Intelektualna svojina štiti proizvode ljudskog intelekta i obuhvata skup prava koja pružaju isključivu zaštitu ishodu intelektualnih nastojanja u oblastima industrije, nauke, književnosti i umetničkih stvaralaštva. Prava intelektualne svojine imaju za cilj nagrađivanje inovatora i autora tako što im se dodeljuju isključiva prava da iskoriste svoje izume ili dela i izvuku finansijsku dobit iz njih. Takođe štite moralne interese autora u njihovim delima. Osim autorskog prava, često se razmatra zaštita inovacija nekim od prava intelektualne svojine kao što su patenti i žigovi.

Autorsko pravo ima za svrhu podsticanje napretka nauke, kulture i umetnosti. Kako bi se to postiglo, autorima se dodeljuju isključiva prava kao način nagrađivanja njihovih napora, uz istovremeno održavanje ravnoteže između njihovih interesa i interesa javnosti. Pravedno je da autori dobiju nadoknadu za svoje kreativne doprinose. Takođe, priznavanje autorskog prava je svesna politika Vlada država koja ima za cilj da podstakne kreativnost, olakša širenje i upotrebu njenih rezultata i promoviše pravednu trgovinu, koja je važna za ekonomski, kulturni i društveni napredak.

Šta je autorsko delo?

Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi. Autorsko delo nije originalno ako je rezultat podražavanja ili imitacije već postojećih dela, bez specifičnog i individualnog pečata autora koji ga razlikuje od drugih dela. Zakon o autorskom pravu i srodnim pravima Republike Srbije posebno navodi vrste autorskih prava: pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.); govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.); dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora; muzička dela, sa rečima ili bez reči; filmska dela (kinematografska i televizijska dela); dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.); dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja; kartografska dela (geografske i topografske karte); planovi, skice, makete i fotografije; pozorišna režija.

Zakon o autorskim pravima Srbije takođe propisuje da autorsko delo nisu opšte ideje, postupci, metode rada, ili matematički koncepti kao takvi, kao i načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu, zakoni, podzakonski akti i drugi propisi; službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju; službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju; podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.

Šta su autorska prava?

Autorska prava štite originalna dela koja predstavljaju izraz misli i ideja u određenoj formi. Međutim, važno je napomenuti da same misli i ideje nisu podložne zaštiti prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima Srbije. Sama ideja ne uživa autorskopravnu zaštitu, tek materijalizacijom dela u određenoj formi autor stiče punu autorskopravnu zaštitu, a nosilac autorskih imovinskih prava uživa odgovarajuću pravnu zaštitu od neovlašćenog korišćenja dela. To je zato što bi zaštita ideja nepravedno ograničila slobodu izražavanja, kao i pristup informacijama i resursima. Slobodan tok i upotreba ideja ne bi trebalo biti ograničeni, jer bi takva ograničenja otežala kulturni i društveni napredak.

Na primer, ako smislimo ideju za pisanje romana o životu za vreme Drugog svetskog rata, svi su slobodni koristiti tu ideju i stvoriti svoj vlastiti roman temeljen na njoj. Međutim, ako izrazimo svoj roman u određenom obliku, kao što je pisanje na papiru ili snimanje zvuka, dobijamo zaštitu autorskih prava za taj izraz. Zaštita autorskih prava podrazumeva da nikome nije dopušteno kopirati moj roman u obliku u kojem je izražen, kao što su reči na stranici. Ako neko drugi uzme istu ideju i izrazi je na svoj način, može dobiti zaštitu autorskih prava za svoj izraz, pod uslovom da ne “prekopira” moj specifični izraz.

Budući da autorska prava štite samo izraze, a ne ideje, moguće je da mnoga slična dela budu zaštićena autorskim pravom. To može nastati kada dva autora nezavisno jedan od drugog izraze istu ideju, bez kopiranja tuđeg rada, pod uslovom da su izrazili neki stepen kreativnosti u svom izrazu. Na primer, dva fotografa koji fotografišu isto istorijsko mesto mogu dobiti zasebnu zaštitu autorskih prava za svoje fotografije, iako su bile temeljene na istoj ideji.

Photo by Nick Fewings

Ko je autor?

Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo. Prema Zakonu o zaštiti autorskih prava Srbije, autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela. Moralna prava autora podrazumevaju da autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu; da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela; pravo da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti; pravo da štiti integritet svog dela; pravo da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled. Imovinska prava autora podrazumevaju pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela, kao što su na primer pravo na umnožavanje; pravo stavljanja primeraka dela u promet – na primer pravo autora koji napiše knjigu jeste da dozvoli ili zabrani da se ta knjiga umnožava štampanjem, kao i da se stavi u prodaju u knjižare; pravo izvođenja – na primer autor muzičkog dela ima pravo da zabrani ili dozvoli izvođenje tog dela pred publikom ; pravo emitovanja – recimo da se dozvoli ili zabrani da se film televizijski emituje; itd.

Autorska prava i licence

Autorska prava se mogu preneti nasleđivanjem, kao i na osnovu Ugovora. Ugovor o prenosu autorskih prava može služiti za prenos imovinskih prava autora, ali ne i moralnih prava. Autor može ustupiti pojedina ili sva imovinska prava na svome delu drugom licu, i to ustupanje može biti isključivo ili neisključivo. U slučaju isključivog ustupanja imovinskih prava, Ugovor o prenosu autorskih prava reguliše da jedino sticalac prava može da iskorišćava autorsko delo (na način koji to reguliše Ugovor o prenosu autorskih prava), kao i da uz posebnu dozvolu autora, ustupa drugima to pravo. U suprotnom, ako je ustupanje imovinskih prava neisključivo, sticalac prava nije ovlašćen da zabrani drugome da iskorišćava autorsko delo, niti da ustupa drugome svoje pravo, a prenosilac može ustupiti pravo i drugim licima. Ugovor o prenosu autorskih prava je tim pre važan korak imajući u vidu da ako nije naznačeno da se radi o isključivom ili neisključivom ustupanju, smatra se da se radi o neisključivom ustupanju imovinskih prava, što znači manji obim prava za sticaoca prava. Ugovor o ustupanju autorskih prava može ustupanje imovinskih prava ograničiti u smislu da sticalac prava ima ovlašćenje da vrši jednu ili više određenih radnji iskorišćavanja autorskog dela (npr. pravo na stavljanje u promet, ali ne i pravo na dodatno umnožavanje), da iskorišćava autorsko delo samo na određenoj teritoriji koja je uža od one na kojoj autorsko pravo postoji (npr. samo u Srbiji), ili da iskorišćava autorsko delo samo u određenom vremenu (npr. u periodu od 5 godina).

Ugovor o prenosu autorskih prava/Ugovor o ustupanju autorskih prava

Ugovor o prenosu autorskih prava/Ugovor o ustupanju autorskih prava služi kako bi se autorska prava ustupila ili u celini prenela. Uglavnom se zaključuje u pisanoj formi. Usmeno zaključeni Autorski ugovor može proizvoditi pravno dejstvo, ali samo kao Ugovor o delu. Neke od elemenata koje je bitno precizirati Ugovorom su prava koja su predmet ustupanja/prenosa, kao i visinu, način i rokove plaćanja autorske naknade ako je ugovorena. Interesantno je da ako se korišćenjem autorskog dela ostvari dobit koja je u očiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom, autor ima pravo da traži izmenu Ugovora o prenosu autorskih prava/Ugovora o ustupanju autorskih prava, kako bi se ta nesrazmera otklonila.

Ako se osvrnemo na autorska prava na knjigu, interesantan je Izdavački ugovor kojim autor ustupa, odnosno prenosi na izdavača pravo na umnožavanje autorskog dela štampanjem, i na stavljanje u promet tako umnoženih primeraka dela, a izdavač se obavezuje da delo umnoži i stavi primerke u promet, kao i da za to plati naknadu autoru, ako je ugovorena. Kršenje autorskih prava je dosta često kada su u pitanju autorska prava na knjigu, te je Izdavački ugovor značajan kako ne bi bila neophodna tužba za autorska prava. Takođe, tužba za autorska prava je česta kada se krše autorska prava preradom autorskih dela, na primer kada se knjiga prerađuje radi snimanja filma. Ugovorom o preradi autorskog dela autor daje drugom licu dozvolu za preradu dela radi scenskog prikazivanja, odnosno izvođenja, radi snimanja filmskog dela ili za druge potrebe, te se ovaj Ugovor zaključuje u slučaju prerada autorskih dela.

Još jedan Ugovor, posebno zastupljen prilikom pravne zaštite softvera je Ugovor o narudžbini autorskog dela. Ugovorom o narudžbini autorskog dela autor se obavezuje da za naručioca izradi autorsko delo i preda mu primerak istog. Ako je predmet Ugovora softver, naručilac stiče sva prava iskorišćavanja softvera, ako ugovorom nije drukčije određeno. Naručilac autorskog dela ima pravo da usmerava i kontroliše postupak stvaranja dela, ali ne i da suštinski ograničava stručno izražavanje autora. Softver zaštićen autorskim pravom može se koristiti samo na osnovu date licence nosioca imovinskih prava na softveru, bez obzira da li je reč o staroj ili najnovijoj verziji softvera. Čak i ako postoji nova verzija softvera, to ne znači da je zastarela verzija softvera dostupna za besplatno korišćenje.

Povreda autorskih prava se lako može preduprediti sastavljanjem nekog od Ugovora o prenosu autorskih prava. Advokat za autorska prava u Srbiji može pomoći kako bi taj Ugovor sadržao sve bitne elemente koje propisuje zakon o zaštiti autorskih prava.

Photo by Jon Tyson

Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu

Često se postavlja pitanje kome pripadaju imovinska autorska prava ukoliko je autorsko delo stvoreno u radnom odnosu. Ako je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa izvršavajući svoje radne obaveze, poslodavac je ovlašćen da to delo objavi i nosilac je isključivih imovinskih prava na njegovo iskorišćavanje u okviru svoje privredne delatnosti u roku od pet godina od završetka dela. Posle isteka roka od pet godina, imovinska prava na autorskom delu stiče autor. Naknada za autorska prava koju Zakon o autorskom pravu i srodnim pravima Srbije definiše kao posebnu naknadu i koja zavisi od efekata iskorišćavanja dela, pripada autoru i tokom trajanja tih pet godina. Poslodavac je svakako dužan da prilikom korišćenja autorskog dela stvorenog u radnom odnosu navede ime autora. U slučaju autorskopravne zaštite softvera, Zakon o zaštiti autorskih prava predviđa malo drugačiju regulativu. Ako je autorsko delo softver, trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava na delu je poslodavac, a naknada za autorska prava (posebna naknada) pripada autoru. Svakako, ugovorom o radu može biti dogovorena i drugačija zaštita autorskog prava.

Zaštita autorskih prava na Internetu i Veštačka inteligencija (AI)

Važno je istaći da korišćenje dela na internetu ne menja autorska prava. Dela zaštićena autorskim pravom ne gube ovaj status kada se pojave na internetu. Na primer, mnoge web stranice sadrže fotografije. Ove fotografije su zaštićene sve dok ispunjavaju uslove koje predviđa Zakon o autorskim i srodnim pravima Srbije.

Na Digitalnom samitu u Talinu istaknuto je da će u narednoj deceniji, čak 50% zadataka biti automatizovano korišćenjem veštačke inteligencije (AI). AI je već preuzeo neke kreativne uloge, kao što je pisanje romana, slikanje, pisanje govora, pisanje pesama. Ovo vodi ka postavljanju mnogih pitanja, kao što su da li su računari sredstvo ili su oni autori? Da li rad AI uključuje kreativnost? Ko treba da ima koristi od moralnih i imovinskih prava na delu koje je stvorio AI?

Povreda autorskih prava/Tužba za autorska prava

Postoji zakonska pretpostavka da autor trpi imovinsku i neimovinsku štetu u svakom slučaju kada su mu ta prava povređena, bez obzira da li je zbog povrede moralnih autorskih prava trpeo i duševne bolove ili ne. Povreda moralnih prava autora predstavlja nematerijalnu štetu, a povreda imovinskih prava autora materijalnu štetu. U slučaju povrede autorskog dela ili ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno, tužilac može tužbom da zahteva naročito utvrđenje povrede prava ili ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno; zabranu radnji kojima se povređuje pravo ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, naknadu imovinske i neimovinske štete, itd. Na primer, ako ime fotografa nije navedeno prilikom objavljivanja (javnog saopštavanje) fotografije, Apelacioni sud u Beogradu smatra da je fotograf morao trpeti bolove s obzirom na to da je profesionalni fotograf, te imajući u vidu značaj objavljene fotografije u predmetnom slučaju. Kada su autorska prava na fotografije u pitanju, bitno je istaći da kada je fotografija preuzeta sa interneta bez naznake imena autora, to ne oslobađa tuženog obaveze da naznači ime ili pseudonim autora, jer ima obavezu da sazna ko je autor te fotografije, kako bi označio njegovo ime. Zakon o autorskim i srodnim pravima štiti svako, pa i obično fotografsko delo, uključujući i amaterska dela.

U sudskim sporovima povodom autorskih prava, često je sporno dokazivanje da je određeno delo originalna duhovna tvorevina. U tom slučaju, za uspeh u sporu, važno je znati da je teret dokazivanja na tužiocu, on je taj koji bi trebalo da prethodno pomenuto dokaže. S obzirom na to da sud ne raspolaže posebnim stručnim znanjima za ocenu postojanja autorskog dela, potrebno je da tužilac predloži veštačenje veštaka određenje struke.

Photo by Markus Winkler

Koliko traje autorsko pravo?

Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti, dok moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora.

Kako zaštititi autorska prava u Srbiji?

Zakon o autorskim i srodnim pravima Srbije propisuje da autorskopravna zaštita autora nastaje od trenutka nastanka autorskog dela, što znači da je zaštita automatska. Da bi autor uživao moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela, nije potrebna nikakva registracija dela. Međutim, kako bi obezbedili materijalni dokazi o činjenicama koje mogu biti od značaja za eventualni sudski spor ili radi prijave za aktuelne poreske olakšice, autori se često odlučuju za opciju koju nudi zavod za zaštitu autorskih prava u Srbiji, to jeste Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, a to je mogućnost da se autorska dela, odnosno njihovi primerci, deponuju. Zavod za autorska prava je dosta brz, i sam postupak traje najviše 30 dana od dana podnošenja zahteva za deponovanje. Zavod za zaštitu autorskih prava izdaje potvrdu na kraju postupka, koja ima snagu javne isprave, i na kojoj je naveden naslov dela, forma i vrsta dela, kao i informacije o autoru i nosiocu prava.

Koliko košta zaštita autorskih prava u Srbiji?

Univerzalan odgovor na pitanje kolika je cena zaštite autorskih prava u Srbiji nije moguće dati, imajući u vidu “lepezu” ugovora koje je moguće zaključiti, zavisno od vrste autorskih prava koji se štite, dok je iznos takse Zavoda za intelektualnu svojinu za prethodno pomenuto unošenje u evidenciju i deponovanje primerka dela RSD 4.105,00 (ukoliko je podnosilac fizičko lice), odnosno RSD 8.210,00 (u slučaju da je podnosilac pravno lice).

Advokat za autorska prava u Srbiji

Zaštita autorskih prava je značajna jer omogućava autorima da kontrolišu korišćenje svojih dela, kao i da osiguraju da njihov trud bude priznat i nagrađen. To podstiče kreativnost i inovacije, jer autori imaju motivaciju za stvaranje novih dela. Kada autori imaju kontrolu nad svojim delima, oni mogu osigurati da se njihova stvaralaštva tretiraju s poštovanjem i da se koriste na način koji odgovara njihovoj nameri. Kršenje autorskih prava nažalost nije retka pojava, te ako želite da razmotrite kako na najbolji način da zaštitite svoje autorsko delo ili vas interesuje cena zaštite autorskih prava, ne ustručavajte se da kontaktirate našu advokatsku kancelariju putem mejla na [email protected], preko kontakt forme na našoj veb stranici ili preko Linkedin-a.