Legalizacija objekata prema zakonu iz 2025.

zakon o legalizaciji

1. Uvod – Novi zakon o legalizaciji iz 2025. godine

Do sada ste sigurno čuli o novom zakonu koji je po hitnoj proceduri donet 24.10.2025. godine u Skupštini Republike Srbije. U medijima se ustalio termin zakon o legalizaciji (što i ne čudi budući da su u prethodnih 30 godina donošeni brojni zakoni koji su pokušali da reše problem legalizacije objekata izgrađenih bez odgovarajućih dozvola), ali to nije zvanični naziv ovog zakona. 

Zvaničan naziv zakona koji je objavljen u Službenom glasniku narednog dana od dana donošenja glasi: “Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima”. Kao početak primene (podnošenja prijava) je označen 08.12.2025. godine, tj. 45 dana od dana objavljivanja. Budući da se ovaj zakon odnosi na legalizaciju objekata izrađenih bez dozvole nadležnih organa prethodno pomenuti kolokvijalan naziv “zakon o legalizaciji” možda bolje opisuje njegovu pravu prirodu, a mi ćemo ga u nastavku teksta označavati kao Zakon.

Zakon će pokušati da reši višedecenijski problem nelegalne gradnje u Srbiji i različite probleme sa kojim su se susretali građani koji su živeli u takvim objektima, počevši od izostanka odgovarajuće infrastrukture pa do pravnih pitanja koja su se neminovno pojavljivala, kao što su otežan prenos vlasništva, manja vrednost, problemi u postupku nasleđivanja i drugo. Ono što ovaj Zakon suštinski razlikuje od prethodnih zakona koji su se odnosili na legalizaciju je to da će se ceo postupak odvijati na digitalnoj platformi i to što za podnošenje zahteva i upis prava svojine neće biti potrebno izraditi skupe tehničke dokumente.

Državni organi koji su nadležni za sprovođenje ovog zakona su Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija) i Republički geodetski zavod (u daljem tekstu: Zavod). Takođe, u Zakonu se navodi da je akt kojim se pokreće postupak legalizacije “Prijava”. 

Na osnovu informacija kojima trenutno raspolažemo, u ovom tekstu ćemo Vam na pristupačan i razumljiv način prikazati način na koji bi trebalo da teče postupak legalizacije objekata po novom zakonu. Autor ovde želi da napomene da ovaj tekst piše početkom novembra 2025. godine kada još nisu doneti potrebni podzakonski akti (koji bi trebalo da na precizan način propišu kako će se ovaj zakon primenjivati) niti je u rad pušten portal putem koga će se zahtevi podnositi, te je u skladu sa tim potrebno da se informišete o konkretnim procedurama u vreme kada budete podnosili zahtev za legalizaciju objekta.

Prethodne napomene – kako se stiče pravo svojine na nepokretnosti u Srbiji

Da bi neko stekao pravo svojine na nepokretnosti u Srbiji potrebno je da ima validan pravni osnov (ugovor o kupoprodaju stana/kuće, ugovor o poklonu, rešenje o nasleđivanju) na osnovu koga će biti upisan kao vlasnik u katastru nepokretnosti. Da bi neko mogao da vrši pravo svojine u punom obimu, odnosno da bi mogao da raspolaže sa nepokretnošću (pod ovim se ne podrazumeva samo prodaja, već i zalaganje nepokretnosti, stavljanje hipoteke) od suštinskog je značaja da bude upisan kao vlasnik u katastar nepokretnosti. Katastar nepokretnosti je javno dostupana evidencija svih nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije. 

Razumevanje ovih osnovnih pojmova i načina sticanja nepokretnosti, kao i važnosti upisa u katastar je značajno da bi se razumela svrha Zakona koji ćemo ovde obraditi, kao i da bi se razumelo šta vlasnici nelegalnih objekata koji trenutno nisu upisani u katastar dobijaju legalizacijom tih objekata.

Na ovom mestu bi bilo poželjno pomenuti način na koji bi trebalo da se gradi objekat koji bi bio upisan u katastar. Lice koje gradi takav objekat (pretpostavimo i da će to lice biti i vlasnik) to čini na zemljištu koje je za to namenjeno, odnosno građevinskom zemljištu koje je kao takvo i upisano u katastar nepokretnosti. Procedura obuhvata mnogo koraka i ispunjavanje zahtevnih administrativnih uslova, pa ćemo ovde samo napomenuti da je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, a nakon završetka objekta – koji ispunjava sve uslove da bi se smatralo da je taj objekat legalno sagrađen i da je bezbedan za upotrebu – pribavlja se upotrebna dozvola. 

Svi objekti koji nisu sagrađeni na prethodno naveden način se smatraju nelegalnim objektima i uz ispunjavanje određenih uslova, takve objekte će biti moguće legalizovati po novom Zakonu o legalizaciji objekta.

Nelegalna gradnja – krivično delo 

Građenje bez građevinske dozvole je prema Krivičnom zakoniku krivično delo. Za lice koje je izvođač radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova, propisana je kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine ili novčana kazna, dok je za investitora predviđena kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina.

Međutim, naročito imajući u vidu obim nelegalne, odnosno bespravne gradnje u Srbiji, učinioci ovih krivičnih dela uglavnom nisu procesuirani. To je jedan od razloga zbog koga u Srbiji (prema nekim procenama) ima više od 4 miliona nelegalnih objekata.

Novim Zakonom je propisana nulta tolerancija prema svim licima koja budu bespravno gradili objekte posle stupanja na snagu zakona. Slične odredbe su propisivali i prethodno doneti zakoni o legalizaciji, te ostaje da se vidi da li će se to ovog puta zaista i primeniti ili će ova odredba ostati samo mrtvo slovo na papiru.

Legalizacija objekata – lista objekata koji se po Zakonu mogu legalizovati

Novim zakonom je propisna lista objekata čija će legalizacija biti moguća u skladu sa Zakonom. 

To su: 

  1. objekti, delovi objekta, odnosno posebni delovi objekta izgrađeni suprotno zakonu;
  2. objekti, delovi objekta, odnosno posebni delovi objekta izgrađeni, odnosno radovi izvedeni na objektu bez pribavljenog rešenja o odobrenju za izvođenje radova;
  3. objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine;
  4. objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti;
  5. stambeni objekti kategorije „A“ i „B“ i privredni objekti za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali je do dana stupanja na snagu ovog zakona istekao zakonski rok za pribavljanje rešenja o upotrebnoj dozvoli;
  6. podzemne i nadzemne instalacije, odnosno infrastrukturni linijski objekti, ukoliko su predmet upisa u katastar nepokretnosti, odnosno katastar infrastrukture;
  7. objekti iz evidencije o utvrđenim promenama na nepokretnostima koje nisu upisane u katastar nepokretnosti;
  8. objekti upisani u skladu sa odredbama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Službeni glasnik RS“, br. 25/13 i 145/14) i
  9. zemljište ispod objekta ili deo zemljišta na katastarskoj parceli na kojoj je objekat sagrađen.

Objekti koji će najčešće biti predmet legalizacije po postupku predviđeni zakonom su navedeni u tački pod rednim brojem 1. Tu spadaju brojne kuće i stanovi u kojima žive građani Srbije, a koji nisu upisani u katastar nepokretnosti. Dakle, primenom Zakona bi trebalo da bude omogućena legalizacija kuće, odnosno legalizacija stana, koja bi se u nekim situacijama (koje ćemo navesti u nastavku teksta) obavljala bez naknade, odnosno – bila bi besplatna.

Legalizacija objekata izgrađenih na posebnim područjima za čiju je legalizaciju potrebno odobrenje nadležnog organa i objekti koji se upisuju u svojinu Republike Srbije

Za legalizaciju objekata koji su izgrađeni na sledećim područjima je potrebna saglasnost upravljača javnog dobra (nadležnog državnog organa) ili ministarstva odbrane:

  1. Objekti izgrađeni u drugoj zoni zaštite javnog dobra, 
  2. objekti koji svojim manjim delom zauzimaju i deo površine zaštitnog pojasa javnog puta, 
  3. objekti izgrađeni u zoni zaštite visokonaponskih vodova, kao i 
  4. objekti sagrađeni u zaštitnoj zoni vojnih kompleksa, vojnih objekata, vojnih postrojenja i vojnih skladišta.

Objekti koji ne mogu biti legalizovani u korist građana, odnosno objekti koji će biti upisani u vlasništvo Republike Srbije su:

  1. Objekti izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini koje je planskim dokumentom važećim na dan stupanja na snagu ovog zakona planirano za uređenje ili izgradnju objekata javne namene u obaveznoj javnoj svojini (npr. trgovi, parkovi, škole, bolnice),
  2. objekti izgrađeni u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra i zoni zaštite kulturnog dobra od velikog značaja i kulturnog dobra od izuzetnog značaja, 
  3. objekti izgrađeni u drugoj zoni zaštite prirodnog dobra izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini, 
  4. objekti upisani u Listu svetske kulturne baštine ili izgrađeni na samom kulturnom dobru, na javnom vodnom dobru, u pružnom pojasu, u neposrednoj zoni sanitarne zaštite vodoizvorišta, kao i 
  5. objekti izgrađeni u pojasu eksproprijacije državnog puta IA – autoputevi i IM reda – brze saobraćajnice.

Takođe, važno je napomenuti da ukoliko neko poseduje manji montažni objekt, kao što su montažne kuće kontejnerskog tipa i mobilne kuće i montažne autoperionice, kao i objekte koji nisu završeni u konstruktivnom smislu (na primer, nije završen krov) – ti objekti neće biti upisani u katastar nepokretnosti, već u evidenciju o utvrđenim promenama na objektima koji nisu upisani u katastar nepokretnosti (koju, takođe, vodi Republički geodetski zavod).

Upis svojine na objektima koji su legalizovani po ovom zakonu u katastar nepokretnosti – zabeležba da je objekat upisan po novom Zakonu

Zakonom je propisano da će za sve objekte koji budu legalizovani po ovom zakonu u katastru biti upisana zabeležba da je pravo svojine stečeno u skladu sa novim Zakonom. 

Razlog zbog koga će zabeležba biti upisana je to što za legalizaciju objekta neće biti potrebno prilagati tehničku dokumentaciju koju je bilo neophodno prilagati prema prethodnim zakonima o legalizaciji. Na primer, da bi se legalizovao nezakonito izgrađen objekat, prema prethodnom zakonu o legalizaciji je, između ostalog, bilo potrebno priložiti izveštaj o zatečenom stanju objekta. To više nije slučaj. Prema novom Zakonu potrebno je elektronskim putem dostaviti podatke o objektu (ID objekta ili označiti objekat na mapi, vrsta objekta, površina, spratnost, posebni delovi (ako postoje) i dokaz o pravu na zemljištu i objektu (ugovor o kupovini, rešenje o ostavini ili dodeljivanju i sl.).

Kako se, prema novom Zakonu, prilikom legalizacije objekata tehnička dokumentacija ne dostavlja i ne proverava od strane nadležnih organa, potvrda bezbednosti takvih objekata ne postoji. Zbog toga se u katastru upisuje zabeležba da je objekat legalizovan u skladu sa novim Zakonom, što suštinski predstavlja upozorenje eventualnim kupcima takvog objekta da garancije njegove bezbednosti ne postoje.

U prilog svemu napred navedenom govori i član 5 Zakona, kojim je propisano da Republika Srbija ne garantuje za bezbednost i sigurnost korišćenja objekta upisanog u katastar nepokretnosti po ovom zakonu. Istim članom je propisano da vlasnik objekta prihvata rizik korišćenja nepokretnosti koja je predmet upisa i odgovornost za eventualnu štetu prema trećim licima.

Način i postupak legalizacije objekata po novom zakonu

  1. Pre početka podnošenja prijava na osnovu Zakona (08.12.2025. godine) sve jedinice lokalne samouprave u Srbiji su dužne da Agenciji dostave “digitalni zoning plan” koji sadrži zone za koje je određena namena zemljišta i visina doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Lokalne samouprave su u obavezi da ovaj plan dostave Agenciji u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (od 24.10.2025. godine). Da li će se to zaista i dogoditi ostaje da se vidi.

Na osnovu ovog plana će Agencija moći da utvrdi u kojoj zoni se objekat nalazi, odnosno da li legalizacija takvog objekta moguća (na primer, nije moguće legalizovati objekte koji se nalaze u prvoj zoni zaštite poljoprivrednog dobra) ili je za legalizaciju neophodno odobrenje nadležnog organa. Zone gde nije moguće legalizovati objekat (ovi objekti se upisuju u korist Republike Srbije), odnosno zone u kojima je za legalizaciju objekta potrebno odobrenje nadležnog organa su navedene u prethodnom tekstu.

Drugi razlog za izrađivanje zoning planova i dostavljanje istih Agenciji je određivanje naknade za legalizaciju. Naknada će biti određena u skladu sa zonom u kojoj se objekat koji se legalizuje nalazi, i iznosiće od 100 do 1000 evra, a u nekim slučajevima će biti omogućena i besplatna legalizacija objekta.

  1. Skup podataka za javno izlaganje (baza podataka o objektima koji će se legalizovati) – Agencija priprema odgovarajuću bazu podataka na osnovu dostavljenih zoning planova, satelitskih i drugih snimaka i drugih izvora podataka. Ta baza će biti kreirana za potrebe identifikacije objekata (na satelitskim snimcima) i utvrđivanje svojine na objektima koji ispunjavaju uslove propisane zakonom za legalizaciju. Od dana objavljivanja skupa podataka za javno izlaganje sva zainteresovana lica (tu se prvenstveno misli na građane koji žele da legalizuju svoje stanove/kuće) će moći da podnesu prijave (zahteve) za legalizaciju, prigovor na podatke iz prijave, dokaze o vremenu izgrađenosti objekta (ako objekat nije vidljiv na satelitskim snimcima) i drugu dokumentaciju od značaja za legalizaciju objekta. Ova baza podataka bi trebala da bude izrađena najkasnije do 08.12.2025. godine, budući da bi, prema Zakonu, tada trebalo da počne rok za podnošenje zahteva za legalizaciju.
  2. Podnošenje prijave za legalizaciju objekta – sve prijave, tj. zahtevi za legalizaciju će se podnositi u elektronskoj formi. Predviđeno je da se prijave podnose u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona, tako da, budući da Zakon stupa na snagu 08.12.2025. godine, prijave će biti moguće podneti do 05.02.2026. godine.  Zahtev za legalizaciju (prijava) se dostavlja Agenciji i odnosi se na jednu nepokretnost. Ovo, međutim sa sobom povlači i potrebu da se svi dokumenti koji su u papirnoj formi digitalizuju (ovo se pre svega odnosi na ugovore i druge dokumente kojima se dokazuje pravo na zemljištu i objektu). Da bi se dokument digitalizovao i bio prepoznat kao elektronski dokument pred državnim organima nije dovoljno samo skeniranje. Najjednostavniji način da se dokument digitalizuje u skladu sa zakonom jeste da to učini advokat ili javni beležnik.
  3. Kada je u pitanju legalizacija stana, odnosno poslovnog prostora, koji se nalazi u stambenoj, stambeno-poslovnoj, odnosno poslovnoj zgradi, situacija je sledeća: Pre upisa prava svojine na stanu (ili poslovnom prostoru) potrebno je da investitor (ili svako drugo lice koje ima pravni interes) podnese prijavu za upis zgrade, uz koju može podneti i elaborat geodetskih radova, odnosno skicu stanova koji nisu upisani u katastar nepokretnosti (ukoliko je investitor nepoznat ili nije dostupan, navedeni elaborat i skicu može dostaviti i svako ko ima pravni interes). Nakon što Agencija odluči da su ispunjeni uslovi za upis zgrade, stiču se uslovi za postupanje po zahtevima za legalizaciju na posebnim delovima zgrade – stanovima.
  4. Ako objekat koji treba da se legalizuje nije vidljiv na satelitskim snimcima (na primer, zbog vegetacije ili oblačnosti), što će često biti slučaj kada je u pitanju legalizacija kuće, vlasnik takvog objekta će, uz prijavu (zahtev) za legalizaciju morati da dostavi i elaborat geodetskih radova. O ispravnosti elaborata odlučuje Zavod, te ako isti nema nedostataka Zavod upisuje objekat koji se legalizuje u posebnu evidenciju o utvrđenim promenama na objektima koji nisu upisani u katastar i dostavlja Agenciji obaveštenje. Agencija tada nastavlja postupak legalizacije objekta kao da je objekat vidljiv na snimcima. Ako, pak, Zavod utvrdi da elaborat ima nedostataka, on nalaže geodetskoj organizaciji da u roku od osam dana otkloni nedostatke, odnosno obaveštava podnosioca prijave (zahteva) da otkloni nedostatke u roku od 6 meseci.
  5. Kada Agencija utvrdi da su ispunjeni uslovi za upis prava svojine na objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju, ona će izdati potvrdu koju će dostaviti Zavodu (Republički geodetski zavod) putem e-šaltera. Kada Agencija donese potvrdu da su ispunjeni uslovi za legalizaciju objekta, ta potvrda sadrži i odluku o brisanju postojećih zabeležbi na objektu koje se odnose na status objekta (ukoliko takve zabeležbe postoje). Na potvrdu Agencije ne može se izjaviti žalba, niti se može pokrenuti upravni spor, ali se tužbom može pokrenuti postupak pred odgovarajućim sudom opšte nadležnosti.
  6. Ukoliko je postupak legalizacije uspešno okončan, pravo svojine na objektu i zemljištu ispod objekta će biti upisano u korist podnosioca prijave (vlasnika objekta) i on će nakon toga imati sva prava vlasnika objekta koji je izgrađen u skladu sa zakonom, osim ograničenja koja su propisana ovim Zakonom (zabeležba da je objekat upisan u skladu sa ovim Zakonom i da Republika Srbija ne garantuje za njegovu bezbednost).
  7. Po izvršenom upisu prava svojine na objektu, stiče se mogućnosti da se objekat priključi na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju, ukoliko za to postoje tehnički uslovi.

Ukupna cena legalizacije

Cena za legalizaciju objekta, odnosno taksa koja se plaća nadležnim organima je prema novom Zakonu određena u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, čija visina se utvrđuje na osnovu dostavljenog zoning plana jedinice lokalne samouprave.

Izuzetno od prethodno navedenog, ako se podnosi prijava (zahtev) za legalizaciju porodičnog stambenog objekta (legalizacija kuće) ili posebnog dela objekta (legalizacija stana) u stambenoj, odnosno stambeno-poslovnoj zgradi za koju investitor nije poznat ili nije dostupan, cena legalizacije stana, odnosno cena legalizacije kuće iznosi: 

1) u gradu Beogradu:

– u ekstra zoni: 1.000 evra;

– u prvoj zoni: 800 evra;

– u drugoj i trećoj zoni: 300 evra;

– u četvrtoj zoni: 200 evra;

– u petoj zoni: 150 evra;

– u šestoj i drugim zonama: 100 evra.

2) u gradovima koji imaju preko 100.000 stanovnika:

– u ekstra i prvoj zoni: 500 evra;

– u drugoj zoni: 250 evra;

– u trećoj zoni: 150 evra;

– u četvrtoj i drugim zonama: 100 evra;

3) u gradovima i opštinama koje imaju između 50.000-100.000 stanovnika:

– u ekstra i prvoj zoni: 300 evra;

– u drugoj zoni: 200 evra;

– u trećoj i ostalim zonama: 100 evra;

4) u opštinama koje imaju ispod 50.000 stanovnika i selima: 100 evra.

Ukoliko je investitor zgrade poznat i dostupan, on plaća naknadu u visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, a pravo svojine na stanovima upisuje se u korist vlasnika bez naknade. Ukoliko investitor ne plati naknadu, Agencija će doneti potvrdu o upisu prava svojine na zgradi sa zabeležbom da naknada nije plaćena, a vlasnicima pojedinačnih stanova će se izdati potvrde za upis prava svojina na stanu, bez plaćanja naknade.

Ukoliko se vrši legalizacija magacina, skladišnog prostora, ekonomskih i pomoćnih objekata i proizvodnih pogona površine do 500 m2, za te objekte je besplatna legalizacija, a ukoliko ovi objekti prelaze površinu od 500 m2 naknada se plaća u visini od 10 evra za svaki sledeći kvadratni metar.

Besplatna legalizacija objekta – podnosioci prijave za legalizaciju neće plaćati naknadu ukoliko se legalizuje porodični stambeni objekat (kuća) ili stan koji podnosilac prijave i članovi njegove porodice koriste za stanovanje, ukoliko je podnosilac prijave (zahteva za legalizaciju) lice sa invaliditetom, borac, samohrani roditelj ili korisnik socijalne pomoći ili ukoliko je u pitanju porodica sa troje i više dece.

Sve napred navedene naknade se plaćaju u jednokratnom iznosu, odnosno, cena legalizacije je fiksna i plaća se jednom.

Vlasništvo na zemljištu na kojem je objekat koji se legalizuje izgrađen – mogući sporovi o pravu svojine na zemljištu

Ako je objekat na zemljištu koje je u svojini drugog pravnog ili fizičkog lica, koje nije vlasnik objekta koji se legalizuje, Agencija obaveštava podnosioca prijave da nisu ispunjeni uslovi za legalizaciju, te se takav objekat ne može legalizovati. Agencija će u tom slučaju uputiti podnosioca prijave da pitanje prava svojine nad zemljištem reši pred nadležnim organom (sudom) u roku od 5 godina.

Izuzetno od prethodno navedenog, ako je u trenutku gradnje objekta koji se legalizuje postojao pravni osnov na zemljištu na kojem je objekat izgrađen, a koji je posle izgradnje objekta prestao da postoji, Agencija, uz ispunjenje dodatnih uslova, može da izda potvrdu o ispunjenosti uslova za legalizaciju.

Objekti koji su izgrađeni na zemljištu u isključivoj javnoj svojini i u javnoj svojini sa neopredeljenim udelom – Ako je objekat izgrađen na ovakvom zemljištu (a nije u pitanju zona u kojoj se objekat ne može legalizovati i upisuje se u korist Republike Srbije) Republički geodetski zavod u postupku deobe parcele utvrđuje površinu parcele na kojoj je izgrađen objekat i vrši upis te parcele u korist vlasnika objekta.

Kada je katastarska parcela u susvojini ili zajedničkoj svojini više lica, od kojih je samo jedan vlasnik objekta koji se legalizuje, Zavod će upisati pravo svojine u korist vlasnika objekta, dok se na ostatku parcele ne vrše promene.

Nelegalno izgrađeni objekti posle stupanja na snagu Zakona

Ukoliko je podneta prijava za legalizaciju objekta, a Agencija utvrdi da objekat nije bio izgrađen do stupanja na snagu ovog zakona, takav objekat ne može biti legalizovan. U tom slučaju će se primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja i takvi objekti će biti uklonjeni, odnosno upisani u korist Republike Srbije. 

Ukoliko neko lice, a posle stupanja na snagu ovog Zakona, bez izdatog odobrenja o građevinskoj dozvoli započne ili završi izgradnju objekta (nelegalni objekti), u tom slučaju će se primeniti odredbe Zakona kojim se uređuje izgradnja objekta, kao i odredbe krivičnog zakonika (nelegalna gradnja je krivično delo).

U cilju prevencije i sprečavanja nove bespravne gradnje, Republički geodetski zavod vrši godišnje snimanje i na osnovu tako dobijenih podataka vrši ažuriranje podataka u evidenciji o utvrđenim promenama na objektima koji nisu upisani u katastar nepokretnosti.

Postupci legalizacije objekata koji su započeti po prethodno važećim zakonima o legalizaciji

Novim Zakonom o legalizaciji je propisano da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi zakon o ozakonjenju objekata iz 2015. godine. 

Postupci koji su bili započeti u skladu sa odredbama zakona o ozakonjenju objekata za objekte propisane ovim Zakonom (u delu ovog teksta gde je vršeno nabrajanje objekata koji se mogu legalizovati možete naći spisak tih objekata) obustavljaju se danom stupanja na snagu ovog zakona.

Zaključak

Legalizacija objekata u Srbiji predstavlja višedecenijski problem. Doneti su brojni zakoni koji nisu uspeli da reše suštinu ovog problema i da spreče nelegalnu gradnju.

Ono po čemu se ovaj zakon suštinski razlikuje od prethodnih je to što se uz zahtev za legalizaciju ne dostavlja tehnička dokumentacija o objektu koja bi garantovala njegovu sigurnost. Opravdanje za ovakvo zakonsko rešenje se ogleda u značaju legalizacije objekata i pravne sigurnosti u prometu nekretninama, te manjih materijalnih troškovi za legalizaciju objekata. Svi objekti koji budu legalizovani po ovom Zakonu imaće upisanu zabeležbu u katastru da su upisani po njemu. Zakonom je, takođe, propisano da Republika Srbija ne garantuje stabilnost ovakvih objekata.

Imajući u vidu sve što smo naveli u ovom tekstu, nadamo se da će ovaj Zakon biti uspešno primenjen i da će mnogi građani koji žive u objektima koji nisu legalizovani konačno dobiti pravnu zaštitu svoje imovine.

Advokat za legalizaciju

Ukoliko imate objekat koji želite da legalizujete ili imate pitanja iz ove materije, slobodno kontaktirajte Advokatsku kancelariju Pekić putem mejla: [email protected]

Pitanja i odgovori

Šta će se desiti ako više lica podnese prijavu za legalizaciju jednog objekta?

– Ukoliko više lica podnese prijavu za isti objekat, Agencija na osnovu priloženih dokaza donosi potvrdu o ispunjenosti uslova za upis ako se na nesumnjiv način može utvrditi lice koje je vlasnik tog objekta. Ukoliko se ne može utvrditi na nesumnjiv način ko je vlasnik objekta, Agencija će sve podnosioce obavestiti da nisu ispunjeni uslovi za upis objekta i uputiće ih da pravo svojine reše u postupku pred nadležnim organom (sud).

Kada će biti omogućeno podnošenje prijave (zahteva) za legalizaciju?

– Podnošenje prijave za legalizaciju bi trebalo da bude omogućeno 08.12.2025. godine, odnosno 45 dana od dana objavljivanja Zakona.

Koji je rok za podnošenje prijave (zahteva) za legalizaciju?

– Zahtev za legalizaciju bi trebalo podneti do 08.02.2026. godine (60 dana od 08.12.2025. godine kada je početak prijava na osnovu Zakona).

Šta će se desiti ako propustim rok za podnošenje zahteva za legalizaciju objekta?

– Ukoliko propustite rok za podnošenje zahteva za legalizaciju iz opravdanih razloga, zahtev se može podneti u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona. Uz zahtev koji je podnet u naknadnom roku potrebni je dostaviti i dokaz o postojanju opravdanog razloga za nepodnošenje zahteva u propisanom roku.

Koliko košta legalizacija kuće od 100 m2?

– Cena za legalizaciju kuće zavisi od toga u kojoj lokalnoj samoupravi se kuća nalazi, kao i u okviru koje zone u toj lokalnoj samoupravi se nalazi, u skladu sa zoning planom.

Sonja Pekic Advokat Novi Sad

Аутор

Адвокат Соња Пекић

Контактирајте нас