Уговор о посредовању и поверљивости у међународној трговини [7 најважнијих клаузула]

Често се у међународној пословној пракси среће посредовање у закључењу одређеног уговора. Због значаја и учесталости, Међународна привредна комора (ICC) се позабавила овом темом те избацила образац Уговора о посредовању и поверљивости, који у основним цртама указује на потребан садржај уговора. На Енглеском језику тај уговор се назива Non-circumvention non-disclosure agreement (NCNDA), па тиме осликава суштину интереса посредника, а то је да га налогодавац не заобиђе у закључењу посла. Код уговора о посредовању постоје 3 стране: посредник, налогодавац, са којим посредник закључује уговор о посредовању, и треће лице. Треће лице је нпр. неко привредно друштво (клијент) са којим ће посредник повезати налогодавца ради закључења уговора. Уговори у привреди су изузетно значајни у пословању, те Адвокатска канцеларија Пекић, као реномирана канцеларија, усмерена на асистенцију у међународној привреди непрестано указује клијентима на неопходност прецизирања најважнијих уговорних клаузула. Те клаузуле су:

1. Конкретне обавезе посредника

Да не би дошло до неспоразума у погледу обавеза, потребно их је утврдити у уговору. Да ли ће посредник бити у обавези да активније или пасивније поступа? Обим обавеза се креће од најпасивнијег, у којем посредник само даје информације до најактивнијег обима обавеза посредника, у којем је исти дужан да асистира и у извршењу уговора између налогодавца и клијента са којим га је довео у везу. Постоји могућност само давања информације, у ком случају је посредник обавезан само да налогодавцу да имена и контакте лица са којима би налогодавац требало да закључи посао. Обавезе посредника ту престају. Он није дужан да доведе у везу свог налогодавца са потенцијалним клијентом, да их представи једно другом, нити да помаже у преговорима. Уколико је уговорено да посредник помаже и у извршењу уговора, он мора бити активан и приликом испоруке робе или извршења услуга и помагати уговорним странама у савесном и законитом извршењу својих обавеза. Уколико је уговорено да је посредник дужан да асистира у извршењу уговора, а он то не учини, доводи у питање своје право на исплату посредничке накнаде, због неизвршења обавезе из уговора о посредовању.

2. Посредничка накнада

Висина посредничке накнаде је суштина интереса посредника. Међутим, потребно је прецизније дефинисати да ли се накнада плаћа у фиксном износу по јединици мере, процентуалном износу, или конкретно одређеном износу невезано за висину и број уговора за које се посредовало. Битно је регулисати у ком року се плаћа накнада. Неки уговори о посредовању садрже флексибилну накнаду у смислу да проценат накнаде постаје мањи како се повећава обим послова. На наведени начин, посредник има право на мањи проценат посредничке накнаде али зарађује ефективно више новца због великог обима закључених послова. Потребно је утврдити моменат у којем посредник стиче право на посредничку накнаду. Наведено је везано за тачку 1 и клаузулу о конкретним обавезама посредника. Када их је извршио, посредник стиче право на накнаду. Додатно, потребно је дефинисати да ли посредник остварује право на сваки будући посао који налогодавац и клијент закључе или само за иницијални посао.

3. Ексклузивност - могућност ангажовања других посредника

У погледу ангажовања посредника, већина налогодаваца ће сматрати да се закључењем уговора о посредовању нису обавезали искључиво том једном посреднику. Међутим, у неким случајевима, вредност посредовања коју пружа посредник је изузетно велика, те се налоговац обавезује да неће закључити уговор о посредовању ни са једним другим посредником у погледу конкретног посла или територије која је предмет посредовања. Такође, потребно је дефинисати права посредника у погледу будуће сарадње налогодавца и клијента, које је повезао посредник, не само у погледу иницијалног посла.

4. Забрана конкуренције - сарадња посредника са конкуренцијом налогодавца

Ова клаузула представља обрнуте околности у односу на претходну тачку. Она указује да ли посредник има право да закључи уговор о посредовању или неки сличан уговор са конкуренцијом налогодавца. 

5. Тајност информација

Једна од важнијих клаузула уговора је и клаузула о недозвољености изношења информација трећим непозваним лицима о уговору, клијентима, пословним приликама и слично. Управо из разлога што је ова тајност веома битна, овај уговор се у пракси ICC-а назива уговор о незаобилажењу и поверљивости (Non-circumvention non-disclosure agreement), чиме се указује да је, поред незаобилажења посредника, есенцијално да се информације из уговора не одају трећим лицима. Та поверљивост мора бити ефикасно заштићена прецизном одредбом уговора са адекватном санкцијом за неизвршење, иначе губи практичан значај. 

6. Трајање уговора

Уговор се може закључити на одређено и на неодређено време. Уговор о посредовању се ретко закључује на неодређено али је битно избећи неизвесност у погледу трајања уговора, између осталог и због будућих обавеза посредника и његовог права на накнаду.

7. Решавање спорова и меродавно право

У међународној привреди, често је уговарање алтернативног начина решавања спора - арбитраже. Наведено се мора прописати уговором. Уговарањем арбитраже избегава се решавање спора пред судом. Судски поступак може бити јако спор, а не пружа ни адекватну тајност, коју привреда очекује. Насупрот томе, арбитража је брза и гарантује нужну тајност поступка. У погледу меродавног права је нужно решити да ли ће се примењивати право државе посредника, налогодавца или неко треће право, у случају да нешто није регулисано уговором.

Овај блог представља најважније одредбе уговора. Он служи искључиво у информативне сврхе, па не представља правну помоћ, јер сваки уговор зависи од конкретних околности и договора између странака.

За правну помоћ, кројену по вашој мери, обратите се адвокатској канцеларији Пекић на адресу: [email protected]

Аутор: адвокат Стефан Пекић