвокат за правну заштиту софтвера

Постоји много разлога зашто је значајна правна заштита софтвера, а неки од њих су свакако заштита од крађе интелектуалне својине, повећање вредности софтвера у очима инвеститора и купаца, заштита интереса аутора, и многи други. Кршење ауторских права је све чешћа појава, те ако желите да размотрите које су најпогодније опције за правну заштиту вашег софтвера, пишите нам путем мејла на [email protected], преко контакт форме на нашој веб страници или преко Linkedin-a.

Sonja Pekic Advokat Novi Sad

Autor

Advokat Sonja Pekić