Пореско саветовање

Пореско саветовање представља област која није завређивала пуно пажње у пословној култури Србије. Разлози за то су и системски, јер већина физичких лица и не обраћа пажњу на порезе него послодавац обрачунава и плаћа порезе и доприносе на зараду. Чак ни привреда није обраћала довољно пажње на квалитетан савет који може уштедети на порезима, све у складу са законом. Међутим, у Србији се све више прописују порески подстицаји и пореске олакшице за предузетнике и друге, а са тиме се појавила и потреба за имплементацијом таквих пореских олакшица, тј. саветовањем у примени тих прописа.

За стране инвеститоре, најчешће је важно постојање уговора о избегавању двоструког опорезивања са државом из које долази или где се инвеститору налази холдинг компанија.

Оснивач адвокатске канцеларије Стефан Пекић је сертификовани порески саветник од стране Привредне коморе Србије, те као адвокат подиже пореско саветовање на нови ниво. Порески прописи изискују свеобухватно тумачење прописа Републике Србије, те врло често координирани рад адвоката и рачуновођа.

Уговор о избегавању двоструког опорезивања

Република Србија има 63 уговора о избегавању двоструког опорезивања (УИДО) који су тренутно на снази, а још неколико уговора су у процесу преговора или чекају ступање на снагу. Ови УИДО су потписани са свим земљама ЕУ (осим са Португалијом о чему се преговара), Канадом, Швајцарском, Руском Федерацијом, Белорусијом, Израелом, УАЕ, Кином, укључујући Хонг Конг, Јапан, Јужну Кореју, Норвешку, Турску, Сингапур и многим другим државама. Сваки уговор о избегавању двоструког опорезивања представља међународно пореско право, а ови уговори се као и други извори међународног права најчешће закључују између држава. Двоструко опорезивање представља ситуацију у којој две државе, земља резидентства лица (где обвезник живи) и земља извора прихода (где је обвезник стекао право на приход), обе претендују да опорезују исти приход. Ако би обе државе заиста и разрезале порез настало би двоструко опорезивање. Да се то не би догађало, државе закључују уговор о избегавању двоструког опорезивања.

Земље са којима Србија има уговор о избегавању двоструког опорезивања

Комплетан списак земаља, као и текст сваког уговора, се може пронаћи на сајту Министарства финансија: https://mfin.gov.rs/propisi/ugovori-o-izbegavanju-dvostrukog-oporezivanja.

Уговор о избегавању двоструког опорезивања са САД (Америком)

Економски најважнија држава са којом Србија није закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања је Америка, тј. Сједињене Америчке Државе. Разлози за то су познати надлежним органима Републике Србије и САД.

Један од најспецифичнијих је уговор о избегавању двоструког опорезивања који је потписала Немачка са СФРЈ а чију примену је преузела Република Србија. Овај уговор о избегавању двоструког опорезивања је специфичан јер садржи један члан више него сви други уговори о избегавању двоструког опорезивања. Сву уговори генерално имају исту систематику јер су преговарани узимајући у обзир образац ОЕБС-а. Једино су Немачка и СФРЈ додале један члан током својих преговора. Уговор о избегавању двоструког опорезивања између које су ратификовале, сада Србија, и Немачка представља битан извор права у обе државе због чињенице да велики број наших грађана живи и ради у Немачкој као и да је Немачка један од највећих, ако не и највећи трговински партнер Србије са великим износима улагања. Уговор о избегавању двоструког опорезивања служи да и Немачка и Србија заштите своје резиденте а посебно је значајан за наведене групе лица.

Порески подстицаји код пореза на добит

Република Србија је заинтересована да привуче технолошке компаније у Србију, као и да стимулише креативност грађана Србије у креирању технологије. Ти напори се најпре огледају у увођењу пореских подстицаја и ефективном смањењу пореза на добит правних лица, посебно оних која се баве истраживањем и развојем (Енг. R&D) и која уступају право коришћења интелектуалне својине другим правним и физичким лицима. Ово друго се у иностранству назива ИП боx. ИП боx је порески подстицај који омогућава да се приходи од уступања права коришћења интелектуалне својине (најпре патент и ауторско дело, што укључује и софтвер) опорезују умањено за 80% у односу на друге приходе чиме се општа пореска стопа ефективно снижава са 15% на 3%, када су у питању ови квалификовани приходи. Овај порески подстицај је добио назив IP Box јер IP представља скраћеницу за интелектуалну својину (Енг. Intellectual property), а ови приходи се исказују у одвојеној колони или рубрици (Енг. Box) у пословним књигама. Наведени порески подстицај је створен за компаније које су развили софтвер као услугу (Енг. SaaS), те остварују приходе уступајући право на коришћење тог софтвера.

Пореске олакшице за предузетнике и правна лица

Предузетници као и правна лица остварују право на пореске олакшице под условима прописаним законом, најпре Законом о порезу на доходак грађана. На пример, чланом 21г Закона о порезу на доходак грађана се прописује пореска олакшица за зараде у погледу запошљавања лица са инвалидитетом. Но, другим члановима су прописане и друге пореске олакшице које се односе на зараде лица без инвалидитета.

Пореска олакшица за зараде

Ова пореска олакшица се дели на неколико различитих пореских олакшица које прописује Закон о порезу на доходак грађана и Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање. Овде ћемо поменути неке од њих.

Пореске олакшице за новозапослене (запошљавање нових радника)

Закон о порезу на доходак грађана и то чланови од 21в до 21и регулишу пореске олакшице за новозапослене, тј. за њихове зараде. Пореска управа, као и цела државна управа Републике Србије, су заинтересовани за пуну примену ове пореске олакшице за новозапослене, али и свих других пореских олакшица и подстицаја који су прописани законима.

Више наведених чланова прописују разне пореске олакшице за новозапослене којим се омогућава да зараде тих запослених буду оптерећене нижим износом пореза и доприноса. Крајњи циљ државе и привреде је смањена пореска обавеза, ради већег запошљавања, јер сваки од ових чланова закона прописује нешто другачији модел олакшица за зараде. На пример, пореска олакшица за зараде из члана 21д се односи на запошљавање нових радника од стране послодавца који је микро или мало правно лице или предузетник, чак се односи и на паушалце, док друге олакшице могу да користе и други послодавци.

Пореске олакшице за запошљавање новонастањених лица (нпр. странаца и повратника)

Пореске олакшице за новонастањеног обвезника, на пример странца или повратника из иностранства су прописане у члану у 15в Закона о порезу на доходак грађана. Ове пореске олакшице се огледају у смањењу основице за опорезивање зараде лица која је дошло у Србију после трајног боравка у иностранству. Овај члан прописује услове под којима се неко лице сматра новонастањеним обвезником. Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање прописује и који доприноси се умањују по истом овом основу.

Порез на додату вредност (ПДВ)

Порез на додату вредност је најспецифичнији порески облик. Умногоме је изједначен са регулативом ЕУ која се односи на ПДВ. Најчешће питање које се појављује код ПДВ је место промета услуга, јер од места промета зависи и јурисдикција у којој ће ПДВ бити примењив. Генерално, теме из области примене ПДВ су често правне и захтевају тумачење права (Закона о ПДВ и Правилника о ПДВ) па је нужно укључити и адвоката, као пореског саветника, у анализу прописа, посебно јер ПДВ представља порески облик који непосредно утиче на цену роба и услуга.