Вештачка интелигенција (АИ) на невероватан начин изазива револуцију у свету. Од прилагођене медицине, до аутономних возила, АИ се све више интегрише у наш свакодневни живот. Данас постоји само неколико особа које не постављају питање: шта је вештачка интелигенција и како она отиче на наш свакодневни живот? Сада, због брзог развоја ових технологија, правна регулатива вештачке интелигенције се појавила као кључна тема у Европској Унији (ЕУ). Креатори политике су се обавезали да креирају оквир за вештачку интелигенцију (АИ) који за приоритет има људско благостање, и има за циљ да обезбеди да Европљани могу искористити нове технологије које се подударају са основним вредностима и принципима ЕУ.
У априлу 2021. године, Европска комисија је представила Предлог за регулаторни оквир у вези са вештачком интелигенцијом (АИ) унутар ЕУ. Овај нацрт Закона о вештачкој интелигенцији представља први покушај успостављања свеобухватног правног оквира за правну регулативу вештачке интелигенције и углавном се фокусира на начин коришћења АИ система и потенцијалне ризике који су с њима повезани. Савет је постигао сагласност о општем ставу чланица ЕУ у децембру 2021, а Парламент је гласао о свом ставу у јуну 2023. Тренутно, законодавци ЕУ започињу преговоре како би финализовали овај Закон о вештачкој интелигенцији.
Закон о вештачкој интелигенцији је осмишљен као свеобухватан законодавни инструмент ЕУ који је намењен да се једнако примењује на све АИ системе који се уводе на тржиште, користе унутар ЕУ, као и уколико се корисници АИ система налазе у ЕУ. Централни елемент Закона о вештачкој интелигенцији је систем категоризације који оцењује потенцијални ризик који АИ технологија може представљати по благостање, безбедност или основна права појединца. Овај оквир обухвата четири нивоа ризика: неприхватљив, висок, ограничен и минималан.
Zakon o veštačkoj inteligenciji propisuje da se sistemi koji se smatraju neprihvatljivim zbog visokog nivoa rizika, kao što su ocenjivanje društvenog ponašanja od strane Vlade i sistemi za identifikaciju na javnim mestima putem biometrijskih rešenja, zabranjuju, osim u izuzetnim slučajevima. Visokorizični AI sistemi su dozvoljeni, ali programeri i korisnici su obavezni da se pridržavaju regulativa koje zahtevaju temeljno testiranje, pažljivo vođenje dokumentacije o kvalitetu podataka i odgovornost koja definiše nadzor od strane ljudi. Takođe, ovi modeli moraju biti registrovani u bazi podataka EU. Primeri AI sistema koji potpadaju u kategoriju visokog rizika, između ostalog obuhvataju autonomna vozila, pravosudne postupke, medicinske uređaje i mašine za infrastrukturu. AI sistemi koji predstavljaju „ograničeni rizik“, kao što su četbotovi, podložni su obavezama transparentnosti, što znači da korisnik mora biti obavešten da se njihova interakcija generiše pomoću veštačke inteligencije. S druge strane, Zakon o veštačkoj inteligenciji EU propisuje da se AI sistemi koji se kategorizuju kao niski ili minimalni rizik neće podvrgavati dodatnim pravnim zahtevima.
Заштита података и АИ технологија
Заштита података свакако је једна од кључних правних тема у данашње време, и доношење прописа попут ГДПР-а и Закона о заштити података о личности, у Србији је променило начин на који компаније обрађују личне податке. Повезано са тим, компаније су све више ставиле нагласак на инвестиције у безбедност како би умањиле рањивости и смањиле ризик од надзора, хаковања и сајбер напада.
Заштита података и АИ технологија требало би да се разматрају заједно јер коришћење вештачке интелигенције често подразумева прикупљање, обраду и анализу велике количине података. Вештачка интелигенција у пословању подразумева да операције треба да се придржавају принципа законитости, правичности и транспарентности. То укључује обавезу пружања свеобухватних и транспарентних информација појединцима чији се лични подаци обрађују о прикупљању и о руковању њиховим подацима. Руковаоци подацима такође морају одржавати фер однос са тим појединцима. Компаније које користе вештачку интелигенцију требају иницирати овај процес идентификацијом природе личних података који се прикупљају, где се чувају и ко има приступ тим подацима, процес познат као мапирање података. Након тога, приликом управљања личним подацима треба се држати правних стандарда. То подразумева креирање листе појединаца чији се подаци обрађују, јасно наведене законите основе и сврхе обраде података, и обуку запослених о законитом прикупљању и обради личних података.Такође, компаније које користе вештачку интелигенцију требало би да утврде која је то потребна документација за заштиту података, те израдити потребну документацију. Документовање процеса такође укључује вођење евиденције о захтевима појединаца у вези са обрадом њихових података, као и чување доказа о слању података трећим странама и извозу података изван земље.
Интелектуална својина и вештачка интелигенција (АИ)
На Дигиталном самиту у Талину истакнуто је да ће у наредној деценији чак 50% радних задатака бити подложно аутоматизацији путем употребе вештачке интелигенције (АИ). АИ већ обавља неке креативне улоге, као што су писање романа, сликање, писање говора и писање песама. Интелектуална својина и АИ су међусобно повезане области, имајући у виду да се због АИ постављају бројна питања везана за интелектуалну својину, као што су: Ко би требало да ужива морална и имовинска права на делу које је створено од стране АИ? Може ли се АИ сматрати ствараоцем и стога уживати ауторска права на делу које је створено од стране АИ? Може ли ChatGPT користити моје дело без дозволе за обуку система, ако имам ауторска права? Тренутно, судска пракса у случајевима повезаним са АИ углавном је повезана са наводним кршењем ауторских права.
Према Закону о ауторским правима Србије, ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми. Аутор је ФИЗИЧКО ЛИЦЕ које је створило ауторско дело, стога АИ систем, који није физичко лице, се не може сматрати аутором и не може уживати ауторскоправну заштиту. Да појаснимо, особа која је створила софтвер јесте аутор тог софтвера, али није аутор на пример фотографија, генерисаних од стране тог АИ система.
Verovatno će u budućnosti Zakon o autorskim pravima biti promenjen zbog tehnologija AI koje se razvijaju. Da bi se podržale investicije u AI, najverovatniji pristup autorskim pravima je onaj koji dodeljuje autorska prava subjektu koji omogućava stvaranje AI. Na primer, novi Zakon o autorskim i srodnim pravima koji uvodi AI kao stvaraoca stupio je na snagu u Ukrajini 1. januara 2023. godine. On uvodi „sui generis“ pravo koje štiti neoriginalna dela stvorena uz upotrebu AI – dela koja su stvorena bez učešća ljudi.
Одговорност за штету изазвану АИ системима
Одговорност за штету изазвану АИ системима је комплексно и еволуирајуће правно питање у данашњем свету који је предвођен технологијом. Често чујемо питања као што су: да ли је вештачка интелигенција опасна? Такође, како се технологија АИ све више интегрише у различите аспекте наших живота, поставља се питање ко треба да буде одговоран када АИ системи не функционишу добро или проузрокују штету. Традиционални оквири одговорности често нису довољни. Тренутно, правни оквири се суочавају са изазовима у успостављању прецизних правила за одговорност АИ система. Постизање баланса између промовисања иновација и обезбеђивања одговорности за штету изазвану АИ системима кључно је за стварање ефикасне структуре која се бави проблемима произашлим из штете проузроковане АИ.
Један од позитивних корака у том правцу свакако је Директива ЕУ о одговорности за АИ, која унапређује и ажурира структуру грађанске одговорности ЕУ, укључујући регулативе посебно прилагођене за штету произашлу из АИ система.
Правни аспекти коришћења АИ у медицини
Употреба АИ модела за анализу медицинских информација и извлачење корисних увида ради побољшања здравствених резултата и добробити пацијената, карактерише примену вештачке интелигенције (АИ) у медицини. Недавни напредак у информационој технологији убрзао је интеграцију вештачке интелигенције (АИ) у здравствену праксу. Тренутно се АИ највише користи у медицини за подршку клиничкој слици и анализу медицинских слика. Системи за подршку клиничке слике помажу пружаоцима здравствених услуга да донесу детаљне одлуке о третманима, лековима итд. Што се тиче анализе медицинских слика, користи се за преглед ЦТ скенова, рендгенских снимака, МРИ-ова и слично.
Када су у питању правни аспекти коришћења АИ у медицини, важно је напоменути да софтвер за подршку клиничкој слици прикупља информације из здравствених података одабраних пацијената, омогућавајући му да пружи сугестије за друге пацијенте. Стога, лекар мора решити могуће потешкоће у вези са поверљивошћу и приватношћу, јер пацијенти имају право да разумеју начине на које се њихови поверљиви здравствени подаци користе у сврхе истраживања, дијагнозе и третмана. Такође, одговорност за штету изазвану АИ системима у медицини је кључна, имајући у виду да АИ може нетачно поставити дијагнозу или предложити неприкладан медицински третман због нетачности у доношењу одлука. Додељивање одговорности између здравствених професионалаца и програмера АИ представља изазован задатак. Такође, корисно је напоменути да већина актуелних закона о здравственој заштити датира из времена пре појаве АИ, те се закони морају изменити. Коришћење АИ у медицини свакако изазива моралне дилеме које захтевају нашу благовремену пажњу. Етика АИ поставља питања која се односе на безбедност, транспарентност, алгоритамску правичност и заштиту података.
Етика вештачке интелигенције (АИ) у правном контексту
Етика представља скуп етичких стандарда који помажу у разликовању између онога што је морално исправно и неисправно. Етика АИ испитује начине за максимизацију позитивног утицаја АИ док истовремено минимизира потенцијалне ризике и негативне последице. Перформансе АИ усклађују се са њеним дизајном, развојем, обуком и употребом. Етика вештачке интелигенције (АИ) у правном контексту фокусира се на стварање оквира етичких принципа и смерница кроз све фазе постојања система вештачке интелигенције.
Владе, истраживачи и програмери АИ технологија се слажу да ефикасан програм управљања треба да дефинише дужности и обавезе појединаца који раде са АИ, као и да створи процедуре за развој, надзор и разговор о АИ, и ризицима који су с њим повезани.
Судска пракса у случајевима повезаним са АИ
ОпенАИ, компанија која стоји иза познате апликације вештачке интелигенције ChatGPT, већ се суочава са судским поступцима. Наиме, тужба је поднета пред Савезним судом у Сан Франциску због наводног кршења неколико закона о приватности у развоју ChatGPT-а. Не треба напомињати да је ChatGPT апликација за кориснике која доживљава најбржи раст у историји и привукла је велику пажњу јавности. ОпенАИ се оптужује за злоупотребу личних података корисника са друштвених мрежа и других сајтова како би обучила ChatGPT. Ово је одличан пример зашто би Заштита података и АИ технологија требало да се разматрају заједно.
Осим тога, појављују се и друге тужбе против компанија за вештачку интелигенцију због наводног кршења ауторских права. Неспорно је да сваки аутор ужива морална и имовинска права у вези са својим ауторским делом од тренутка његовог стварања. Тужиоци - аутори тврде да је ОпенАИ користио њихове романе као податке за обуку АИ технологија без њихове сагласности. Тврди се да ChatGPT прави прецизне сажетке више ауторских дела која су кориштена без сагласности аутора. Имајући у виду да ОпенАИ није добио дозволу да користи њихове романе, онемогућено је ауторима да остваре финансијску добит оф свог ауторског дела.
Када је реч о интелектуалној својини и вештачкој интелигенцији (АИ), компанија за фотографије GettyImages поднела је тужбу у САД-у против компаније Stable Diffusion, текст-у-слику модел, због кршења ауторских права. GettyImages тврди да је водећа светска компанија генеративне вештачке интелигенције отвореног кода копирала више од 12 милиона слика из своје базе података без дозволе или накнаде за коришћење ауторског дела.
Судска пракса у случајевима повезаним са АИ и даље не постоји у већини земаља, али је неспорно да ће исход ових случајева имати велики утицај на будућу судску праксу у овој области.
Адвокат за вештачку интелигенцију (АИ) у Србији
Закон о вештачкој интелигенцији ЕУ представља први конкретан напор за регулисање правне регулативе вештачке интелигенције. Његов циљ је да претвори Европу у водећи центар за поуздану АИ успостављањем стандардизованих регулатива које регулишу управљање и употребу АИ унутар ЕУ. Након што се постигне договор око финалног текста између Европског парламента, Савета Европске уније и Европске комисије, постоји рок од око две године који омогућава странама да се ускладе са регулативама. Након овог прелазног периода, биће уведене административне казне различитих висина, до 30 милиона евра или 6% глобалног годишњег промета, као последица непоштовања закона о вештачкој интелигенцији.
На основу посматрања адвокатских канцеларија за вештачку интелигенцију, доследна примена нових регулатива често је тешка и временски захтевна. Адвокат за вештачку интелигенцију у Србији сматра да је од суштинског значаја да се брзо предузму кораци како би се испоштовали рокови и омогућило трајно прилагођавање регулативи, и може помоћи компанијама да разумеју и да се придржавају захтева утврђених у Закону о вештачкој интелигенцији ЕУ. Ако вам је потребна правна помоћ у вези са правном регулативом вештачке интелигенције, можете нас контактирати путем е-поште на адресу [email protected].
