Било да желите да заштитите свој новац од инфлације или да увећате свој капитал, инвестициони фондови, као облик улагања, су једно од могућих решења. Међутим, пре него што свој тешко зарађени новац уложите било где, неопходно је да знате у шта тачно улажете. У овом тексту ћемо се потрудити да одговоримо на нека од најважнијих питања која се тичу овог вида инвестирања на стручан, а опет разумљив начин.
Шта је инвестициони фонд?
Инвестициони фонд је облик колективног улагања који има за циљ да прикупи средства више инвеститора и пласира их на тржиште капитала, тако што ће купити акције компанија, обвезнице и друго. Инвестициона јединица представља сразмеран обрачунски удео у укупној вредности фонда. Дакле, збир свих инвестиционих јединица чини инвестициони фонд. То значи да ће сваки инвеститор улагањем у фонд постати власник одређеног броја инвестиционих јединица чија се вредност одређује на поменути начин. Управо колективно (заједничко) улагање мноштва инвеститора је најважнија карактеристика овог вида улагања из које произилазе многи бенефити.
Које су врсте инвестиционог фонда?
Две су основне врсте инвестиционих фондова:
1) Отворени инвестициони фондови са јавном понудом (UCITS) – Ови фондови емитују инвестиционе јединице и откупљују их на захтев инвеститора. Ми ћемо се у овом тексту бавити искључиво овом врстом инвестиционих фондова, јер су отворени инвестициони фондови у Србији доступни било коме. Инвестициони фондови у Србији су регулисани Законом о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом („Сл. гласник РС“, бр. 73/2019; у даљем тексту: Закон).
2) Затворени инвестициони фондови – Ови фондови функционишу као акционарска друштва, емитују акције и не откупљују их од инвеститора већ се њима тргује на секундарном тржишту.
Страни инвестициони фондови у Србији су регистровани и постоје у складу са прописима Републике Србије. Већина фондова заправо представља неки страни бренд који обавља делатност и у Србији. Они јесу регистровани у Србији али су то практично инострани инвестициони фондови. Неки од њих су и највећи инвестициони фондови на свету. Постоје и алтернативни инвестициони фондови у Србији (пример на енг. venture capital) о чему је током 2019. године донет Закон о алтернативним инвестиционим фондовима, као и приватни инвестициони фондови, али то је тема за други блог.
У зависности од инвестиционог циља (онога што фонд и инвеститори желе да остваре улагањем новца) прикупљена средства инвеститора се могу пласирати на различите начине – у мање (акције) или више (обвезнице, банкарски депозити) сигурне инвестиције. Акције најједноставније речено представљају удео у имовини неког акционарског друштва, тј. власник акције постаје сувласник компаније, док су обвезнице просто речено хартије од вредности којима дужник признаје и доказује да дугује повериоцу, односно издавалац обвезнице наводи да дугује написани износ власнику обвезнице, плус одређену камату.
У том смислу, имајући у виду инвестициони циљ можемо разликовати следеће врсте отворених инвестиционих фондова: 1) Фондови очувања вредности имовине 2) Приходни отворени инвестициони фонд 3) Балансирани отворени инвестициони фонд 4) Фондови раста вредности имовине 5) Фондови опште природе
Који су бенефити улагања у инвестициони фонд?
Улагање у инвестициони фонд је паметна одлука због тога што:
- Вашим новцем управљају стручњаци – Како бисте самостално инвестирали на берзи морате да поседујете много стручног знања из области инвестирања. Наравно, највећи број људи та знања не поседује. Инвестициони фондови у Србији велику пажњу поклањају стручности свог кадра који управља новцем, јер од тога зависи њихов пословни модел. Управо због тога је улагање у инвестициони фонд паметан избор јер средствима фонда управљају школовани финансијски стручњаци са огромним искуством.
- Мањи ризик инвестирања – Управљање ризиком је важна карактеристика инвестиционог фонда. Капитал из фонда се улаже у различите финансијске инструменте, али на такав начин да контролише ризик који је у свету инвестирања неминован. Ова контрола се назива „диверсификација ризика“ и постиже се на различите начине, о чему ће касније у тексту бити више речи.
- Новац вам је лако доступан – Новац који сте уложили у инвестициони фонд је високо ликвидан и лако доступан инвеститорима. Иако Закон у члану 55. предвиђа да је рок за откуп инвестиционих јединица од стране фонда 5 радних дана, највећи број инвестиционих фондова врши исплату инвеститорима већ у року од 24 часа од подношења захтева за откуп инвестиционих јединица. Вероватно ниједна друга инвестиција није овако високо ликвидна, тј. „претворива“ у новац у кратком року, што је још једна од предности овог вида улагања.
- Нижи трошкови улагања – Самостално инвестирање на берзи подразумева веће финансијске трошкове инвеститора. Пре свега, куповина појединачних хартија од вредности је скупа, непоходно је ангажовати брокера и платити провизије. Заједничко инвестирање све ове трошкове преваљује на мноштво инвеститора тако што се они наплаћују пропорционално уделу који одређени инвеститор има у портфолију фонда.
Да ли је инвестициони фонд ризична инвестиција?
Сваки вид инвестирања у себи садржи одређену дозу ризика. Међутим, као што смо напоменули, за инвестиционе фондове је карактеристично да контролишу ризик помоћу диверсификације (расподеле) улагања. Вероватноћа да ће компаније у разноликим областима, државама и валутама пословати лоше је много мања него код улагања у појединачну компанију или мањи број компанија. Најбољи пример диверсификације даје енглеска пословица: „Не стављај сва јаја у исту корпу“. То значи да ако бисте уложили 100 долара у једну компанију, и она пропадне, остали бисте без свог новца. Међутим, уколико је ваших 100 долара уложено у инвестициони фонд који садржи акције стотина компанија, шанса да изгубите сав новац је скоро непостојећа.
Како бисмо на што сликовитији начин објаснили диверсификацију, замислићемо да улажете 100 долара у инвестициони фонд. Тај новац може да се распоређује на један или више од следећих начина:
- Диверсификација по компанијама – Пример: 2% акције „Кока-Коле“, 2% акције „Мерцедеса“, 2% акције „Мајкрсофта“, итд.
- Диверсификација по државама – Пример: 10% акције америчких компанија, 10% немачких, 10% руских, итд.
- Диверсификација по областима – Пример: 10% акције фармацеутских компанија, 10% технолошких компанија, 10% у индустрију хране и пића, итд.
- Диверсификација по валутама – Пример: 10% у компаније које су везане за долар, 10% за рубљу, 10% за евро, итд. Дакле, у питању су девизни инвестициони фондови.
Шта је проспект инвестиционог фонда?
Оно што је за човека лична карта, то је за инвестиционе фондове проспект. То је документ у ком су садржане све најважније карактеристике фонда које су од значаја инвеститорима приликом доношења одлуке о улагању и избору инвестиционог фонда у који ће улагати.
Неке од најважнијих информација које су садржане у проспекту фонда су инвестициони циљ, инвестициона политика, провизије фонда итд. На основу увида у проспект фонда будући улагачи се одлучују да ли ће, на пример, улагати у чисте акцијске фондове који носе већи принос али и већи ризик, односно у фондове са обвезницама који су безбеднији али доносе и мањи принос.
Закон у члану 63. предвиђа обавезу друштва за управљање инвестиционим фондом да у року од осам дана обавести улагаче о наступању значајнијих промена услед којих подаци из проспекта не одговарају стварном стању. Примера ради, уколико је у проспекту фонда предвиђено да ће фонд средства улагати искључиво у обвезнице и банкарске депозите, уколико би се фонд одлучио да средства пласира у власничке акције био би у обавези да о томе обавести улагаче. Разлог томе је што су обвезнице и банкарски депозити ипак нешто сигурнија инвестиција у односу на власничке акције, те су се улагачи можда баш због сигурности одлучили да у те инструменте улажу.
Која су права улагача у инвестициони фонд?
Закон у члану 48. предвиђа права која улагачи имају по основу власништва инвестиционе јединице:
1) Право на сразмерни део прихода – Значи да ви, као улагач и власник инвестиционих јединица, имате право на сразмеран део прихода који инвестициони фонд оствари. Инвестициони фондови пружају другачије приносе у зависности од врсте инвестиција, тако да зарада умногоме зависи од врсте инвестиционог фонда. 2) Право располагања инвестиционим јединицама – Улагач као власник инвестиционих јединица има право да располаже инвестиционим јединицама тако што их може оптеретити заложним правом, поклонити или продати. 3) Право на откуп – Улагач има право да захтева од инвестиционог фонда да откупи од њега одређени број инвестиционих јединица и за то му исплати накнаду у новцу на његов текући рачун. 4) Право на сразмерни део имовине фонда у случају његовог распуштања – У случају распуштања фонда услед наступања разлога прописаних законом, улагач као власник одређеног броја инвестиционих јединица стиче и право на сразмеран део имовине фонда. 5) Друга права – Улагач има и друга права прописана законом и подзаконским актима, као и општим актима фонда, попут права на обавештавање у виду достављања кварталних извештаја о пословању фонда или отварања власничког налога за праћење вредности инвестиционих јединица фонда.
Како да приступим инвестиционом фонду?
Како не бисте донели погрешну финансијску одлуку, наш искрен савет је да приликом приступања инвестиционом фонду ангажујете адвоката који ће вам помоћи да то урадите на исправан начин. Иако приступ инвестиционом фонду делује једноставно и лако, не треба заборавити да је то озбиљан правни посао који тако треба и третирати.
Кораци за приступ инвестиционом фонду су:
1) Избор врсте и ризичности инвестирања увидом у проспект фонда 2) Одлука о укупном лимиту, дужини трајања инвестирања и висини почетног улога 3) Попуњавање приступнице инвестиционом фонду 4) Уплата средстава на рачун фонда 5) Отварање личног налога инвеститора за праћење вредности портфолија
Овај блог је написан искључиво у информативне сврхе па не представља правни савет, нити савет за улагање у било који инвестициони фонд. За правну помоћ, кројену по вашој мери, обратите нам се на [email protected]
Аутор: адвокат Стефан Пекић, адвокатска канцеларија Пекић
