Порези у Србији су слични опорезивању широм ЕУ. Ово је израженије у вези са порезом на додату вредност (ПДВ), јер је Србија, као земља која жели да уђе у ЕУ, преузела обавезу да своју регулативу о ПДВ-у усклади са регулативом ЕУ у том погледу. Постоје неке специфичне разлике, али је систем ПДВ-а у Србији усклађен са ЕУ.
Порези у Србији за странце
Што се тиче страних улагања, Србија је ратификовала 63 уговора о избегавању двоструког опорезивања (УИДО) који су тренутно на снази док се чека ступање на снагу споразума са неколико других земаља. Ови УИДО су потписани са свим земљама ЕУ (осим са Португалијом о чему се преговара), Канадом, Швајцарском, Руском Федерацијом, Белорусијом, Израелом, УАЕ, Кином, укључујући Хонг Конг, Јапан, Јужну Кореју, Норвешку, Турску, Сингапур и многим другим државама.
Ови УИДО регулишу критичне теме за стране инвеститоре, као што су право Србије или друге стране да опорезују дивиденде, коришћење интелектуалне својине, добит фирме и друге врсте пореза. Страни инвеститори, из земаља са којима Србија има УИДО, имају правну сигурност и своју добит могу пренети у иностранство, путем дивиденди, или одобрити зајам из иностранства за своје филијале у Србији и наплатити главницу са каматом, опорезивом у складу са важећим УИДО.
Порези у Србији нису много другачији за странце у односу на држављане Србије.
Списак најважнијих закона који регулишу порезе у Србији за фирме
• Закон о порезу на доходак грађана • Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање • Закон о порезу на добит правних лица • Закон о порезу на додату вредност (ПДВ)
Порези који се односе на фирме у Србији
Приликом оснивања фирме у било којој земљи главна брига су, наравно, порези које фирма треба да плати. Уопштено говорећи, постоје три главна јавна прихода у Србији која се тичу фирми.
1. Порез на добит правних лица
Порез на добит правних лица у Србији доспева и плаћа се на разлику између пословних прихода и пословних расхода у књигама (опорезиви приход). Пореска стопа је фиксна и износи 15%.
Порез на добит у Србији може бити смањен за одређене врсте фирми. Иновативним компанијама, које се баве истраживањем и развојем у Србији, њихови пословни расходи се признају као двоструко већи од стварно исплаћених расхода компаније, што значи да се сваки евро потрошен на истраживање и развој у књигама признаје као два евра за сврху пословних расхода. Тиме се повећавају пословни расходи, ефективно смањујући опорезиву добит. Још један порески подстицај за смањење пореза фирми у Србији је међународно познати „IP Box“. IP Box омогућава компанијама да засебно класификују своје приходе од лиценцирања интелектуалне својине (софтвер, филмови, патенти, итд.). Овај порески подстицај омогућава фирмама да смање порез на добит предузећа за 80%. Овај порески подстицај је одличан за технолошке, услужне софтверске компаније (Eng. Saas) и друге иновативне компаније.
Ово је само један пример, пошто постоје и друге пореске олакшице које се примењују на различите врсте фирми.
2. Порез на додату вредност (ПДВ) у Србији
Порез на додату вредност у Србији је у великој мери усклађен са регулативом ЕУ о ПДВ-у. Разлог за то је чињеница да је Србија потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ и преузела обавезе да усклади своју регулативу у многим областима, укључујући и Порез на додату вредност. Општа пореска стопа у Србији износи 20% са неколико изузетака на које се примењује стопа од 10%. Штавише, постоје одређене врсте делатности на које се ПДВ не примењује (на пример клинике).
3. Порез на доходак грађана и доприноси за обавезно социјално осигурање у Србији
Српски Закон о порезу на доходак грађана примењује се на сва лица која остварују приход у земљи. Стопа пореза на доходак физичких лица је паушална стопа од 10%. То значи да без обзира на висину прихода, пореска стопа остаје иста. Важно је напоменути да постоје неки изузеци и одбици који се могу применити за смањење опорезивог износа, посебно за запослене у истраживању и развоју, новозапослене који су претходно били незапослени у одређеном периоду, запошљавање особа са инвалидитетом итд.
У погледу доприноса за обавезно социјално осигурање, сви запослени и послодавци су обавезни да доприносе систему социјалног осигурања у Србији. Конкретне стопе, у време израде овог текста, су следеће. Стопа доприноса за ПИО износи 24%, здравство 10,3%, а 0,75% за осигурање за случај незапослености, од бруто зараде запосленог. Постоје нијансе у овим обрачунима и примени пореских стопа, али у информативне сврхе послодавци могу користити 60% на нето приход запосленог, као одокативно правило за израчунавање укупних трошкова запошљавања једног запосленог. На пример, ако је нето зарада 1000 евра, бруто оптерећење (нето зарада плус порез и доприноси) је око 1600 евра. То је случај ако ниједан од пореских подстицаја није применљив.
Порески саветник у Србији
Појединци и фирме у Србији треба да буду у току са овим прописима како би осигурали поштовање закона и избегли било какве казне или правне проблеме. Тражење савета од професионалца са искуством у пореским законима и законима о социјалном осигурању може помоћи да се осигура да су све обавезе испуњене и да се примењују сви примењиви порески подстицаји.
Ако желите да инвестирате у Србију, започнете процес osnivanja firme u Srbiji , и желите да унапред знате своје обавезе или ако имате неко конкретно питање у вези са порезима у Србији и желите да оптимизујете своју пореску обавезу у Србији, не устручавајте се да контактирате нашу адвокатску канцеларију путем мејла на [email protected], преко контакт форме на нашој веб страници или преко Линкедин-а.
На крају крајева, нико не треба да плаћа порез више него што је законом прописано.