Ауторска права у Србији

Autorska Prava u Srbiji

Интелектуална својина штити производе људског интелекта и обухвата скуп права која пружају искључиву заштиту исходу интелектуалних настојања у областима индустрије, науке, књижевности и уметничких стваралаштва. Права интелектуалне својине имају за циљ награђивање иноватора и аутора тако што им се додељују искључива права да искористе своје изуме или дела и извуку финансијску добит из њих. Такође штите моралне интересе аутора у њиховим делима. Осим ауторског права, често се разматра заштита иновација неким од права интелектуалне својине као што су патенти и жигови.

Ауторско право има за сврху подстицање напретка науке, културе и уметности. Како би се то постигло, ауторима се додељују искључива права као начин награђивања њихових напора, уз истовремено одржавање равнотеже између њихових интереса и интереса јавности. Праведно је да аутори добију надокнаду за своје креативне доприносе. Такође, признавање ауторског права је свесна политика Влада држава која има за циљ да подстакне креативност, олакша ширење и употребу њених резултата и промовише праведну трговину, која је важна за економски, културни и друштвени напредак.

Шта је ауторско дело?

Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми. Ауторско дело није оригинално ако је резултат подражавања или имитације већ постојећих дела, без специфичног и индивидуалног печата аутора који га разликује од других дела. Закон о ауторском праву и сродним правима Републике Србије посебно наводи врсте ауторских права: писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми са пратећом техничком и корисничком документацијом у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.); говорна дела (предавања, говори, беседе и др.); драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора; музичка дела, са речима или без речи; филмска дела (кинематографска и телевизијска дела); дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.); дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања; картографска дела (географске и топографске карте); планови, скице, макете и фотографије; позоришна режија.

Закон о ауторским правима Србије такође прописује да ауторско дело нису опште идеје, поступци, методе рада, или математички концепти као такви, као и начела, принципи и упутства који су садржани у ауторском делу, закони, поџаконски акти и други прописи; службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију; службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који обављају јавну функцију; поднесци и други акти у управном или судском поступку.

Шта су ауторска права?

Ауторска права штите оригинална дела која представљају израз мисли и идеја у одређеној форми. Међутим, важно је напоменути да саме мисли и идеје нису подложне заштити према Закону о ауторским и сродним правима Србије. Сама идеја не ужива ауторскоправну заштиту, тек материјализацијом дела у одређеној форми аутор стиче пуну ауторскоправну заштиту, а носилац ауторских имовинских права ужива одговарајућу правну заштиту од неовлашћеног коришћења дела. То је зато што би заштита идеја неправедно ограничила слободу изражавања, као и приступ информацијама и ресурсима. Слободан ток и употреба идеја не би требало бити ограничени, јер би таква ограничења отежала културни и друштвени напредак.

На пример, ако смислимо идеју за писање романа о животу за време Другог светског рата, сви су слободни користити ту идеју и створити свој властити роман темељен на њој. Међутим, ако изразимо свој роман у одређеном облику, као што је писање на папиру или снимање звука, добијамо заштиту ауторских права за тај израз. Заштита ауторских права подразумева да никоме није допуштено копирати мој роман у облику у којем је изражен, као што су речи на страници. Ако неко други узме исту идеју и изрази је на свој начин, може добити заштиту ауторских права за свој израз, под условом да не “прекопира” мој специфични израз.

Будући да ауторска права штите само изразе, а не идеје, могуће је да многа слична дела буду заштићена ауторским правом. То може настати када два аутора независно један од другог изразе исту идеју, без копирања туђег рада, под условом да су изразили неки степен креативности у свом изразу. На пример, два фотографа који фотографишу исто историјско место могу добити засебну заштиту ауторских права за своје фотографије, иако су биле темељене на истој идеји.

Photo by Nick Fewings

Photo by Nick Fewings

Ко је аутор?

Аутор је физичко лице које је створило ауторско дело. Према Закону о заштити ауторских права Србије, аутор ужива морална и имовинска права у погледу свог ауторског дела од тренутка настанка ауторског дела. Морална права аутора подразумевају да аутор има искључиво право да му се призна ауторство на његовом делу; да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела; право да објави своје дело и да одреди начин на који ће се оно објавити; право да штити интегритет свог дела; право да се супротставља искоришћавању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед. Имовинска права аутора подразумевају право на економско искоришћавање свог дела, као и дела које је настало прерадом његовог дела, као што су на пример право на умножавање; право стављања примерака дела у промет – на пример право аутора којинапише књигу јесте да дозволи или забрани да се та књига умножава штампањем, као и да се стави у продају у књижаре; право извођења – на пример аутор музичког дела има право да забрани или дозволи извођење тог дела пред публиком ; право емитовања – рецимо да се дозволи или забрани да се филм телевизијски емитује; итд.

Ауторска права и лиценце

Ауторска права се могу пренети наслеђивањем, као и на основу Уговора. Уговор о преносу ауторских права може служити за пренос имовинских права аутора, али не и моралних права. Аутор може уступити поједина или сва имовинска права на своме делу другом лицу, и то уступање може бити искључиво или неискључиво. У случају искључивог уступања имовинских права, Уговор о преносу ауторских права регулише да једино стицалац права може да искоришћава ауторско дело (на начин који то регулише Уговор о преносу ауторских права), као и да уз посебну дозволу аутора, уступа другима то право. У супротном, ако је уступање имовинских права неискључиво, стицалац права није овлашћен да забрани другоме да искоришћава ауторско дело, нити да уступа другоме своје право, а преносилац може уступити право и другим лицима. Уговор о преносу ауторских права је тим пре важан корак имајући у виду да ако није назначено да се ради о искључивом или неискључивом уступању, сматра се да се ради о неискључивом уступању имовинских права, што значи мањи обим права за стицаоца права. Уговор о уступању ауторских права може уступање имовинских права ограничити у смислу да стицалац права има овлашћење да врши једну или више одређених радњи искоришћавања ауторског дела (нпр. право на стављање у промет, али не и право на додатно умножавање), да искоришћава ауторско дело само на одређеној територији која је ужа од оне на којој ауторско право постоји (нпр. само у Србији), или да искоришћава ауторско дело само у одређеном времену (нпр. у периоду од 5 година).

Уговор о преносу ауторских права/Уговор о уступању ауторских права

Уговор о преносу ауторских права/Уговор о уступању ауторских права служи како би се ауторска права уступила или у целини пренела. Углавном се закључује у писаној форми. Усмено закључени Ауторски уговор може производити правно дејство, али само као Уговор о делу. Неке од елемената које је битно прецизирати Уговором су права која су предмет уступања/преноса, као и висину, начин и рокове плаћања ауторске накнаде ако је уговорена. Интересантно је да ако се коришћењем ауторског дела оствари добит која је у очигледној несразмери са уговореном ауторском накнадом, аутор има право да тражи измену Уговора о преносу ауторских права/Уговора о уступању ауторских права, како би се та несразмера отклонила.

Ако се осврнемо на ауторска права на књигу, интересантан је Издавачки уговор којим аутор уступа, односно преноси на издавача право на умножавање ауторског дела штампањем, и настављање у промет тако умножених примерака дела, а издавач се обавезује да дело умножи и стави примерке у промет, као и да за то плати накнаду аутору, ако је уговорена. Кршење ауторских права је доста често када су у питању ауторска права на књигу, те је Издавачки уговор значајан како не би била неопходна тужба за ауторска права. Такође, тужба за ауторска права је честа када се крше ауторска права прерадом ауторских дела, на пример када се књига прерађује ради снимања филма. Уговором о преради ауторског дела аутор даје другом лицу дозволу за прераду дела ради сценског приказивања, односно извођења, ради снимања филмског дела или за друге потребе, те се овај Уговор закључује у случају прерада ауторских дела.

Још један Уговор, посебно заступљен приликом правне заштите софтвера је Уговор о наруџбини ауторског дела. Уговором о наруџбини ауторског дела аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак истог. Ако је предмет Уговора софтвер, наручилац стиче сва права искоришћавања софтвера, ако уговором није друкчије одређено. Наручилац ауторског дела има право да усмерава и контролише поступак стварања дела, али не и да суштински ограничава стручно изражавање аутора. Софтвер заштићен ауторским правом може се користити само на основу дате лиценце носиоца имовинских права на софтверу, без обзира да ли је реч о старој или најновијој верзији софтвера. Чак и ако постоји нова верзија софтвера, то не значи да је застарела верзија софтвера доступна за бесплатно коришћење.

Повреда ауторских права се лако може предупредити састављањем неког од Уговора о преносу ауторских права. Адвокат за ауторска права у Србији може помоћи како би тај Уговор садржао све битне елементе које прописује закон о заштити ауторских права.

Photo by Jon Tyson

Ауторско дело створено у радном односу

Често се поставља питање коме припадају имовинска ауторска права уколико је ауторско дело створено у радном односу. Ако је аутор створио дело током трајања радног односа извршавајући своје радне обавезе, послодавац је овлашћен да то дело објави и носилац је искључивих имовинских права на његово искоришћавање у оквиру своје привредне делатности у року од пет година од завршетка дела. После истека рока од пет година, имовинска права на ауторском делу стиче аутор. Накнада за ауторска права коју Закон о ауторском праву и сродним правима Србије дефинише као посебну накнаду и која зависи од ефеката искоришћавања дела, припада аутору и током трајања тих пет година. Послодавац је свакако дужан да приликом коришћења ауторског дела створеног у радном односу наведе име аутора. У случају ауторскоправне заштите софтвера, Закон о заштити ауторских права предвиђа мало другачију регулативу. Ако је ауторско дело софтвер, трајни носилац свих искључивих имовинских права на делу је послодавац, а накнада за ауторска права (посебнанакнада) припада аутору. Свакако, уговором о раду може бити договорена и другачија заштита ауторског права.

Заштита ауторских права на Интернету и Вештачка интелигенција (АИ)

Важно је истаћи да коришћење дела на интернету не мења ауторска права. Дела заштићена ауторским правом не губе овај статус када се појаве на интернету. На пример, многе њеб странице садрже фотографије. Ове фотографије су заштићене све док испуњавају услове које предвиђа Закон о ауторским и сродним правима Србије.

На Дигиталном самиту у Талину истакнуто је да ће у наредној деценији, чак 50% задатака бити аутоматизовано коришћењем вештачке интелигенције (АИ). АИ је већ преузео неке креативне улоге, као што је писање романа, сликање, писање говора, писање песама. Ово води ка постављању многих питања, као што су да ли су рачунари средство или су они аутори? Да ли рад АИ укључује креативност? Ко треба да има користи од моралних и имовинских права на делу које је створио АИ?

Повреда ауторских права/Тужба за ауторска права

Постоји законска претпоставка да аутор трпи имовинску и неимовинску штету у сваком случају када су му та права повређена, без обзира да ли је због повреде моралних ауторских права трпео и душевне болове или не. Повреда моралних права аутора представља нематеријалну штету, а повреда имовинских права аутора материјалну штету. У случају повреде ауторског дела или озбиљне претње да ће право бити повређено, тужилац може тужбом да захтева нарочито утврђење повреде права или озбиљне претње да ће право бити повређено; забрану радњи којима се повређује право или радњи које представљају озбиљну претњу да ће право бити повређено, накнаду имовинске и неимовинске штете, итд. На пример, ако име фотографа није наведено приликом објављивања (јавног саопштавање) фотографије, Апелациони суд у Београду сматра да је фотограф морао трпети болове с обзиром на то да је професионални фотограф, те имајући у виду значај објављене фотографије у предметном случају. Када су ауторска права на фотографије у питању, битно је истаћи да када је фотографија преузета са интернета без назнаке имена аутора, то не ослобађа туженог обавезе да назначи име или псеудоним аутора, јер има обавезу да сазна ко је аутор те фотографије, како би означио његово име. Закон о ауторским и сродним правима штити свако, па и обично фотографско дело, укључујући и аматерска дела.

У судским споровима поводом ауторских права, често је спорно доказивање да је одређено дело оригинална духовна творевина. У том случају, за успех у спору, важно је знати да је терет доказивања на тужиоцу, он је тај који би требало да претходно поменуто докаже. С обзиром на то да суд не располаже посебним стручним знањима за оцену постојања ауторског дела, потребно је да тужилац предложи вештачење вештака одређење струке.

Photo by Markus Winkler

Колико траје ауторско право?

Имовинска права аутора трају за живота аутора и 70 година после његове смрти, док морална права аутора трају и по престанку трајања имовинских права аутора.

Како заштитити ауторска права у Србији?

Закон о ауторским и сродним правима Србије прописује да ауторскоправна заштита аутора настаје од тренутка настанка ауторског дела, што значи да је заштита аутоматска. Да би аутор уживао морална и имовинска права у погледу свог ауторског дела, није потребна никаква регистрација дела. Међутим, како би обезбедили материјални докази о чињеницама које могу бити од значаја за евентуални судски спор или ради пријаве за актуелне пореске олакшице, аутори се често одлучују за опцију коју нуди завод за заштиту ауторских права у Србији, то јесте Завод за интелектуалну својину Републике Србије, а то је могућност да се ауторска дела, односно њихови примерци, депонују. Завод за ауторска права је доста брз, и сам поступак траје највише 30 дана од дана подношења захтева за депоновање. Завод за заштиту ауторских права издаје потврду на крају поступка, која има снагу јавне исправе, и на којој је наведен наслов дела, форма и врста дела, као и информације о аутору и носиоцу права.

Колико кошта заштита ауторских права у Србији?

Универзалан одговор на питање колика је цена заштите ауторских права у Србији није могуће дати, имајући у виду “лепезу” уговора које је могуће закључити, зависно од врсте ауторских права који се штите, док је износ таксе Завода за интелектуалну својину за претходно поменуто уношење у евиденцију и депоновање примерка дела РСД 4.105,00 (уколико је подносилац физичко лице), односно РСД 8.210,00 (у случају да је подносилац правно лице).

Адвокат за ауторска права у Србији

Заштита ауторских права је значајна јер омогућава ауторима да контролишу коришћење својих дела, као и да осигурају да њихов труд буде признат и награђен. То подстиче креативност и иновације, јер аутори имају мотивацију за стварање нових дела. Када аутори имају контролу над својим делима, они могу осигурати да се њихова стваралаштва третирају с поштовањем и да се користе на начин који одговара њиховој намери. Кршење ауторских права нажалост није ретка појава, те ако желите да размотрите како на најбољи начин да заштитите своје ауторско дело или вас интересује цена заштите ауторских права, неустручавајте се да контактирате нашу адвокатску канцеларију путем мејла на [email protected], преко контакт форме на нашој веб страници или преко Линкедин-а.